Raketa
УР-500 „Протон“ (8К82)
Pre više od pola veka rođena je najmoćnija ruska raketa koja i danas leti. Njena ogromna snaga i pouzdanost obezbedili su joj rešavanje takvih naučnih i primenjenih zadataka, kao što je izvođenje na orbitu brojnih automatskih međuplanetnih stanica, izgradnja orbitnih stanica „Алmаз“, „Салют“ i „Mир“, izvođenje automatskih satelita, osmatranja iz kosmosa u visokoj rezoluciji, kao i postavljanje kosmičkih sistema veze i navigacije.
Pišući prošli put o peripetijama vezanim za rađanje rakete „УР-500“, obećao sam da ću u nastavku napisati nešto više o samoj raketi i njenim karakteristikama. Ta raketa, ustvari interkontinentalni balistički projektil, bila je rodonačelnik čitave porodice raketa, čija su tehnička i idejna rešenja opredeljivali njihovu namenu i zadatke. Kao i slavna Koroljevljeva „Semjorka“, i ova raketa je postala jedan od kamena-međaša u razvoju sovjetske kosmonautike, i mada je dugo bila u senci – do danas je ostala jedna od najjačih, najsavršenijih i najpouzdanijih nosača u svetu ...
Moderne verzije raketa ovog tipa leteće najverovatvije još najmanje 10-15 godina.
Razvoj rakete „УР-500“ započet je u konstruktorskom birou OKБ-52 generalnog konstruktora V.N. Čelomeja na osnovu naredbe №.409-183 Centralnog komiteta Partije i Saveta Ministara SSSR-a od 24. aprila 1962. godine. Taktičko-tehničke potrebe rakete odredilo je Ministarstvo odbrane na osnovu rešenja od 17. januara 1963. godine.
Preuzmite e-knjigut u PDF verziji (31 strana, 6,29MB) |
Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića |