U komentarima na moju poslednje objavljenu priču o Pretorijancu, razvila se jako zanimljiva diskusija. Skrenula mi je pažnju njena unisonost. Zato bih danas napisao nešto o projektu koji samo na prvi pogled izgleda gubitnički, ali ako pročitaš par činjenica onda shvatiš da kod Vikinga naši kriterijumi slabo važe. Radi se o 'Boeingovom'kandidatu za Nasin program CCDev. Iako ga je jedno vojno krilo Nase zdušno podržavalo, drugo krilo koje uložilo u Pretorijanca je pobedilo. Za sada...
U utakmici ko će pre da posle decenije apstinencije odnese Amerikanca u orbitu rezultat je 1:0 za 'SpaceX'. 'Boeing' je izgubio...
Putnička kapsula CST-100 'Starliner' predstavlja ružno pače među novim američkim letilicama sa ljudskom posadom[1]. Ne sećam se baš pouzdano, ali mi se čini da su i na našem sajtu 'SpaceX-ov' 'Crew Dragon' i Nasin 'Orion' bivali zdušno pokriveni, dok je 'Boeingova' kapsula jedva uspevala da privuče ičiju pažnju. Čini se da će tako biti i dalje, budući da je 'Boeingovo' čedo, nazvano 'Calypso', pre 7 meseci doživelo neuspeh u pokušaju da se popne do ISS. Doduše, dobili su utešno mesto u kosmo-istoriji gde su sitnim fontom zapisani kao prva američka kapsula predviđena za transport ljudi koja se meko spustila na čvrsto tlo.
Tokom prošle decenije, NASA je subvencionisala razvoj nekoliko putničkih brodova za potrebe Međunarodne kosmičke stanice (ISS) kroz svoje programe CCDev (Commercial Crew Development), CCiCap(Commercial Crew Integrated Capability) i CCtCAP (Commercial Crew Transportation Capability). U septembru 2014. kosmička agencija je objavila da će podržati gradnju jedino CST-100 'Starlinera' i 'Dragona V2', a iza sebe ostaviti fenomenalni transportno/putnički šatl 'Dream Chaser' kompanije 'Sierra Nevada'. Prema godišnjem ugovoru CCtCAP, NASA je obećala 'Boeingu' će dobiti \(4,2 milijarde za razvoj novog broda koji će do 2017. da ponese prvu posadu[2].
Delovi broda CST-100 'Starlinera'.
Prema tim planovima, prva bespilotna misija CST-100, nazvana Boe-OFT (Orbital Flight Test), trebalo je da bude izvedena u junu 2017, dok bi prva putnička misija, Boe-CFT (Crew Flight Test), trebala da poleti u oktobru iste godine. Prema novom rasporedu, prvi let bez posade je bio pomeren za decembar 2017., dok će prva misija sa ljudima – koju bi činio jedan Nasin astronaut i jedan 'Boeingov' pilot – odgođena do februara 2018. Konačno, prvi let u kosmos je izveden 20. decembra, ali je zbog kvara brodskog računara potrošeno više goriva nego što je planirano pa od spajanja sa ISS nije bilo ništa te je misija drastično skraćena. Poslednje vesti kažu da će 'Starliner' odneti prve astronaute sledeće godine, ali da će ipak morati da izvede jedan bespilotni let – verovatno u oktobru ili novembru ove godine. Za svaki slučaj, 'Boeing' je zatražio još \)410 miliona za testiranja za drugi let. Kompanija želi da na kraju ima dva broda spremna za eksploataciju.
Zašto se toliko kasni? 'Boeing' se očito u početku susretao sa poteškoćama u smanjenju težine broda i integraciji specifičnog softvera koji dobija od Nase. Osim toga, evidentirani su i problemi s aerodinamikom sklopa raketa-kapsula. Podsećam da je CST-100 bio lansiran 2019. sa Cape Canaveralove rampe SLC-41pomoću rakete 'Atlas V', novog modela koji se trenutno ne koristi, a koja je imala dva motora u dodatnom stepenu 'Centaur' i dva bočna bustera AJ-60A na čvrsto gorivo i – što je posebno zanimljivo – nije imala fairing (vrh rakete) već je umesto njega bio montiran brod.
Raketa i lansirna rampa za 'Starliner'.
Konačno u kosmosu!
Do pre samo koju godinu, svi pokazatelji su govorili da bi CST-100 'Starliner' trebalo da bude prvi privatni brod u SAD koji će da pristane uz ISS, no čudesna politika i zakulisne radnje su uz kašnjenja promenila ove planove. Uostalom, 'SpaceX' je, iako uz skoro upola manjih kredita Nase, zadržavalo svoju nameru da lansira prvi bespilotni 'Zmaj V2' između aprila i juna 2017. te izvrši prvu misiju sa putnicima između jula i septembra iste godine[3]. No uprkos svemu, CST-100 je nastavio da se razvija, a 'Boeing' je uspeo da još 2011. izdejstvuje da se u okviru partnerstva sa Kenedijevim centrom sastavljanje prototipa obavlja u hali OPF-3(Orbiter Processing Facility-3) centra – gde su sastavljani i šatlovi – koji se od tada naziva C3PF (Commercial Crew and Cargo Processing Facility).
