Ako postoji nešto što pažljivi čitaoci našeg sajta znaju, to je da je panorama ruskih raketa neverovatno nestabilna, toliko da je gotovo nemoguće pratiti različite projekte koji se neočekivano pojavljuju, nestaju, oživljavaju ili menjaju imena. U svakom slučaju, pokušajmo zajedno da sve ukapiramo koristeći sliku koju je šef 'Roskosmosa', Dmitri Rogozin, objavio pre neki dan na svom Twitteru. Sledećih deset godina 'Roskosmos'planira da u opticaju ima oko osam različitih orbitalnih lansera. Kao što se to događa već više od decenije, raketni projekti su podeljeni, otprilike u dve kolone: one koja se temelji na motoru RD-191 s jednom komorom za sagorevanje i one koja se temelji na motorima RD-180 i RD-171 s dve odn. četiri komore za sagorevanje. Svi ovi motori sagorevaju kerozin i tečni kiseonik (kerolox).

1
Sledeće ruske rakete. S leva na desno: laka metanska raketa 'Angara 1.2''Sojuz-SPG''Sojuz-6''Sojuz-5''Angara A5M''Angara A5V' i 'STK' (Roskosmos).

U prvoj grupi, glavni junak je 'Sojuz-5' – takođe poznat kao 'Irtiš'[1] – konstruisana da zameni raketu 'Zenit''Sojuz-5' je nastao kao rezultat sukoba u Ukrajini i nametanja Kremlja da održi proizvodnu liniju motora RD-170, najjačeg tečnjaka na svetu, korišćenog u 'Zenitu', raketi koja se delimično proizvodila u Ukrajini. 'Sojuz-5' proizvodi samarska kompanija RKC 'Progress' – koja trenutno pravi rakete 'Sojuz' – i moći će da ponese 17,4 tone u nisku orbitu (LEO), ali će za misije na više orbite koristit stepen 'Blok-DM' (koji će moći da smesti do 5 tona u geostacionarnu transfernu orbitu, GTO), a od 2030. kriogeni dodatni stepen (baziran na tečnom vodoniku i kiseoniku). Raketa će biti lansirana možda već sledeće godine sa 'Zenitovih' bivših rampi u Bajkonuru, i ubuduće sa kosmodroma Vastočni na ruskom Dalekom istoku.

2
Raketa 'Sojuz-5'/'Irtiš'.

'Sojuz-5' će poslužiti kao baza za razne lansere. Prvi je 'Sojuz-6', poznat i kao 'Amur', što je manja verzija 'Sojuza-5', koja će moći da ponese 9,3 tone u LEO i 2,3 tone u GTO. 'Sojuz-6' će koristiti motor RD-180 – koji se trenutno koristi na američkim 'Atlasima V' – u svom prvom stepenu, i moći će da leti u kombinaciji s gornjim stepenima 'Blokom-DM' – kompanije RKK 'Energíja' – i 'Fregatom' – iz NPO 'Lavočkin'. U isto vreme, 'Roskosmos' razvija verziju 'Sojuza' s pogonom na bazi metana i tečnog kiseonika (methalox). Ova raketa je poslednjih meseci dobila različite neformalne denominacije, uključujući 'Sojuz-5' i 'Sojuz-7', ali sada se naziva 'Sojuz-SPG'. Uprkos svom imenu, ova raketa ima malo veze s ostalim raketama 'Sojuz'. Usput, SPG je jednostavno ruska skraćenica za 'tečni prirodni gas' (rus. СПГ: Сжииженный Природный Газ). 'Sojuz-SPG' će moći da podigne 10,5 tona u LEO i 2,6 tona u GTO, brojke gotovo identične onima od 'Sojuza-6', tako da će biti teško da obe rakete istovremeno budu profitabilne. Bilo kako bilo, 'Roskosmos' želi da sa 'Sojuzom-SPG' primeni moguću tehniku višekratne upotrebe, iako još nije poznato kako.

3
Raketa 'Sojuz-5' sa putničkim brodom 'Orjol'.

4
Porodica raketa 'Sojuz-5'
 sa početka 2015: 'Sojuz-5.0''Sojuz-5.1''Sojuz-5.2''Sojuz-5.3' i putnička verzija koja će da nosi budući putnički brod 'PTK NP'.

5
Četvorokomorni motor RD-171MV kakav će se koristiti na I stepenu 'Sojuza-5'. Sve komponente motora su konačno napravljene u Rusiji. Prvi primerak za testiranje proizveden je lani. Motor je inače sličan onome koji je bio korišćen na 'Zenitu 2 i 3'.

Prvi let 'Sojuza-5' zakazan je za 2023. godinu, dok će prvi 'Sojuz-6' uzleteti do 2025. Nije poznato kada će biti lansiran 'Sojuz-SPG', ali ova raketa i 'Sojuz-6' trebali bi da u budućnosti zamene trenutnog veterana 'Sojuz-2'. Pre razvoja 'Sojuza-SPG', 'Roskosmos' planira da isproba malu methalox raketu radi testiranje ove tehnologije. Ova mala raketa, koja u ovom trenutku nema ime, mogla bi da ponese oko tonu u LEO. Prema Rogozinu, ime 'Sojuz-7' je sada rezervisano za verziju 'Sojuza-5' koju će da lansira kompanija 'Sea Launch', koja je ranije baratala raketom 'Zenit'. Ova raketa će uzletati sa platforme 'Odyssey' kompanije 'Sea Launch' u Tihom okeanu. 'Sojuz-7' će da nosi manje goriva od 'Sojuza-5', no nejasno je u kojoj će meri da se menja dizajn.

