Nakon 289 dana od kako smo objavili vest da je teleskop Ritchey Chretien, od 16 inča stigao na Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, konačno je došao dan kada je taj teleskop prebačen u svoju matičnu opservatoriju, u selu Mladenovo, 40tak kilometara severno od Novog Sada. Za tu operaciju bilo je angažovano dvoja kola od kojih su jedna imala veliki tovarni prostor. U jedna je stao sam teleskop, a u druga montaža sa tegovima i drugim sitnim inventarom. 

Zašto se 9,5 meseci čekalo na ovaj događaj – nije jasno nikom i jedino objašnjenje je da su to „ah, eto naša posla“.

Ostavimo sad po strani ovo neobjašnjivo kašnjenje i posvetimo se samoj operaciji prenošenja nove dragocene opreme. Jer, nakon astronomske stanice na planini Vidojevica, opservatorija u Mladenovu će (ako opet ne dođe do nekih problema) biti druga najvažnija opservatorija u Srbiji, a uz dobar rad, mogla bi lako postati i najpopularnija.

No vratimo se prevozu opreme. U utorak, 2. jula oko 13 sati iz Novog Sada prema Mladenovu je krenula mala ekspedicija. Uprkos opominjućim meteorološkim prognozama vreme je bilo sasvim prijatno. Kao što možete da vidite sa priloženih fotografija, upakovan teleskop je lako prošao kroz vrata opservatorije, ali onda su počeli problemi. Unutra, od tih vrata put vodi oštro desno pa zatim uzanim i vrlo strmim stepenicama ka gore i momci koji su nosili montažu dobro su izložili svoje kičme naporima. Jer, montaža je teška blizu 80 kilograma, a prostora za više od dvojice nosača nije bilo. Sem toga pre ulaska u prostor kupole trebalo je proći kroz još jedna, položena, vrata i usput se dobro sagnuti… 

Zatim četiri šrafa na jednom metalnoj ploči nikako nisu mogli da se uglave u predviđene i specijalno za njih izbušene rupe pa je taj problem morao da bude rešen čekićem. Onda jedna površina koja je trebalo da bude postavljena vodoravno uporno je odbijala da se povinuje željama instalatera, a kada je i to, nakon 40 minuta dotezanja šrafova i merenja nagiba, rešeno, onda se ispostavilo da sever nije baš tamo gde se pretpostavljalo pa je na razmatranje tog problema moralo da ode još nekih 40 minuta merenja, proveravanja i podešavanja. A onda je iskrsao problem. 

Šina pomoću koje se teleskop pričvršćuje za montažu bila de dosta uža od njenog ležišta na montaži… otišlo još 40 minuta na traženja rešenja, a onda smo zvali Ljubinka Jovanovića iz Kranjske Gore preko nekog programa za video pozive. 

Ljubinko je sve već u prvoj rečenici shvatio i rekao da se već ujutro baca na posao. On ima sav potreban alat i odlično poznaje teleskope, uostalom sam ih i pravi. A i ovako je planirao da dođe u naš astronomski kamp.

Nakon toga nije nam ostalo ništa drugo nego da odemo u Bačku Palanku na riblju čorbu. Uostalom tog dana nismo ni ručali… 

Očekuje se nastavak priče. A dotle pogledajte detaljan album fotografija sa ovog događaja. 

ALBUM FOTOGRAFIHJA (331 fotografija)