Pre godinu dana objavljene su vesti o novom lansirnom sistemu ’Stratolaunch’. Nakon brojnih odlaganja i promena strategije, kompanija je objavila da je napravila korak napred u svojoj nameri da izgradi najveći avion na svetu i upotrebi ga kao lansirnu rampu za satelite. Konačno, pre neki dan, videli smo prve slike gigantskog, skoro dovršenog, aviona nazvanog ’Roc’. Kompanija je odlučila da prošeta džina radi prvih testova punjenja gorivom i, usput, malo podseti novinare na čitav projekat.
„Stratolaunchov“ avion napušta hangar.
Avion „Roc“ kompanije „Stratolaunch Systems“ – čiji je tehnički naziv Scaled Composites model 351 – napravljen je od trupova dva bivša „Boeinga 747-400“ kompanije „United Airlines“. Ima težinu od skoro 325 tona (uključujući i sto tona goriva), dužinu 73 metra i raspon krila od 117 metara, što ga po rasponu čini najvećim avionom na svetu, mada su „Boeing 747“, „Airbus A380“ i „Antonov An-225“ duži. „Roc“ će moći da ponese 250 tona spoljnjeg tereta, što će mu omogućiti šest moćnih motora „Pratt&Whitney PW4056“. Kao što se vidi na slikama, još uvek ima dosta da se radi na „Rocu“, ali je makar konačno u jednom komadu.
Točkovi, točkovi ...
...i još malo točkova.
Twin tails.
Projekat „Stratolaunch“ je rođen 2011. u glavi milijardera Paul Allena, koji je zamislio da lansira verziju rakete „Falcon 5“ privatne kompanije „SpaceX“ koja bi u orbitu ponela 6,1 tonu, nešto što nikad ranije nije viđeno. Ubrzo se „SpaceX“ povukao iz projekta a zamenio ih je „Orbital Sciences“, koji je poželeo da iskoristi „Roc“ kao platformu za lansiranje svoje rakete „Pegasus II“, kasnije nazvane „Thunderbolt“. Nažalost, i „Orbital“ se povlači 2014. i od tada je budućnost kompanije neizvesna, mada su se zanosili idejom da avion „Stratolaunch“ upotrebe za lansiranje manje verzije – 75% - šatla „Dream Chaser” sa dva ili tri člana posade.
Originalni dizajn sistema „Stratolaunch“ sa raketom „Falcon 5“, verzijom koja nikad nije poletela.
„Roc“ sa manjom verzijom kosmoplova „Dream Chaser“ i raketom „Thunderbolt“ kompanije „Orbital“.
Razmatrani profil leta. Jedna od verzija je bila da se poseti i ISS!
„Stratolaunch“ danas, i to odozgo.
Detalji dve kabine. Lako se vidi da avion nije dovršen.
Konačno, u junu prošle godine „Stratolaunch“ je ponovo udružio snage sa „Orbitalom“, sada „Orbitalom ATK“, radi lansiranja male rakete na čvrsto gorivo „Pegasus XL“[1]. Odluka je bila iznenađujuća: koristiti takav avion za lansiranje tako male rakete smatralo se razočaravajućim. Kasnije je rečeno da će u jednoj misiiji biti ispaljena tri „Pegasusa“ (svaki težak 25 tona). Da li će to biti dovoljno da potvrdi isplativost „Stratolauncha“? Niko to ne zna, ali niko ne propušta da uvidi da se radi o neobičnom biznisu, posebno kada se zna da se takmiče sa „Virgin Galacticom“. Ta kompanija planira da uz pomoć „Boeinga 747“ lansira raketu „Launcher One“. „Launcher One“ će moći da u LEO orbitu odnese oko 400 kg, uporedivo sa jednom raketom „Pegasus“, ali će zato troškovi održavanja i prateće infrastrukture biti mnogo manji od onih koji će da prate „Stratolaunch“.
Konfiguracija „Stratolauncha“ sa tri rakete „Pegasus“.
Sistem rada.
Avion „Roc“. Kako se oni nadaju, prvo lansiranje rakete se očekuje za dve godine dana!
„Stratolaunch“ će koristiti kalifornijsku bazu Mojave Air and Space Port ili bivšu pistu za šatlove u Kenedijevom kosmičkom centru kao centar za svoje operacije. Oni se nadaju da bi kasnije možda mogli da koriste piste širom sveta, pod uslovom da zahtevi za lansiranjima budu dovoljno česti. Da li će “Stratolaunch” naći svoje parče kolača u kompetitivnom međunarodnom tržištu lansiranja”. po mom mišljenju – teško, ali…
[1] Prva takva raketa, dugačka samo 16 m, lansiranja je još 1990. sa adaptiranog bombardera B-52. Te rakete su potrošna roba: Lansirano ih je do sada preko 40 (do 1997. sa gubicima od 40%!), ali su izgubili 10 različitih satelita do sada.