U ponedeljak uveče prof. Mrđa i ja smo otišli u Mladenovo da posetimo opservatoriju Astronomskog društva «Kosmos». Ta opservatorija još uvek nema svoje ime pa je svi zovemo «Gagićeva opservatorija», po Milošu Gagiću koji je predsednik AD «Kosmos» i koji je zapravo i sagradio opservatoriju. Kaže Miloš da će za ime opservatorije raspisati konkurs među đacima Mladeova, ali o tome kada dođe vreme.
 |
Opservatorija će biti svečano otvorena u subotu, 12. septembra, ali profesor i ja smo dobili specijalni poziv da je posetimo ranije. Bilo je to ovako: prošle nedelje, dok su se radovi oko instaliranja teleskopa na opservatoriji privodili kraju, kaže Gagić glavnom savetniku i maestru za male opservatorije, Janku Mraviku: «E dosta je bilo za danas, hajde da ostavimo nešto Mrđi i Zorkiću da i oni nešto rade». Tako smo eto dobili poziv, i šta smo mogli, prihvatili smo ga i tako se u ponedeljak nađosmo na pragu novog astronomskog zdanja.
Opservatorija pada u oči još s početka ulice. Spram okolnih, prizemnih kuća deluje monumentalno. Unutra još fali nameštaj, ali on je već naručen i uskoro će se naći na svom mestu. Do kupole iz prizemne prostorije vode lepe drvene stepenice kojima će se retko ići jer će opservatorija biti sasvim automatizovana, robotizovana i internetizovana tako da će Gagić s njom upravljati iz svoje dnevne sobe u Novom Sadu. Ili sa bilo kog drugog mesta dokle domašuje Internet.
- Je li tako?- pitam Miloša
- Pa ne sasvim, kaže Miloš. – Moja ideja je da opservatorija radi što više i kada ja ne budem snimao voleo bih da je neko drugi koristi. Opservatoriju neće koristiti samo članovi Astronomskog društva «Kosmos» nego svi oni koji imaju neku dobru ideju za rad sa njom. Napravićemo dnevnik rada u koji će se zapisivati svaka aktivnost. Bio bih zadovoljan da se taj dnevnik maksimalno ispuni.
- Vidi, opservatorija koja ne radi nije opservatorija! To je samo prazno skladište za ništa. A ja ovde ne pravim skladište. Hoću da ovo bude opservatorija, da to bude mesto gde će mladi ljudi otkriti nebeske čari, koji će za ceo život zavoleti astronomiju i nauku. Ima mnogo mladih ljudi koji još ne znaju koliko je astronomija lepa i uzbudljiva jer nemaju mogućnosti da to otkriju. Ja želim da im omogućim da otkriju astronomiju.
Dok je tako govorio Miloš razmišljao sam kako sigurno ni sam nije svestan koliko je u svojoj nameri plemenit.
 |
A posle takvih zaraznih reči šta čoveku ostaje nego da se lati posla i pomogne. Latismo se dakle posla. U tom je stigao i Janko koji živi za ovakve trenutke. Uostalom kao i Miloš i Mrđa. Sa svoje strane trudio sam se da tim bardovima astronomije što manje smetam pa sam samo slikao i palio i gasio svetlo kada su mi davali znak. Njih trojica su kolimirali, useveravali teleskop pokušavajući da ga nateraju da precizno sluša komande i usklade ga sa softverom.
Primetio sam u jednoj pauzi da u zadnje vreme ima sve više malih opservatorija. One prosto niču. Još ranije jednu je napravio Janko, pa Jure Stare, zatim Danijel Reponj, pa Ljubinko Jovanović, a čujem da i Saša Marčeta nešto gradi i to su samo one male opservatorije za koje ja znam.
- Pa to je neminovno - kaže Miloš – Ljudi moraju to da rade. Svi oni koji su nakupili nešto ozbiljnije opreme upućeni su na pravljenje malih opservatorija. Ako tebi treba jedan sat da odeš na osmatračko mesto i još jedan sat da postaviš opremu da bi posle toga nekoliko sati proveo kod okulara i računara, pa to je obeshrabrujuće. A posle ti treba još dva sata da sve spakuješ i odneseš kući... ne, svako ko ima makar i minimalne mogućnosti pre ili kasnije će doći na ideju da napravi neku kućicu u kojoj će instrumenti biti stalno spremni za rad.
- Pa ni to nije dovoljno. Moj san je, nastavlja Miloš, da napravimo centar astronomije za naša astronomska društva, mesto gde će svako društvo imati svoj mali prostor za rad. Znam, nije to ni lako ni jednostavno, ali jeste ostvarivo. Videćemo, nadam se da je ovo što sada radimo samo jedan početak, jedan divan početak.
- Vidi, nastavlja, ovo je urađeno bez pomoći države, od ličnih sredstava i sredstava nekoliko donatora. Ovo smo uradili moji prijatelji i ja. Možda će to podstaći nekog da nam pomogne. Ili da sebi nešto slično napravi.
Oko ponoći smo se pozdravili. Trebalo je krenuti kući, sve nas je čekao radni dan i svakodnevne obaveze. Pogledao sam gore. Nebo je nad Mladenovom bilo divno. Malecni put je blještao.
- Vidimo se u subotu, doviknuo nam je Miloš umesto pozdrava.
- Da, naravno! Naravno!
Tako je prošao naš prvi susret sa novom opservatorijom.
Fotografije opservatorije:
 |
|
| POSETA UOČI OTVARANJA |  |
| POSTAVLJANJE KUPOLE |  |
Linkovi
Otvara se opservatorija u Vojvodini
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