Montaža korpusa prototipa STA (Structural Test Article) u maju 2016. On nije bio ni predviđen da leti u kosmos, ali je bio važan korak u dotadašnjem razvoju.
'Starliner' se postavlja na raketu 2019.
'Starliner' CST-100 (Crew Space Transportation-100) kosmički je brod koji bi na ISS mogao da preveze do sedam astronauta. Njegov dizajn podseća na predlog Nasine prve kapsule 'Orion Lite' (proizvođača 'Lockheed Martina'), ali je manji (promera 4,56 metra u odnosu na 5 metara) i lakši (12 tona u odnosu na 25 tona). Sličnost nije slučajna, jer je 'Boeing' za ovaj brod koristio deo tehnologije koja je prvobitno razvijena za program CEV (Crew Exploration Vehicle) programa 'Constellation'. Ugovor o razvoju CEV-a, koji je preimenovan u 'Orion', na kraju je dodeljen kompaniji 'Lockheed Martin'. Kao novost, CST-100 je projektovan da ne sleti u okean, već na kopno uz pomoć grupe vazdušnih jastuka.
'Starliner' će kad-tad da se spoji sa ISS. Previše para je potrošeno da bi se sad digle ruke.
Sekvence sletanja putničke kapsule na Zemlju. Praktično isti scenario bi se koristio i za sletanje na Mars.
Probno sletanje uz pomoć airbagova.
A onda je jednog dana pred kraj prošle godine osvanula dobra vest je da je 'Boeingov' brod 'Starliner'nakon godina odlaganja napokon poleteo u kosmos. Loša vest je bila da ulazak u orbitu nije pošao kako se očekivalo, pa brod nije mogao da se spoji sa ISS. Prvi 'Starliner' je poleteo bez posade 20. decembra u 11:36 UTC sa rampe vojne baze Cape Canaveral raketom 'Atlas V' 422 (N22). Bila je to misija OFT (Orbital Test Flight) za program 'Starliner' i AV-080 za 'Atlas V'. Prvi put je korišćena verzija N22 slavne rakete 'Atlas V', opremljena u prvom stepenu jednim ruskim motorom RD-180 a u drugom stepenu 'Centauru' s dva motora RL-10-A-4-2 (umesto jedinog RL-10 motora koji nose ostale verzije 'Atlasa V'). Kosmička kapsula se pravilno odvojila i ostala u preliminarnoj orbiti visine 71×181 km i nagiba od 51,6°, odn. gotovo suborbitnoj putanji.
'Starliner' OFT spreman za lansiranje.
Ova orbita je imala preniski perigej i 'Starliner' bi ponovno ušao u atmosferu za manje od sat vremena, tako da je brod morao da startuje motore u 12:06 UTC, 31 minut nakon lansiranja, kako bi podigao perigej i podigao se do stabilne orbite. Međutim, brodski računar nije izvršilo paljenje kako je planirano zbog greške koja se očito odnosila na mission clock. Drugim rečima, brod nije znao tačno koliko je sati. Shodno tome, računar je pokušavao da drži 'Starliner' u istoj orijentaciji pomoću manevarskih trastera, misleći da je vreme za ulazak u orbitu, trošeći u ovom procesu više goriva nego što je potrebno – do 25% više. Kao rezultat toga, 'Starliner' više nije mogao da se spoji sa ISS-om.
Lansiranje OFT.
Nekoliko kritičnih minuta se činilo da bi 'Starliner' mogao ponovno da uđe u atmosferu negde iznad Australije, ali kontrolori misije su na kraju uspeli da aktiviraju trastere i uđu u stabilnu orbitu dimenzija 180×220 km. Ta orbita je bila dovoljno visoka da omogući sletanje na poligon White Sand Gange (New Mexico) 22. decembra, iako je u komandi bilo razmatrano produženje misije za još nekoliko dana radi testiranja brodskih sistema (po planu, brod je trebalo da ostane u orbiti 8 dana). Nakon misije OFT, bio je predviđen let CFT(Crew Flight Test) na ISS, s Christopherom Fergusonom, Michaelom Finckeom i Nicole Aunapu Mann(izvorno je umesto Finckea trebao da putuje Eric Boe). Bilo je jasno da će ovaj neuspeh uzrokovati novo kašnjenja CFT misije, jer je sve ukazivalo da se ide ka tome. To je bio drugi problem koji je 'Starliner' iskusio nakon što im se nije aktivirao jedan od tri padobrana tokom testiranja sistema za spašavanje, pa je bilo preuranjeno posle toga lansirati odmah ljude. NASA-in administrator Jim Bridenstine je zato predložio da se izvrši još jedan bespilotni let. 'Boeing' je tražio još \(410 miliona i dao obećanje da će drugi bespilotni let biti sredinom koliko sredinom novembra 2020.
'Stareliner' OFT 1. Kapsula će moći da se doristi desetak puta, sa 6-mesečnim pauzama između.
Amblem bespilotne misije.
Planirani manevri tokom spajanja sa ISS.
Faze lansiranja i početna orbita.
