Nakon sukoba u Ukrajini 2014, Rusija je odlučila da stvori potpuno nezavisni projekat orbitne stanice kao 'plan B' za slučaj da globalno sučeljavanje sa SAD-om eskalira do točke da onemogući suživot na Međunarodnoj orbitnoj stanici (ISS). Ova stanica, poznata kao ROS – Rasiskaja Orbitalnaja Stancija (rus. РОС, Российская Орбитальная Станция) – trebala je da bude formirana od najnovijih modula u ruskom segmentu: 'Nauka' (MLM), 'Pričal' (UM) i NEM, uz nekoliko manjih. U nedostatku sporazuma o obnovi saradnje na ISS-u, Rusija bi 2024. godine odvojila ove module od Međunarodne stanice kako bi formirala sopstvenu. Šta je s tim planovima? Pa, nedavno je 'Roskosmos' pretresao svoju strategiju i objavio važne vesti. Državna korporacija sada predviđa četiri scenarija za budućnost, od više do manje realnih. Prvi, i najrealniji, sastoji se od održavanja operacija na ISS-u kao do sada do 2028. ili 2030. Znači nema vlastitih stanica. Drugi scenario uključuje stvaranje ROS stanice s modulima iz ruskog segmenta, kao u predlogu iz 2014, s tim što bi se odvajanje izvelo već 2026. godine.

1
Nova ruska orbitna stanica.

Druga dva scenarija, skuplja pa prema tome manje realna, rezultat su predloga kompanije RKK'Energíja', proizvođača brodova 'Sojuz' i 'Progress'RKK 'Energíja' predlaže stvaranje nove stanice koja bi se, kako bi se razlikovala od ROS-a, zvala ROSS, odn. Rasiskaja Orbitalnaja Služebnaja Stancija (rus. РОСС, Российская Орбитальная Служебная Станция). ROSS je predložen u dve varijante. Prva je da se krene od baze koju čine moduli ruskog segmenta - odnosno ROS stanice - i doda se još velikih modula između 2025. i 2030. dok se ne dobije ROSS (razlika je u samo jednom slovu, ali postoje dva vrlo različita projekta!). Druga je mogućnost izrade ROSS-a u orbiti direktno bez interakcije s ISS-om. Ta mogućnost je očito skuplja, ali bi mogla da posluži za održavanje ruskih operacija na ISS-u i iskoristiti ROSS u druge svrhe, poput vojnih ili turističkih misija.

2
Predlog orbitne stanice ROSS iz 2014. Trebalo je da sadrži ISS module 'Nauka''Pričal' i NEM, kojima bi sa nakon odvajanja dodao modul na naduvavanje. U prvom planu se vidi prikačen brod 'Orjol' (PTK-NP).

Kao i u predlogu ROS-a iz 2014. godine, ni ROSS ne bi trebalo da bude stalno naseljen, što bi smanjilo troškove i koncentrisalo oskudne resurse ruskog svemirskog programa na druge ciljeve, poput Mesečevog programa sa ljudskim posadama, koji koristi divovsku raketu 'Jenisej' i brod 'Orjol', projekti koji službeno idu napred. ROSS bi koristio novu vrstu modula dizajniranu oko NEM modula (Naučni-Energetičeski Modul, 'Naučno-energetski modul') koji bi trebalo da bude lansiran na ISS 2024. NEM, koji gradi RKK 'Energíja', prvi je veliki modul nove generacije dizajniran u Rusiji nakon pada SSSR-a ('Nauka' vuče svoje korene iz sovjetskog programa 'TKS' / 'Almaz'). U najradikalnijoj verziji, kako bi dovršila stanicu ROSS Rusija bi morala da pošalje tri ovakva modula u orbitu. Po trećem scenariju, s tradicionalnom ROS stanicom – jednim 'S', budite oprezni – lansiran bi bio samo jedan od tih novih modula.

3
Još jedna vizija stanice ROS.

4
Modul NEM (371KK63)
 iz 2014. Težina pri lansiranju – 20.890 kg; rok trajanja – <17 godina; zapremina pod pritiskom – 94 m3; površina solarnih panela – 155 m2; broj radnih mesta – 12.

Stoga bi nezavisni ROSS bio formiran od NEM-a[1] i čvornog modula 'Pričal'[2] – koji logično više ne bi stigli do ISS-a – koji bi bili lansirani do 2024. Počevši od 2025. dodao bi se čvor sličan čvornom modulu ISS, 'Pirs'[3] i, malo po malo, tri nova modula. Još jedan čvor bi takođe bio spojen s platformom za izlaganje eksperimenata vakuumu i, povremeno, kosmičkom letilicom u slobodnom letu s mikrogravitacionim eksperimentima na temelju projekta OKA-T, koji je u razvoju već dugi niz godina.

