Nisam ti ja neki astronom ili planetolog. Više sam inženjer. Ali to ne znači da povremeno ne zavirim i u tuđe dvorište – šta ćeš, sitna ljudska duša. Mada samo u najširim potezima, ipak pratim šta ima novo i među zvezdama. Pet para ne dajem na priče o kolonizaciji Meseca, teraformiranju Marsa, bazama na Tritonu i slično, a kad pročitam 'planove' za putovanja do drugih planetnih sistema, to jednostavno preskačem. Ali, od kako su se 'pojavili' Kinezi, krajičkom oka pratim šta rade kosooki... opasni tipovi. Igram na kartu da će za desetak godina AM imati punu prvu stranu ispunjenu kineskim kosmičkim vestima.
Eye in the sky: Kina je krajem 2020. lansirala dva kosmička teleskopa GECAM, ali što zbog američke propagande, što zbog tradicionalne kineske zatvorenosti, mi o tome ne znamo ništa
Nedavno smo premašili pet hiljada otkrivenih vansolarnih planeta. Razmisli dobro: pet hiljada svetovi koji se okreću oko drugih zvezda. Pet hiljada svetova za istraživanje. A broj i dalje raste. No, bez sumnje, sveti gral egzoplanetne astronomije je potraga za egzoterama, odnosno planetima veličine Zemlje koji se nalaze u nastanjivoj zoni svojih zvezda. Iako smo pronašli kandidate za egzo-Zemlje – bez potrebe da idemo dalje, u blizini imamo Proximu b – tek moramo da pronađemo egzo-Zemlju oko zvezda solarnog tipa. Ako je potraga za novim egzoplanetama jedan od stubova ove grane astronomije, drugi je karakterizacija već otkrivenih planeta, odn. analiza njihovih atmosfera radi proučavanja njihovog sastava. Najpoznatije egzoplanetne kosmičke misije su 'Kepler' i TESS, obe Nasine. ESA trenutno ima u orbiti mali teleskop 'CHEOPS' kako bi točno odredila karakteristike nekih planeta otkrivenih tranzitnom metodom, dok je lansiranje 'PLATO-a', pravog planetnog naslednika 'Keplera', planirano za 2026. godinu. Osim toga, 2029. godine treba da poleti 'ARIEL', misija za proučavanje sastava određenih egzoplaneta.
Vidna polja nekih od 7 teleskopa 'Zemlja 2.0' (Keplerovo vidno polje se takođe vidi u središtu).
Ali šta se dešava s Kinom? Azijski džin smatra proučavanje egzoplaneta jednim od prioriteta svog naučnog kosmičkog programa, koji, uprkos činjenici da je još u ranoj fazi razvoja, napreduje velikim koracima. Nedavno su predstavnici Kineske akademije nauka – zaduženi za postavljanje i specifikovanje naučnih misija – potvrdili svoju nameru da nastave sa misijom 'Earth 2.0' (地球 2.0), poznatom i pod originalnom skraćenicom ET (Earth Two). 'Earth 2.0' će biti kosmička opservatorija koja će tražiti vansolarne planete tranzitnom metodom, kao što rade 'Kepler', TESS ili 'PLATO'. Opservatorija će biti smeštena u Lagranžovu tački sistema Zemlja-Sunce (ESL2), 1,5 miliona kilometara od Zemlje. Poput TESS-a i 'PLATO-a', i za razliku od 'Keplera', 'Earth 2.0' će sadržavati više teleskopa. Tačnije, imaće šest teleskopa prečnika 30 santimetara, sa vidnim poljem od 500 kvadratnih stepeni svaki ('Keplerov' je imao 100 kvadratnih stepeni). Kao novost, uključen je i sedmi teleskop, takođe od 30 cm, s vidnim poljem od 4 kvadratna stepena za detekciju vansolarnih planeta metodom mikrolensinga, idealnom za otkrivanje lutajućih svetova. Ovaj teleskop će biti usmeren prema galaktičkom centru, u sazvežđu Strelca, kako bi se povećao broj otkrića.
Ovako mi zamišljamo Kepler 442b, kandidata za nastanjivu super-Zemlju.
'Earth 2.0' će otkrivati egzoplanete metodom tranzita (levo) u gravitacionog mikrosočiva (desno).
Kako bi se postigla fotometrija visoke preciznosti koju zahteva 'Earth 2.0', Kinezi će se koristiti CMOS senzore razvijene posebno za ovu misiju. Osim Kineske akademije nauka, u projektu sudeluju Šangajska astronomska opservatorija (OAS), kao i razni instituti i univerziteti diljem zemlje. Direktor projekta je Ge Jian(葛健), sa OAS-a. 'Earth 2.0' će kontinuirano biti upravljena na isto zvezdano polje kao 'Kepler', smešteno u zviježđima Labuda i Lire. Tako će biti moguće spojiti podatke iz Nasine poznate misije sa kineskom i početi brže sa otkrivanjem planeta. U svakom slučaju, a kao što smo videli, vidno polje 'Earth 2.0' biće mnogo veće. S druge strane, očekuje se da će šum instrumenata opservatorje biti makar dvadeset puta manja od 'Keplerovog'.
Detalji konstrukcije 'Earth 2.0'. Sve lepo piše...
Odnos mase i udaljenosti od zvezdi otkrivenih egzoplaneta i onih za koje se očekuje da će ih otkriti 'Earth 2.0 (donji desni panel) (CAS).
'Earth 2.0' će takođe posmatrati i 'Keplerovo' vidno polje.
Konstrukcija satelita je očito u završnoj fazi i trebao bi da prođe nešto kao Kritički pregled dizajna sledećeg juna. Ako sve bude u redu, izgradnja bi trebala da započne 2023. s izgledom na lansiranje do kraja 2026. Nadajmo se, nakon što bude dovršeno podešavanje instrumenata, u leto 2027. moglo bi se početi sa traženjem egzoplaneta. Primarna naučna misija bi trebala da se nastavi do 2031. Nakon završetka te faze, očekuje se da će 'Earth 2.0' otkriti na hiljade zemljolikih egzoplaneta, uključujući nekoliko desetaka egzo-Zemalja, kao i oko 200 planeta skitnica — onih koje usamljeno lutaju među zvezdama. 'Earth 2.0' će biti dizajniran za otkrivanje egzo-Zemalja s minimalnom veličinom od 0,8 Zemljinih prečnika, jer se veruje da ispod ovih dimenzija planeta nema dovoljno mase da održi atmosferu eonima, dok se maksimalne dimenzije egzo-Zemalja procenjuju na oko 1,25 zemaljskih poluprečnika (od te veličine postaju super Zemlje). Karakteristike'Earth 2.0' stavljaju ga između 'Keplera' i 'PLATO-a' — zapamtite da će svaka od 'PLATO-ovih' 26 kamera imati vidno polje od 1100 kvadratnih stepeni — ali nema sumnje da je svaka misija koja služi za lov na egzoplanete više nego dobrodošla. Osim toga, još uvek je romantična tvrdnja da 'Earth 2.0' može završiti posao koji 'Kepler'nije mogao zbog svoje prerane 'žiroskopske smrti'.
Svemirski teleskop 'CHES' za traženje obližnjih egzoplaneta pomoću astrometrije (CAS).
Karakteristike svemirskog teleskopa 'CHES' (CAS).
Međutim, 'Earth 2.0' nije jedina kineska kosmička misija posvećena egzoplanetama. Drugi projekt je 'CHES' (Closeby Habitable Exoplanet Survey, 近邻宜居行星巡天计划 na mandarinskom). Cilj 'CHES-a', kako njegov akronim ukazuje, jeste traženje nastanjive planete u galaktičkom susedstvu, odn. potencijalno nastanjivih svetova udaljenih do 32 svetlosne godine (odn. oko 10 parseka). Za razliku od 'Earth 2.0', 'CHES'će biti kosmički teleskop s jednim ogledalom prečnika 1,2 metra koji bi trebalo da detektuje egzoplanete pomoću astrometrije. Drugim rečima, pažljivo će meriti položaj zvezda kako bi otkrio kolebanje rotacije uzrokovano prisustvom planeta. Ovu metodu ne treba mešati sa metodom radijalne brzine, koja, kao što joj naziv jasno govori, meri brzine, a ne položaje; u stvari, obe metode su komplementarne, budući da astrometrija pogoduje otkrivanju udaljenih planeta koje kruže u ravni okomitoj na liniju vida, upravo suprotno metodu radijalne brzine (ili tranzitne metode).
'CHES' zahtevi za preciznošću usmeravanja i termalnom stabilnošću (CAS).
Težina kosmičkog teleskopa 'CHES' biće 765 kg i imaće dimenzije 4,5 x 2,6 x 1,4 metra. Cilj je otkriti nekoliko desetaka potencijalno nastanjivih egzoplaneta u blizini Zemlje, iako će većina pripadati klasi super-Zemlji. Projekat vode Kineska akademija nauka i Nanjing Purple Mountain Observatory. Ako 'CHES' bude odobren, poleteo bi oko 2030. Ostaje nam samo da se nadamo da će 'ET' i 'CHES' uspešno poleteti i otkriti tajanstvene nove svetove koje će istraživati neke buduće generacije.
Reference:
- https://www.cas.cn/kx/kpwz/202203/t20220316_4828396.shtml
- https://www.nature.com/articles/d41586-022-01025-2
- http://www.olelf.com/2022/0323/c58a45729/page.htm
- http://www.shao.cas.cn/2020Ver/xwdt/kyjz/202011/t20201102_5727519.html
- http://www.njb.cas.cn/kydt2016/xsjl/202010/t20201029_5724455.html
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
