Nedavno sam pisao o kameri koja je proradila posle više od 15 godina. Taj aparatić veličine sapuna uopšte nije imao naučnu namenu već je trebao da snimi odvajanje dva satelita. Potpuno ista takva kamera se nalazi i na “Mars Expressu” a prvobitna namena joj je bila da napravi jednostavne, low-tech slike prilikom odvajanja lendera “Beagle”. I pored svojih relativno skromnih performansi, ovakamera, nazvana “Mars Webcam”, teška samo 430 grama, šalje fantastične slike Marsa!

„Mars Express“ je u orbiti oko Marsa još od decembra 2003.[1] Samo je „Mars Odyssey“ duže od njega u orbiti oko neke planete  - tamo je od 2001.

slika1

„Beagle 2“ tokom odvajanja, 19. decembra 2003.: svetli krug na levoj strani predstavlja zadnju stranu „Beaglea 2“, i prikazuje kako se polako udaljava od „Mars Expressa“. Ova slika, napravljena u 9:33 CET 19. 12. 2003, prikazuje lender udaljen oko 20 metara.

Međutim, zaključeno je da nema smisla da jedna kamera koja funkcioniše, pa makar imala i skromne karakteristike, ostane zauvek uspavana. Zbog jedinstvene lokacije kamere, mogla bi, naprimer, da slika slike mladog Marsa (u obliku srpa) – nešto što trenutno nije moguće nisajednom drugom letilicom.

VMC ponovo u akciji

Zato je 2007. godine, kontrolni centar misije, smešten u Esinom Evropskom kosmičkom operativnom centru (ESOC) u Darmštatu, u Nemačkoj, započeo probnu kampanju da bi proverio da li kamera može da snimi Mars. Niko nije bio siguran da li kamera uopšte radi posle tri godine neaktivnosti u surovim kosmičkim uslovima.

Ispostavilo se da je kamera u funkcijia rezultati testa su bili vrlo ohrabrujući. Tokom 2007, tim je proveravao sposobnosti kamere, što je bilo praćeno finim podešavanjima radi pronalaženja optimalnih parametara za slikanje Marsa.

Zadatak je bio još složeniji zbog dugog perioda, naročito tokom sezone pomračenja, kada su brodska memorija, termini za slanje podataka na Zemlju i primanje komandi sa Zemlje pretrpani zbog zahteva većeg prioriteta.

Rutinske operacije „Mars Webcama“

Oktobra i novembra 2007. započete su prve regularne operacije, koje su obuhvatale snimanja otprilike svaka 3 dana. VMC posmatranja su sada već rutinski ubačena u planski ciklus „Mars Expressa“, strogo vodeći računa o nesmetanju i raspoloživom vremenu koje ostavljaju bitne naučne aktivnosti misije.

Jedna od izuzetnosti VMC aktivnosti je i u tome što njome upravlja tim kontrole leta a ne tim naučnika. To daje mogućnost operativnim inženjerima, koje čine uglavnom mladi članovi, da u praksi uče planiranje operacija i ostale veštine potrebne operativnom centru.

kamera2
„Kamera na čipu“ i njeno napajanje pre smeštanja u zaštitnu kutiju. Kameru pravi belgijska kompanija „OIP“ podržana od „IMEC“.

kamera3
„Mars Express“
07-028 21.48.52 VMC Img No 27.png: Nažalost, zbog greške u koordinatama letilice kamera je okrenuta za 38 stepeni u pogrešnom pravcu! Na sreću, VMC ima vidno polje od 40° pa je uhvaćen Marsov okrajak. Vreme ekspozicije: 9 ms.

Podešavanja kamere bila su moguća jedino putem pokušaja i greški. Većina pvih slika pristiglih sa VMC prikazivala je crnilo kosmosa; slaba rezolucija kamere je premala da bi uhvatila makar neku interesantnu zvezdu a ne postoji ni kontrola usmeravanja (to je moguće jedino rotacijom same letilice). Takođe, ne postoji podešavanje oštrine (fokusa) a moguća je samo osnovna kontrola ekspozicije, tako da je većina slika neizopštrena i previše/premalo eksponirana.

Ipak, tim je uspeo da učeći iz iskustva i na greškama polako postigne svohj cilj – da dobije dovoljno dobre slike koje će moći da šeruje preko Weba.

kamera4
Kao što se vidi, kamera pre liči na igračku nego na neki ozbiljan aparat. Ipak, to što se nalazi u orbiti oko druge planete – i još radi! – čini je jako interesantnom.

Ali, poslednjih nekoliko meseci svi su primetili da je kamera VMC bila vrlo ćutljiva. Tome je razlog redovna „sezona pomračenja“ u koju je ušao „Mars Express“. Kako naša orbitaprecesiraoko Marsa, postoje periodi tokom godine tokom kojih se, na nekim delovima orbite, Mars nalazi između letilice i Sunca. Ta pomračenja mogu da traju i do 40 minuta, što znači da na tim delovima orbite solarni paneli ne mogu da generišu struju. To znači da sonda radi samo na struju koju daju akumulatori.

Najnovija sezona pomračenja podudarila se sa afelom, tačkom najvećeg udaljenja od Sunca. To je još bitnije za letilicu koja se okreće oko Marsa nego da se okreće oko Zemlje, jer je Marsova orbita eliptičnija od Zemljine.

Konačno, pomračenja su završena i kamera je prvi put uključena na Prestupni dan i napravila neke super slike Marsa. Evo jednog baš lepog portreta Marsa:

kamera6Nakon poduže pauze, kamera VMC je ponovo uključena. Slikala je Mars u doba kasnog leta na severnoj polulopti. vidi se severna polarna kapa. U centru desno je vulkanski kompleks Elysium. Krater Gale, lokacija rovera „Curiosity“, vidi se južno od Elysiuma. Ovo su kombinovane 3 slike VMC, uvećane za 150% od originala.

Na severnoj polulopti na Marsu još uvek je leto; najduži dan (letnja dugodnevica) bila je 3. janurara. Zapravo, nema mnogo razlike od godišnjeg doba kada je „Curiosity“ sleteo na Mars, pre nepune dve godine. Kada ga već pominjem, na portretu se vidi krater Gale. Sledi ista slika ali sa objašnjenjima:

kamera5

 

Kamera proradila posle 16 godina!

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži