9. maj 2016. Botoš

Panorama Botoša

    …bez sumnje istorija živog sveta svodi (se) na izgrađivanje sve savršenijih očiju u krilu Kosmosa u kome je uvek moguće sve više razlikovati. Zar se savršenstvo jedne životinje, nadmoćnost misaonog bića ne mere prodornošću i sintetičkom snagom njihovog pogleda? Nastojati da se više i bolje vidi nije  dakle ćud, radoznalost, luksuz. Videti ili propasti.Takav je položaj koji tajanstveni dar postojanja nameće svemu što je elemenat sveta.  Takva je, prema tome, samo na jednom višem stupnju, i ljudska sudbina.
                                                                                                                                        Pjer Tejar De Šarden

         Srednja orbitalna brzina Zemlje je 30km/s. Srednja brzina kojom se Merkur kreće po svojoj orbiti oko Sunca je 47,87km/s. Krećući se ovom brzinom Merkuru treba oko 8 sati da pređe put od 1 392 000km koliko iznosi prečnik Sunca.

    Kretanje se definiše kao promena položaja tela u odnosu na neko drugo telo. Ovde se nebeska mehanika prosto vidi kao na filmu. Kretanje drugih planeta uočavamo u odnosu na zvezde i teško ga je uočiti za kratko vreme. Ovde, za jednu trećinu dana Merkur pređe put veći od milion kilometara i to se vidi.

      U 8 sati, posmatranja tranzita Merkura preko diska Sunca, često pogledamo kroz okular teleskopa ili okularnu projekciju na našu zvezdu i sićušnu planetu. Jedna pega i rubovi diska Sunca nam govore da se planeta kreće.  Razmišljamo o pojavi i njenim učesnicima, Suncu i Merkuru, a i svom položaju u svemu tome. Doživljaj Sunca je sada drugačiji od uobičajenog ili svakodnevnog trivijalnog doživljaja. Svesniji smo njegovog značaja, veličine, sila koje iz njega izviru u prostor i kojiima deluje na druga tela u svojoj okolini. Iz odnosa veličina i rastojanja bolje se uviđa ogromnost prostora. Osetimo koliko smo maleni ali i veliki jer naš um sve to shvata i nastoji da razume.

    Surova nebeska mehanika, gravitacija, fotoni koji greju kamen Merkura do preko +400 °C, solarne oluje i magnetna tornada neprestano tresu ovu malu planetu. A 100 miliona kilometara dalje, ovde na Zemlji, pod istim tim Suncem sedimo mi i uživajući ga posmatramo i upoznajemo. Toplo je majsko popodne. Sunčevi zraci se prepliću sa povetarcem. Ne oseća se ni toplota ni hladnoća, toplotna je ravnoteža.  Svežina se oseti samo kad po neki oblak prekrije sunce. Postajemo svesniji dragocenog zemaljskog okruženja, neba, vode, biljaka i ptica.
    

    Merkur u brojevima ili 10 stvari koje treba znati o Merkuru

         1.Sa prečnikom od 4 880 km, najmanja je planeta Sunčevog sistema. Manji je od najvećih prirodnih satelita u Sunčevom sistemu,Jupiterovog Ganimeda i Saturnovog Titana.
    2.Najbliža planeta Suncu. Minimalna udaljenost (perihel) od Sunca je 46 000 000 a maksimalna (afel) 70 000 000 km. Prosečna udaljenost Merkura od Sunca je 57 910 000 km. U fazi afela Merkur je 1,5 puta dalje od Sunca u odnosu na perihel.
   3.Planeta dugih dana i kratkih godina
Orbitalni period traje oko 88 zemaljskih dana. Za vreme jedne revolucije Merkur izvrši svega jednu i po rotaciju ili tri rotacije u svoje dve godine.
 Mekur se sporo okreće oko svoje ose. Od jednog do drugog izlaska Sunca prođe 176 zemaljskih dana. Zbog toga na Merkuru dan traje duže od godine!
    4.Temperatura površine oko ekvatora iznosi -180 °C u toku noći i +430 °C u toku dana. Temperature na polovima su stalno ispod -93 °C.
    5. Merkur je stenovita planeta poput Venere, Zemlje I Marsa. Površina mu je puna kratera i slična je Mesecu.
    6. Merkur ima tanku atmosferu u kojoj ne može da se diše. To je egzosfera koja se sastoji uglavnom od kiseonika (O2), natrijuma (Na), vodonika (H2), helijuma (He), i kalijuma (K). Ovi atomi su izbačeni sa površine delovanjem solarnog vetra i mikrometeorita.
    7. Merkur nema satelita.
    8. Na Merkurovoj površini Sunce je tri puta veće nego na Zemlji.
    9. Na zemljinom nebu je vidljiv kratko vreme pre zalaska ili nakon izlaska Sunca. Zbog blizine Sunca je u nepovoljnom položaju za posmatranje.
   10.Prva svemirska letelica koja se približila Merkuru, Mariner 10, sedamdesetih godina 20. veka je snimila oko 45% površine planete. Kosmička sonda Messinger je 2011. ušla u orbitu Merkura i tokom dve godine snimila celokupnu površinu.

SVE JE FIZIKA Miša Bracić