Tri glavna modula bazirana na NEM-u bila bi Proizvodni modul za proizvodnju materijala i jedinjenja u mikrogravitaciji, Resursni modul i Komercijalni modul. Modul na naduvavanje planiran za ROS stanicu ne bi bio prisutan na ROSS-u. Ovaj novi 'Mir 2.0' bi imao težinu od oko 70 tona, pa bi po svojoj težini i mogućnostima bio vrlo sličan budućoj stalnoj kineskoj kosmičkoj stanici čiji bi prvi modul 'Tianhe' trebao da poleti sledeće godine. Dugotrajna posada bi se sastojala od dvojice kosmonauta ili, ako se bude koristio brod 'Orjol', do četiri. ROSS bi istovremeno mogao da ugosti do četiri turiste, a odjednom bi moglo da se usidri do tri broda sa posadom.

7
Detalj Proizvodnog modula (https://twitter.com/anik1982space/).

6
Detalj otvora za izlaganje vekuumu  (https://twitter.com/anik1982space/).

7
Detalj NEM modula. Solarni paneli američkog segmenta dobijaju oko 32 KW struje, a NEM će oko 50 KW.

Kako se ne bi sudario sa ISS-om, ROSS bi se nalazio u orbitalnoj ravni s nagibom 71,6° umesto 51,6° kao ISS-a. To bi omogućilo pokrivanje veće kopnene površine za komercijalne primene promatranja Zemlje, a uzgred bi omogućilo i lansiranje teških modula na stanicu pomoću raketa 'Angará A5M' koje bi bile lansirane s kosmodroma Pleseck i Vastočni (u slučaju da te neko pita, Rusija neće moći da lansira brodove iz svojih kosmičkih centara ka budućoj kineske stanice jer će se nalaziti u ravni od 42º).

8
Orbitna stanica ROSS će se nalaziti na orbiti sa nagibom od 71,6 stepeni.

9
Razlike u orbitama ROSS-a i ISS-a.

Nepotrebno je reći da je ROSS-ov samostalni scenario izgradnje vrlo malo verovatan, da ne kažem neverovatan jer se naprosto nema para. Međutim, RKK 'Energíja' se može izvući i dobiti pare za finansiranje razvoja dodatnog modula baziranog na NEM-u (ne zaboravimo da su prvobitno dva NEM-a trebala biti dodata ISS-u). Međutim, stanje razvoja NEM-a ostavlja mnogo želja za lansiranjem 2024. Ako u sledećih nekoliko godina ne dobije značajna financijska sredstva, predstoje daljnja odgađanja. Međutim, razvoj sopstvene stanice, bilo ROS ili ROSS, ekonomski je isplativije od održavanja vlastitog lunarnog programa s ljudskom posadom. Za početak se nadajmo da će 'Roskosmos' sledeće godine uspešno da lansira modul 'Nauka'.

10
Ruski segment ISS sa modulima 'Nauka''Pričal' i NEM, plus modul nove generacije (NEM-2).

 

[1] Naučno-energetski modul (NEM-1, 371KK63), predviđen za izvođenje naučnih eksperimenata, obezbeđivanje ruskog segmenta ISS strujom i obezbeđivanje stanice dugoročnim sredstvima za upravljanje.

[2] Rusi ga tretiraju kao univerzalni čvorni modul za ISS. Rok lansiranja 'Pričala' zavisi od lansiranja modula 'Nauka', koji će zauzeti mesto modula 'Pirs'. Tek posle toga biće lansiran 'Pričal' i zakačiti se za modul 'Nauka'. Odmah potom, za 'Pričal' će se zakačiti NEM. Kompanija 'Energija' kaže da će se lansiranje 'Pričala' obaviti 21. septembra 2021.

[3] Modul je zakačen za nadirni port servisnog modula 'Zvezda' orbitne stanice. Funkcija mu je prihvat putničkih 'Sojuza' i teretnih 'Progressa' (ima 2 porta) i izlazak kosmonauta u kosmos. Lansiran je još 2001. Čim modul 'Nauka' bude lansiran, 'Pirs' će biti otkačen da bi ovaj bio zakačen na njegovo mesto.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 1 dan ranije
  • kizza said More
    Zanimljiv je i zakjljučak vladine... 3 dana ranije
  • Miroslav said More
    Mora da se šalite, pa pitanja su na... 3 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    To sa najbližom zvezdom je skoro kao... 3 dana ranije
  • Miroslav said More
    Vojni avion na snimku očito neuspešno... 4 dana ranije

Foto...