14. avgust. 2009.
Kako je ovih dana javio Reuters, Nasa je spremna da iskoristi \(50 miliona federalnih ekonomskih rezervi za stimulisanje razvojnog plana budućeg komercijalnog transportnog sistema koji bi nosio putnike u svemir.
Svi zainteresovani operatori imaju rok od 45 dana da podnesu predloge pre nego što se pristupi stručnoj analizi. Nagrađeni radovi biće objavljeni do kraja septembra.
Kao što se već odavno priča, Nasa ima zacrtan plan da sledeće godine konačno ugasi svoju flotu svemirskih šatlova[1]. Do tada, predstoje im još samo tri lansiranja, sa jasnim ciljem da što pre dovrše konstrukciju Međunarodne svemirske stanice (ISS), čiji su oni osnivači (1998) i glavni financijeri. Stanica, koja predstavlja najveći veštački satelit u orbiti, i koja leti na visini od oko 350 km, koštaće ugrubo najmanje \)100 milijardi.
Nakon tog datuma, Amerikanci će biti primorani da za svaku sledeću vožnju do svoje svemirske stanice mole Ruse da ih povezu svojim raketama „Sojuz", „Proton" ili „Progres-M". Rusija je samo jedna od 16 nacija (doduše najvažnija) koje učestvuju u velikom projektu ISS.
Upravo pred Božić prošle godine, Nasa je objavila da će sa \(500 miliona pomoći dvema privatnim kompanijama, SpaceX i Orbital Sciences Corporation, da samostalno razrade planove za raketne nosače i kapsule koje bi prenosile teret na ISS samo za Amerikance. SpaceX bi koristio svoju raketu Falcon 9 i letilicu Dragon, a kompanija Orbital Sciences svoju raketu Taurus II i letilicu Cygnus.
Ugovor sa SpaceX uključuje opciju da oni svoju teretnu letilicu Dragon mogu da preprave i za putnički servis. Kompanija kaže da će joj trebati još \)300 miliona, od čega bi najveći deo potrošila za razvoj moula za lansiranje posade sa rakete u slučaju opasnosti.
Ali „malo je razočaravajuće da su (za novi program) dali samo \(50 miliona," kaže za Reuters osnivač SpaceX i i zvršni direktor Elon Musk. „Toliko košta jedno mesto u (ruskom) Sojuzu".
 |
Američko čudo od deteta, inženjer i filantrop Elon Musk (1971), osnivač kompanije SpaceX, stoji ispred svoje rakete. |
Ipak, on se slaže da je to pravi korak.
„Glavna stvar je da narod shvati da bi bez toga bili potpuno zavisni od Rusa (u svemirskom transportu) nakon 2010. godine", naglašava on.
Bela kuća je sazvala panel, kome je predsedavao Norm Austine, osnivač Lockheed Martina, sa ciljem da se još jednom pregleda Nasin program za istraživanje svemira sa ljudskom posadom. Trenutno važeći plan predviđa završetak stanice sledeće godine, penzionisanje šatlova, i razvoj novih letilica koje bi mogle da odlete do ISS, ali i do Meseca i drugih destinacija u Sunčevom sistemu.
Taj program bi do 2020. godine, godine predviđene za ponovno sletanje ljudi na Mesec, trebalo da pojede od \)81,5 do čak \(108 milijardi danas nepostojećih dolara.
Članovi predsedničke komisije su pregledali program i potvrdili da je budžet u granicama i da neće biti većih izmena, ali da novih Amerikanaca na Mesecu neće biti do sredine treće decenije.
Ali zato, podsetio je Jeff Greason, suosnivač i direktor privatne kompanije XCOR Aerospace, Amerikanci će imati u orbiti kosmičku stanicu koja će stimulativno delovati na komercijalni svemirski razvoj.
Zato je Nasa i rešila da u Hjustonu organizuje razgovor sa svim partnerima koji su zainteresovani za razvoj komercijalnog putničkog servisa u kosmosu. To su firme: Ball Aerospace and Technologies Corp., Airborne Systems, SpaceX, Boeing Co, Tether Applications, Retro Aerospace, Emergent Space Technologies, Davidson Technologies i Paragon Space Development Corp.
Takmičenje je otvoreno samo za američke kompanije.
[1] To je diskutabilna odluka ne samo za nas već i za njihov Kongres, jer ima predloga da se u program upumpa još \)10 milijardi i da do 2013. lansira jož 7 šatlova. Možda čak i ne ugase šatlove do 2015., već program za Mesec „Orion" nastave drugom prilikom.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