6
Raketa 'Angara A5'.

7
Radovi na lansirnom kompleksu za rakete 'Angara' na kosmodromu Vastočni u Amurskoj oblasti.

8
Elementi 'Angare A5' u fabrici Hruničeva u Moskvi.

Drugu grupu ruskih lansera čini porodica 'Angara', kojom upravlja državni proizvodni centar koji nosi ime slavnog inženjera Hruničeva, koja danas takođe gradi i rakete 'Proton' i dodatne stepene 'Briz'. Rogozin je odlučio da promoviše razvoj 'Angare A5', teške rakete koja je povučena zarad 'Sojuza-5', iako je debitovala u decembru 2014. Izgleda da će 'Angara A5' ponovno biti zadužena za lansiranje novog ruskog putničkog broda, 'Orjola' (rus. Орёл) ili 'PTK-NP' (bivša 'Federacija', odn. rus. Федерация), sa kosmodroma Vastočni. Ranije je 'Roskosmos' odabrao da lansira 'Orjola' raketom 'Sojuz-5' umesto 'Angarom', ali sada su se ponovno predomislili. U međuvremenu, već su započeli radovi na rampi 'Angara' u Vastočnom sa ciljem da prvo lansiranje 2023. S druge strane, performanse 'Angara A5' malo su poboljšane.. S druge strane, performanse 'Angare A5' su malo poboljšane. Nova referentna verzija se naziva 'Angara A5M' i moći će da podigne 27 tona u LEO, odn. od 3,9 do 5,1 tona u GTO, u zavisnosti da li koristi dodatni kerolox stepen 'Blok-DM' ili kriogeni 'KVTK' (trenutno u fazi razvoja).

9
Delovi 'Angara A5'. Svaki od pet modula prvog stepena koristi 'emergomašov' jednokomorni kerozinski motor RD-191.

10
Laka raketa 'Angara 1.2'. To je najmanja raketa porodice. Ima težinu od 171 tone i može da na visinu od 200 km ponese 3,8 tona.

Rogozin je takođe odlučio uskrsne 'Angaru A5V', verziju 'Angare' s drugim kriogenim stepenom – 'V' dolazi od reči водород, 'vodonik' na ruskom – koja bi mogla da lansira 38 tona u LEO. Sa dodatnim kriogenim stepenom 'KVTK', 'A5V' će moći da smesti 7 tona u GTO. 'Angara A5V' bi trebalo da prvi put poleti do 2027. iz Vastočnog. Kao laku raketu, 'Roskosmos' održava 'Angaru 1.2' koja može da nosi do 3,5 tone LEO i koja je debitirala – u nešto drugačijoj konfiguraciji – 2014. 'Angara 1.2' će moći da uzleti, kao i 'Angara A5M', sa Plesecka i Vastočnog.

11
Probni delovi rakete 'STK' / 'Jenisej'.

12
Supertešla raketa 'Jenisej' (verzija iz 2019) sa putničkim brodom 'Orjol' za putovanje na Mesec. U prvom stepenu, ona ima 6 bočnih blokova sa motorima RD-171 i centralni blok sa RD-180. Raketa ima drugi kriogeni stepen i dodatni kriogeni dodatni stepen 'KVTK'.

I 'Angara' i 'Sojuz-5' poslužiće kao osnova za buduću rusku supertešku raketu, jednostavno poznatu po inicijalima 'STK' (što znači 'superteška klasa'). Nakon hiljada promena dizajna, konačna konfiguracija 'STK-a' nosi nadimak 'Jenisej' (rus. Енисей), koja će biti u stanju da ponese 103 tone na LEO i 27 tona na putanju prema Mesecu. 'STK' će koristiti kriogenu tehnologiju 'Angare A5V' i dodatni stepen 'KVTK', kao i 'Sojuz-5' i motore RD-180 i RD-171MV u donjim stepenima. Konkretno, 'STK' će u prvom stepenu imati šest busterskih modula sa motorima RD-171MV koji okružuju središnji stepen opremljen RD-180. 'STK', koji će poleteti sa Vastočnog, trebao bi da bude zadužen za lansiranje broda 'Orjol' za misije oko Meseca nešto posle 2030. Očigledno, svi ovi planovi bi mogli da se promeniti u vrlo kratkom vremenu. Videćemo da li je Rusija u stanju da u narednim godinama održava razvoj svih ovih raketa. Ako uspe, javno priznajem da ju pojesti svaku drugu. Bez 'leba…

13
Ruska lunarna stanica sa brodom 'Orjol' (PTK-NP) i lunarnim modulom. Te elemente će u lunarnu orbitu odneti teška raketa 'STK'.

14

Poređenje raketa 'Energija', 'Falcon Heavy''Jenisej', 'Long March 9', 'SLS', 'N1', 'Saturn V, i 'Starship'.

 

[1] Pošto u projektu učestvuju i Kazahstanci, oni su istu raketu nazvali 'Sunkar' ('Soko'). Da stvar bude zamršenija, raketu su pogoni raketnog centra 'Progress' planirali u okviru projekta 'Feniks', pa se i raketa ponegde tako naziva.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

ddragovic
+3 #2 ddragovic 17-04-2020 19:23
Aaaa ne može!
Ti jedi lansirne rampe... :-)
damirko
+1 #1 damirko 17-04-2020 14:42
Drago
Nudim se da ti se priključim u svakoj drugoj.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži