Iako je astronomija danas visokotehnološka nauka, barata sa mnogim starogrčkim frazama. Jedna od njih je i analema (grč. ἀνάλημμα), krivulja u obliku izdužene osmice koja prikazuje položaj Sunca na nebu tokom godinu dana, posmatrano sa istog mesta u isto vreme. Analema koja u sebi sadrži slike pomračenja Sunca zove se tutulema.

a1
Analema zabeležena u Delfima, u Grčkoj.

Duga osa 'osmice' – segment prave koja spaja najseverniju tačku analeme s najjužnijom – deli nebeski ekvator, na koji je približno okomita, i ima 'dužinu' dvostruke nagiba ekliptike, tj. oko 47º. Komponenta duž ove osi prividnog kretanja Sunca rezultat je poznate sezonske promene deklinacije Sunca tokom godine. 'Širina' osmice je posledica jednačine vremena, tj. razliku između lokanog solarnog vremena i lokalnog prosečnog vremena a njen ugaoni opseg razlika je između najvećih pozitivnih i negativnih odstupanja lokalnog solarnog vremena od lokalnog srednjeg vremena. Ova širina analeme iznosi približno 7,7°, pa je dužina osmice više od šest puta veća od njene širine. Razlika u veličini dva dela osmice proizlazi uglavnom iz činjenice da se perihel i afel javljaju daleko od ravnodnevice. Takođe se javljaju samo nekoliko nedelja nakon dugodnevice, što zauzvrat uzrokuje lagani nagib osmice i njenu manju bočnu asimetriju.

a2
Analema na Marsu.

Na Zemlji, analema se pojavljuje kao osmica, ali na ostalim telima Sunčevog sistema može biti vrlo različita usled međusobnog delovanja tri parametra koja određuju analemu: osni nagib svakog tela, ekscentričnost ekscentričnost eliptične orbite tela i položaj apsida apsida ili ravnodnevice (ekvinocijuma).Dakle, ako bilo koja od ovih varijabli (poput ekscentričnosti) dominira nad drugim (kao što je slučaj na Marsu), analema će nalikovati suzi. Ako je jedna od varijabli (poput ekscentričnosti) značajna, a druga praktički nula (kao što je slučaj na Jupiteru, sa nagibom od samo 3°), figura će biti nešto mnogo bliže elipsi. Ako su oboje dovoljno bitni, da ponekad dominira ekscentričnost ili aksijalni nagib, rezultat je osmica.

a3
Marsova analema

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  

ddragovic
0 #4 ddragovic 19-01-2021 00:00
Ne razumem se ni u slikanje ni u analene ali se ne slažem sa #3. Ako bi neko slikao svaki treći dan to znači da bi na kraju godine imao 120 slika a to nema potrebe. Po jedna dvaput mesečno bi valjda bilo dosta
yagodinac...2
0 #3 yagodinac...2 18-01-2021 13:05
Nema nijedne analeme naših fotografa jer treba fotografisati praktično svakog (ili svakog drugog, trećeg) dana u toku godine, sa istog mesta i u isto vreme. Veoma teško za izvesti po pitanju obaveza, a naročito teško uključujući našu kontinentalnu klimu.
ddragovic
0 #2 ddragovic 16-01-2021 17:28
Moguće. Ništa ne znam o ovoj temi.
Tražio sam na netu dal ima neka slika naših fotografa i malo sam se iznenadio da nema. Valjda je prekomplikovano ...
dragant
+1 #1 dragant 16-01-2021 13:16
Čini mi se da Mesec ima najatraktivniju analemu. Gledano od oka, jer me često iznenadi gde se nalazi na nebu.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 
Instagram AM Fotografije AM (FLICKR) YT kanal AM
 
 
Zanimljiva pitanja i odgovori
 
 banerTM
   

leksikon 190

 tvastronomija18

 sad

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka