Poštovani,

Nije moje da zastupam zvanično AOB, ali sam jedino pomenut (nadimkom) u članku. Elem, autor ovog teksta je MORAO da prvo proveri zašto postoje ove zabrane i da tu informaciju zvanično traži od uprave nadležne institucije, pa da tek eventualno reaguje ako mu se ne svidi objašnjenje. No, on je izabrao da tako ne uradi i da reaguje na tekst onako kako jeste.

U tekstu se pominju čuvene svetske opservatorije, ali bojim se da paralela nije adekvatna i objasniću u najkraćem zašto. Kao prvo, na Vidojevici radi samo jedan tehnički posmatrač (moja malenkost) i to za sada samo putem privremenog ugovora. Drugog osoblja, osim čuvara koji je već otišao u penziju, nema. A dodatnih zaposlenih nema jer budžet resornog ministarstva za Vidojevicu do sada nije ni postojao i takva situacija je i dalje aktuelna. AS Vidojevica je npr. još uvek neogradjena i u nju može da udje ko, kad i kako hoće, da pokuša da loži vatru, da lovi, da ide gde mu je volja kako peške tako i vozilima, a što se već sve dešavalo. Potom, prilazni put je i dalje jako loš i nebezbedan za prevoz ljudi itd. Takvi uslovi diktiraju stanje u kom prosto nema ko da prima posete pogotovu u vreme posmatranja kao i u toku dnevnog odmora posmatrača. Dakle, posete se mogu organizovati ali moraju da se značajno ranije dogovore i da se odobre. Ništa ne znači npr. zakazati posetu usred posmatračkog ciklusa od danas za sutra, jer nema ko da primi takvu posetu. Zato što posmatrač mora da odmori i da već popodne krene u novo posmatračko angažovanje i pripreme istog. Ako u tom radnom okruženju pridodate i nenajavljene posetioce, malo je reći da tada dolazi do zastoja u obavljanju posmatranja i do narušavanja naučno-istraživačkog procesa zbog čega AS Vidojevica ipak prvenstveno postoji.

Dakle, kada Vidojevica dobije stalno angažovane ljude koji će imati svoja radna zaduženja (a što je koliko znam u planu) tek tada će, PRETPOSTAVLJAM, doći i do relaksiranijeg odnosa prema posetama za koje će i tada svakako morati da postoje odredjena pravila. 

Znači, nema tu nikakve arogancije, odbijanja i zlonamernih pretnji, niti nekakve kvazi tajnovitosti, već organizacionih problema uzrokovanih nedostatkom novčanih sredstava i posledično ljudstva, a ne nedostatkom nečije dobre volje na opservatoriji. Uostalom, kad god sam ja lično mogao da primim posetioce to sam i učinio, pokazao teleskope, pružio priču na nivou na kojem sam mogao u tim trenucima. Deca npr. nikada nisu bila odbijena i vraćena. Ako ima vremena i za kafu, ratluk i sok, ukoliko ih imamo, uvek će svako biti ponudjen i poslužen. Nismo mi baš tako loši domaćini i mizantropi, kao što iz teksta autorskog članka neko može da nasluti...

S poštovanjem

Miodrag Sekulić

tehnicki posmatrač na AS Vidojevica