Narednih dana predstoji nam lep nebeski događaj. Mesec će proći pored Venere na dosta bliskom odstojanju.

Orbite i međusobni položaji Zemlje, Venere i Merkura ovih dana.

Venera ovih dana dominira na nebu i uočljiva je odmah po zalasku Sunca. Njena magnituda iznosi -4,2 i ne možete a da je ne primetiti, razume se ako je ne zaklanjaju oblaci ili neki zemaljske prepreke. Ona je osvetljena 64,1%, a nalazi se na 136,4 miliona kilometara ili 7,59 svetlosnih minuta. Ovih dana izlazi nešto pre 8 sati, a zalazi petnaestak minuta nakon 21. sata. 

Mesec ovih dana ima sličan sjaj kao i Venera. Naravno, Mesec nam je blizu u odnosu na ostala velika nebeska tela pa njegov maksimalan sjaj  ide do -12, ali sad je on u fazi srpa, star svega dva – tri dana i osvetljen je tek jedan njegov mali deo. Međutim on raste iz dana u dan i kroz dve nedelje biće pun. Ali ova sadašnja faza Meseca nam savršeno odgovara jer svojom odbijenom svetlošću neće zaseniti ni Veneru ni ostale objekte u okolini.

Rastojanje između Venere i Meseca dostići će svoj minimum 27. februara kada će ono iznositi oko 7 stepeni. Ukoliko tada oba tele budete gledali kroz dvogled sa uvećanjem od sedam puta staće vam isto vidno polje.

Teleskopom možete videti i fazu Venere, mada ne baš sasvim lako. Venera blješti i, zavisno od uvećanja teleskopa, dobro će vam doći neki filter koji će umanjiti njen sjaj.

A dok gledate Venru setite se da ju je septembra 1610. posmatrao Galileo Galilej kroz svoj mali teleskop kada je uočio da ta planeta prolazi kroz faze slično kao i Mesec, ali na način koji je moguć samo ako ta planeta obilazi Sunce, a ne Zemlju. To je bio veliki dokaz u prilog Kopernikovog helicengtričnog sistema i kao takvo to osmatranje je ušlo u istoriju razvoja ne samo astronomije, već i nauke i ljudske svesti uopšte.

Vaze Venere i njena prividna veličina tokom vremena
By Statis Kalyvas - VT-2004 programme, Attribution, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=5135302