Konačno, nakon dve godine planiranje, popunjavanja formulara i obrazaca, dopisivanja i potpisivanja, raspisivanja tendera, zakazivanja i zatim otkazivanja, onda kada smo već pomislili da od opreme neće biti ništa - ona je kamionom stigla na Prirodno matematički fakultet u Novom Sadu.
Nešto se valda u galaksiji, ili bar u ovom njenom kraku poklopilo, pa su se i pored svih prepreka najednom sklopili uslovi te je bukvalno zadnjeg dana tender zaključen i oprema kupljena. Nije to neko čudo, jer ma koliko to neverovatno izgledalo pandemija virusa i rat u Ukrajini povezani su sa tržištem teleskopa. Prestale su neke proizvodnje, javile se nestašice i nabavne firme nisu se usuđivale da ugovaraju kupovinu sa neizvesnim ishodom itd. sve je bilo klimavo a cene su samo rasle. Problem je bio i što je oprema sastavljena od dvadesetak elemenata koje je trebalo jednim tenderom kupiti, a što je bio veliki izazov jer skoro svaki elemenat potiče od drugog proizvođača. Nije to kao kada kupujete mašinu za pranje sudova. Ali danas kad pogledate to što je konačno stiglo sve muke padaju u zaborav.
Dakle, za one koji ne znaju: u okviru IPA projekta ELECTRA novcem Evropske unije a uz učešće PMF iz NS kupljena je sledeća astronomska oprema (o ostaloj ćemo kasnije):
16 inch f/8 Ritchey Chretien Astrograph - Carbon OTA
- Aperture: 16 inch ( 406 mm ) ; - Focal length (mm) 3250 - Aperture ratio (f/) 8 |
|
View from the back - the 3" focuser
|
|
Telescope mount containing GoTo system - payload 100 kg |
|
Astronomical CMOS Mono camera with filter wheel and filters - The full frame sensor with a diagonal of approximately 43mm |
|
Compact filter wheel |
|
Filters H-alpha/OIII/SII CMOS Ultra-Narrowband 2" |
|
Filters LRGB CMOS 2" |
|
Control Unit for Telescopes and Astrophotography |
|
Robotic focusing motor |
|
Electronic Collimator |
|
Flatfield Panel D=590 mm |
Kakva je oprema? Vidim, ovih dana Miloš, u čiju opservatoriju treba da sve da se instalira, i Dušan koji je na čelu projekta – jako su zadovoljni, obrazi im od zadovoljstva bride, po deseti put čitaju specifikacije i planiraju redosled prenošenje opreme na opservatoriju. A kad sve to prođu onda krenu ispočetka. Dušan je profesorskom preciznošću fizičara izračunao da li će teg od 20 kilograma biti dovoljan da u ravnoteži drži teleskop (hoće) – ili će biti potreban još jedan (neće). Zatim su još pet dana on i Miloš raspravljali o profilu glave i prečniku četiri šrafa kojima montaža treba da bude pričvršćena za stub u opservatoriji. Mogu samo da zamislim šta bi bilo da je kupljen veći teleskop. Njih dvojica ne bi spavali, ne bi jeli, ni disali od uzbuđenja i posla.
Na kraju, da kažem još samo ovo. Ovo je samo početak pravog posla. Proći će još pola godine pre nego što teleskop proradi punom snagom, a o putu do toga pisaćemo kada dođe vreme.