Kao što rekoh, 'Starliner', poznat negde i kao CST-100, brod je koji je 'Boeing' sagradio Nasinim sredstvima kako bi zajedno sa 'SpaceX-ovim' 'Crew Dragonom' osigurao nezavistan pristup američkih astronauta ISS-u.
Brod ima masu od oko 13 tona i kapacitet lansiranja do pet astronauta (u početku ih je bilo sedam), iako za misije na ISS-u NASA dopušta samo najviše četiri posade. Brod je podeljen na kapsulu i servisni modul. Servisni modul poseduje četiri hipergolična spasilačka motora LAE (Launch Abort Engine) s potiskom od 18,14 tona - koji zamjenjuju tradicionalni 'spasilački toranj', uz 20 orbitnih manevarskih motora (OMAC, Orbital Maneuvering and Control) potiska 680,4 kg i 28 motora za kontrolu položaja (RCS) od 38,6 kg. Servisni modul takođe dobio dodanu 'suknju' u završnoj fazi dizajniranja kada je utvrđeno da su aerodinamične turbulencije uzrokovane letilicom tokom poletanja veće od očekivanih. Donji deo servisnog modula prekriven je solarnim panelima.
Delovi 'Starlinera' (levo) i rakete 'Atlas V' N22.
Spajanje vroda sa raketom.
Kontrolna tabla 'Starlinera'.
'Starliner' OPTF tokom konstrukcije.
Detalji stepena 'Centaur' sa dva motora RL-10.
Testiranje spasilačkog sistema 4. novembra 2019.
Kapsula ima zapreminu od 11 kubika i prečnik 4,56 metra, malo veći od komandnog modula 'Apolla' (3,9 metara), ali manji je od kapsule 'Orion' (promera 5 metara). Ima dva prozora - jedan od njih u bočnim ulaznim vratima - i koristi tri padobrana za usporavanje spuštanja – 'Crew Dragon' poseduje četiri - a osmišljen je za sletanje na suvo tlo, što ga čini prvom putničkom kapsulom u SAD koj neće da sleti u okean. Iz tog razloga ima sistem airbagova koje ublažuju sletanje. Prednja strana kapsule sadrži otvor s priključnim androgenim sistemom koji će omogućiti njegovo spajanje s američkim segmentom ISS-a. Na svom drugom letu kapsula je nosila plastičnu manekenu u novom 'Boeingovom' skafanderu pritiskom, sa nadimkom Rosie the Rocketeer, i malu lutkicu Snoopy.
Manekenka Rosie u 'Boeingovoj' kapsuli.
Novo 'Boeingovo' kosmičko odelo.
Amortizacioni jastuci.
Kapsula u White Sandu je sletela uz pomoć vazdušnih jastuka.
'Boeingov' 'Starliner' i 'SpaceX-ov' 'Zmaj' su trebali da trajno uklone zavisnost Amerike od ruskih brodova 'Sojuz', ali je njihovo puštanje u promet kasnilo nekoliko godina. 'Boeing' je od Nase dobio \)4,8 milijardi, a 'SpaceX' 'samo' 3,1 milijardu. Prema ugovorima potpisanim s Nasom, obe kompanije su se obavezale da će lansirati 48 astronauta na ISS do 2024. U prošlogodišnjem kontroverznom izveštaju savezna vlada je objavila da će svako sedište u 'Starlineru' koštati \(90 miliona, dok će jedno u 'Crew Dragonu' koštati \)55 miliona. Brojke su upadljive jer je do skora NASA kupovala sedišta u ruskim brodovima 'Sojuz' po ceni od oko \(90 miliona.
Trka je završena jer je Mark već odneo ljude na ISS. Da li će to uraditi i 'Boeing'? 'Ajde da sačekamo kraj godine i vidimo. Ako ne uspeju, šta će biti sa silnim potrošenim milijardama?
Detalj pristupnog krana.
Trenutak odbacivanja drugog stepena.
[1] Ime je prvi put upotrebljeno u leto 2010. kada je kapsulu javno predstavio CEO kompanije 'Bigelow Aerospace', Robert Bigelow. Pričalo se da ono '100' označava granicu kosmosa, ali zapravo je oznaka koju su dali konstruktori.
[2] Tokom razvojne faze projekta, NASA je 2011. nagradila 'Boeing' ugovorom od \)92,3 miliona, a onda 2012. još \(460 mil. za nastavak radova. Iste godine je na lizing izdala postrojenja u Kenedijevom kosmičkom centru na Floridi radi testiranja.
- 'Boeing' je dobio injekciju od \)4,2 milijarde za nastavak radova na svom brodu i makar 1 lansiranje sa 1 putnikom, a 'SpaceX'samo $2,6 mld. Nasini komentatori su stalno lobirali da je predlog CST-100 'jači' od ostalih.
[3] Međutim, i oni su imali tehničke i materijalne poteškoće, tako da je prvi bespilotni 'Zmaj' poleteo tek u martu 2019, a prvi putnički, sa astronautima R. Behnkenom i D. Hurleyem, u maju ove godine. Prvi teretni 'Zmaj 2' će poleteti na jesen 2020.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
