Nedavno sam preneo 'Roskosmosove' buduće planove vezane za njihova lansiranja i otkrili smo da postoje dva relativno nova projekta. Prvi je bila raketa na metan na tečni kiseonik, nazvana 'Союз СПГ' (rus. СПГ: Сжииженный Природный Газ; tečni prirodni gas), a druga je bila mala višekratna raketa sa krilima. Ubrzo je potvrđeno da je ova raketa dobila ime 'Krilo-SV' – 'Крыло-СВ' (rus. Крыло Ступень Возвращаемая; tj. 'Krilo povratni stepen'). Projekat 'Krilo-SV' je u maju 2019. potpisala je kompanija 'ЭМЗ имени В.М. Мясищева', poznata u sovjetsko doba po tome što je bila konstruktorski biro posvećen izradi bombardera. 'Krilo-SV' je mala raketa ali njen cilj nije da leti u orbitu, već da posluži kao tehnološki demonstrator za buduće veće rakete.
'Krilo-SV'.
Ali zašto sa krilima? Razlog je taj što je u vreme Sovjetskog Saveza način za čuvanje raketnih stepeni za naredna lansiranja pomoću pomoću padobrana bio 'normalna' stvar, ali je i metoda sa krilima bila temeljno istražena[1]. Krilata raketa može da se čini čudnom, ali ova je tehnologija omogućila primenu tehnologija razvijenih za program šatla 'Buran'. Ova tehnika je prvobitno bila namenjena za rikaveri 'Blokova A' ('bustera') prvog stepena rakete 'Energija', ali se SSSR raspao pre nego što je ovaj projekat prošao fazu koncepta. Već tokom 90-ih, nakon pada SSSR-a, kompanija NPO 'Molnija' – zadužena za izgradnju orbitera 'Buran' – razvila je projekat 'Bajkal' za ponovno korištenje bustera rakete 'Angara' kompanije 'Hruničev' koristeći vrlo sličnu tehniku. Kasnije, tokom protekle decenije, ruska vojska je nastojala da razvije sličan sistem nazvan MRKN/MRKS[2] (rus. Многоразовая Ракета Космического Назначения, Višekratni Raketni Sistem) koji takođe nije uspeo.
Raketa za više upotreba – 'Energija II' ('Uragan'). Za razliku od 'Energije-Buran', koja je planirana a bude polu-višekratne (kao amerkički šatl), koncept 'Uragana' je trebalo da ponovo koristi sve elemente
Predlog višekratnog 'Bloka A' sa krilima rakete 'Energija'. Obrati pažnju na mlazni motor u nosu.
Višekratna raketa 'Bajkal' kompanije NPO 'Molnija' iz 90-ih godina.
Verzije 'Angare' za višekratnu upotrebu sa busterima 'Bajkal' za višekratnu upotrebu.
Rikaveri koji je promovisao 'SpaceX' uneo je revoluciju u aeronautiku i sve svemirske agencije su uvele programe istraživanja i razvoja kako bi pokušali da savladaju ovu tehnologiju u slučaju da im zatreba. 'Roskosmos' je shvatio da bi im za rikaveri prvih raketnih stepeni trebala ogromno vremenska i novčana ulaganja, dva resursa koja trenutno nemaju, ali da bi mogli da ožive planove krilatnih raketa koje su održavali u životu posljednjih decenija, iz čega se rodila inicijativa 'Krilo-SV'.
Projekat francuske kosmičke agencije CNES iz 90-ih sa 'Arianom 5' opremljenom ruskim višekratnim stepenima 'Bajkal'. Maketa 'Bajkala' je 2001. prikazana na aerosalonu Burže.
Jedan od bočnih blokova MKRN u aerotunelu instituta CAGI iz 2014.
Sadašnji šef 'Roskosmosa', Dmitri Rogozin, želi da formira novi konstruktorski biro koji bi nazvao 'Bartini' – u čast glavnog konstruktora Roberta Ljudvigoviča Bartinija, poznatog po ekranoplanima[3] – u okviru instituta CNIIImaš za razvoj projekta 'Krilo-SV'.
Demonstrator 'Krilo-SV' će biti dugačak 6 metara i prečnika 0,8 metara. Biće opremljen motorom zvanim 'Vihr' (rus. 'Вихрь'; 'Vrtlog'). Glavna razlika od projekta 'Bajkal' je u tome što bi on koristio metan i tečni kiseonik kao potisna sredstva u cilju promocije ponovne upotrebe. Demonstrator 'Krilo-SV' će poleteti vertikalno i moći će dosegne maksimalnu brzinu od 6 Mahova pre nego što smanji visinu, startuje mlazni motor, raširi svoja ravna krila - koja bi do tada bila sklopljena - i sleteti na standardnu pistu. Ispitivanja će se izvoditi iz nekadašnjeg kosmodroma Kapustin Jar, pored Kaspijskog mora. Iz ovog demonstratora razvila bi se definitivna verzija koja će poslužiti kao prvi stepen male dvostepene rakete koji će moći da smesti 600 kg u heliosinhronu orbitu (SSO). Odvajanje prvog stepena bi se izvelo između 59 i 66 kilometara. Da bi se proizvela raketa većeg kapaciteta, kasnije bi se razvila jača verzija 'Krila-SV'.
Demonstrator 'Krila-SV' (desno) i teža verzija bazirana na raketi (levo) sa osam motora.
Dvostepeno 'Krilo-SV' zasnovano na orbitnoj raketi. Prvi stepen ima krila.
Prema poslednjim planovima, prvi probni let bi mogao da se dogodi kao sve u ruskim planovima, u budućnosti, 2023. Rogozin je izjavio - istina bez puno uverenja - da je tehnologija 'Krilo-SV' prikladnija od 'SpaceX-a' za upotrebu u Rusiji zbog geografskih karakteristika zemlje. Bez obzira na to, to bi mogla da bude poslednja prilika Rusije da razvije višekratnu raketu koristeći 'Buranovu' veteransku tehnologiju. Sada ćemo da vidimo hoće li 'Krilo-SV' slediti isti put kao i ostali slični projekti koji su zaboravljeni poslednjih godina.
Faze misije.
Razvoj ruskih raketa.
[1] Sovjeti su bili jako inovativni po tom pitanju. Sećam se da su imali ozbiljne projekte za rikaveri (kontrolisano prizemljenje) prva dva stepena raketa, a pored krila sa mlaznim motorima za ateriranje poput aviona najviše mi se dopadao patent sa ingenioznom helikopterskom elisom koja bi meko spustila stepen na zemlju.
[2] Još 2013. sam na ovu temu napisao malu knjigu.
[3] Čudne leteće sprave o kojima sam pisao ovde i ovde a možda i još negde.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
