Ako sve bude u redu, modul 'Nauka' poleteće s Baikonura 15. jula ka ISS. 'Nauka' (MLM) predstavlja posljednji veliki modul iz sovjetske ere i, kao što znamo, njegovo lansiranje se odgađa više od petnaest godina. Među teretom će se naći jedan vrlo poseban objekat: evropska robotska ruka ERA. Kako je evropska robotska ruka završila na ruskom modulu? Pa, priča je još bizarnija, jer je ERA rođena pre četrdesetak godina kao HERA, robotska ruka dizajnirana za evropski šatl 'Hermes'.

1
Ruka ERA prilikom ugradnje na ruski modul 'Nauka'.

Bile su to 80-e i, ukratko, Francuska je željela da ima sopstveni spejs šatl, koji bi stvorila bez mešanja spoljnjih faktora (na koga li se misli?). Francuski 'Hermes' ... pardon, evropski, ne bi bio mnogo manji od američkog shuttlea i takođe je morao da ima vlastitu robotsku ruku. Logično, uređaj je kršten kao HERA (Hermes Robot Arm). Ruka, koju je konstruisala holandska kompanija 'Fokker', trebala je da bude smeštena u teretnom odelenju, kao i kod Nasinog šatla, ali nakon višestrukih promena dizajna, odlučeno je da 'Hermes' neće posedovati takvo odelenje, pa je HERA morala da bude modifikovana tako da može da se prikači na oba kraja u različitim tačkama i da se kreće kao svojevrsni kosmički guseničar. HERA je uistinu trebala da bude gotovo autonomno vozilo s vlastitim računarskim i telemetrijskim sistemima, sa dizajnom koji je Kanada već koristila na Candarmu 2 na Nasinoj stanici 'Freedom', iako je ova poslednja bila veći i teži uređaj.

2
Jedan od prvih predloga ruke HERA za šatl 'Hermes'.

3
Fleksibilna robotska ruka, ili kako Rusi kaži 'manipulator'.

4
ERA ruka na laboratorijskom modulu 'Nauka' kojom će rukovati kosmonaut.

5
Canadarm 2, američki segment ISS.

Projekat 'Hermes' otkazan je početkom 90-ih i, logično, sve je upućivalo na to da će i HERA biti otkazana. No, upravo tada je otvaranje Rusije omogućilo ESA-i da se prijavi za saradnju na budućoj svemirskoj stanici 'Mir 2'. Jedan od evropskih doprinosa bila bi robotska ruka koja bi pomagala pri montaži stanice, ruka koja nije bila nijedna druga do HERA ... Očito je bilo potrebno promeniti joj ime, pa je ruka postala poznata kao ERA (European Robotic Arm). No, 1993. priča je poprimila novi zaokret kada su Rusija i Sjedinjene Države odlučile da ujedine svoje projekte za stanice 'Mir-2', odn. 'Freedom', kako bi stvorile ono što će postati Međunarodna svemirska stanica (ISS). Prem novom scenariju, ERA je trebalo da 1999. godine putuje na ISS sa ruskim elementom SPP (Science Power Platform) u američkom shuttleu. SPP je bio modul sa solarnim panelima zadužen za garanciju nezavisnosti ruskog segmenta po pitanju energetskih potreba, ali nikada nije lansiran zbog budžetskih (i političkih) problema. ERA je trebala da bude izvrsna dopuna robotskoj ruci Canadarm 2 koja se koristila na američkom segmentu. 2002. ruka je mogla da bude izrađena i spremna, ali nije imala modul s kojim je mogla da se lansira. Napokon, Rusija i ESA su se dogovorile da će ga lansirati s modulom 'Nauka' 2007. 'Nauka' će nositi malu vazdušnu komoru kako bi izlagala pojedine delove korisnog tereta vakuumu, a ERA bi bila vrlo korisna za rukovanje njime. Do tada je ESA potrošila na ERA 188 miliona eura.

6
Vađenje ERA iz kontejnera na kosmodromu Bajkonur.

12
Delovi ERA ruke.

8
ERA u Bajkonuru.

Prošlo je gotovo 18 godina otkako je ruka predata ESA-i u oktobru 2003. Kao što znamo, 'Nauka' nije lansirana 2007. ... a ni 2017. Svih ovih godina ERA je strpljivo čekala svoju priliku. Ruski segment je takođe pretrpeo promene od tada i sada se planira lansiranje jedino modula 'Pričal' i NEM, koji će uskoro biti priključeni na 'Nauku' (čak ni lansiranje NEM-a nije sigurno), pa je korisnost ERA-e pod znakom pitanja.

ERA ima dužinu od 11,3 metra, masu od 630 kg i sposobna je da premesti 8 tona (radi poređenja, ruka Canadarm 2 ima dužinu od 17,6 metara i masu od 1800 kg). To može da pomogne kosmonautima u svemirskim šetnjama, a njome se može upravljati iz modula 'Zvezda' putem IMMI (Internal Man-Machine Interface) konzole. Barem do kraja korisnog veka trajanja ISS (setite se da Rusija razmatra napuštanje stanice 2024. godine kako bi stvorila vlastitu svemirsku laboratoriju, a u nekim od tih planova modul 'Nauka' ne bi imala mesta). Zanimljivo je da modul 'Tianhe' kineske svemirske stanice koja je dospela u orbitu prošlog aprila poseduje autonomni robot vrlo sličan ERA. Kineska ruka već je otvorena i koristiće se u narednim mesecima za podršku misijama 'Tianzhou 2' i 'Shenzhou 12'. Ironijom sudbine, kada je pravljena ERA, niko nije pretpostavljao da će Kina imati veliku nezavisnu stanicu opremljenu vlastitom robotskom rukom.

9
Delovi ERA.

10
'Kineska ERA': njihova robotska ruka je već u orbiti i radi. Sve manje ima oblasti gde Evropa i Amerika beže Kinezima.

11
ERA i 'Nauka': zajedno su već decenijama. Sve češće se govodi da će ruka poleteti raketom 'Proton-M' koji će da nosi modul 'Nauka' 15. jula 2021.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • kizza said More
    Zanimljiv je i zakjljučak vladine... 22 sati ranije
  • Miroslav said More
    Mora da se šalite, pa pitanja su na... 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    To sa najbližom zvezdom je skoro kao... 1 dan ranije
  • Miroslav said More
    Vojni avion na snimku očito neuspešno... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao sam na najbližoj zvezdi i na... 2 dana ranije

Foto...