Odgovor na prethodno pitanje: Šta se desilo sa zastavama na Mesecu

Odgovor na pitanje čitaoca o problemu toaleta tokom kosmičkih letova: 


GrijucaIvanovic
Piše Grujica Ivanović

Iako možda deluje neobično, medjutim pitanje razvoja pribora i sistema kosmičkih toaleta je jedan od veoma složenih problema sa kojim se i sada, više od pedeset godina od Gagarinov leta u kosmos, još uvek suočavaju projektanti kosmičkih brodova. To pitanje dobija još više na značaju sada kada ljudi stalno borave u kosmosu.

Stručnjaci raketno-kosmičke tehnike su se suočili sa problemom kosmičkog toaleta maltene na samom početku čovekovih letova u kosmos. Prvi skafandri u kojima su leteli u kosmos Jurij Gagarin (april 1961.) i Alen Šepard (maj 1961.) nisu imali nikakva pomoćna sredstva za obavljanje fizioloških potreba. To je bilo i prirodno jer je Gagarinov let trajao svega 108 minuta, dok Šepard čak nije ni leteo oko Zemlje, već je obavio samo kratak 15-minutni “skok” u kosmos. Medjutim, i pored toga, ispalo je da su obojica imali problema sa toaletom.

YuriGagarin

Jurij Gagarin u autobusu ide na start

tocak

Posle Gagarina ovo je postala tradicija sovjetskih kosmonauta

Alan Shepard in capsule aboard Freedom 7 before launch

Alan Šepard u kabini broda Mercury

Šta se to desilo sa Gagarinom? On je poleteo u kosmos 12. aprila 1961. izjutra u 9.07 (moskovsko vreme). Medjutim, kosmonaut je probudjen mnogo ranije. Posle medicinskog pregleda, oko pet časova pre lansiranja, započete su operacije navlačenja skafandra. Zatim je kosmonaut skupa sa dublerom (Titov) i pratećim osobljem autobusom krenuo ka lansirnoj rampi, gde se nalazila raketa-nosač. Tada se desio jedan vrlo neobičan dogadjaj. Gagarin je morao da se “olakša”, tako da je autobus zaustavljen, posle čega se Gagarin pomokrio po njegovom prednjem točku. To je kasnije postala bizarna tradicija; uvek kada su muške posade kosmonauta odlazile na start, autobus je negde na pola puta zastajao da bi se oni pomokrili po točku, za svaki slučaj.

Astronaut Šepard je, medjutim prošao mnogo gore. Kako je njegov let trebao da traje samo 15 minuta niko nije ni slutio da treba u njegov skafander ugraditi bilo kakva “asanaciona” pomagala. Medjutim, kao i Gagarin, Šepard je rano probudjen, za vreme doručka popio je čašu soka, posle čega je navukao skafander. Astronaut je zauzeo svoje mesto u kabini broda Mercury (“Merkjuri”) četiri časa pre lansiranja. Naravno, bubrezi su za to vreme radili i pre nego je poleteo u kosmos, Šepard je zatražio da otvore kapsulu kako bi se olakšao. U Kontroli leta na Kejp Kanaveralu niko nije želeo da rizikuju, jer je tada raketa-nosač Redstone već bila napunejna gorivom. Pored toga, to nije nimalo jednostavna operacija koja može itekako potrajati i poremetiti grafik lansirnih operacija. “Onda će to da uradim u skafandru”, rekao je Šepard. Lekari u Kontroli lansiranja su se pogledali, postojala je bojazan da urin dospe do naelektrisanih elektroda koje su bile načičkane na njegovom telu. Mala varnica i u atmosferi čistog kiseonika može vrlo brzo doći do požara. Pre nego je dobio dozvolu Šepard je morao da se olakša i tako “mokrih gaća” zakoračio u istoriju.

Poučeni ovim iskustvom, tokom sledećeg lansiranje u kosmos, koje je obavljeno krajem jula 1961. astronaut Virdžil Grisom je nosio oko bedara svojevrsne “pelene”, ali nije poznato dali ih je upotrebio. Potom su svi astronauti koji su leteli na kosmičkim brodovima Mercury (1961-1963.) nosili ispod skafandera kese. Kako su njihovi letovi bili kratkotrajni (od pet do 35 časova), zabeleženo je da su prvi američki astronauti imali samo “malu nuždu”.

Za razliku od njih, sovjetski kosmonauti programa “Vastok” su leteli daleko duže. Već je drugi sovjetski kosmički let koji je obavio kosmonaut German Titov trajao duže od jednog dana, dok su potonji letovi trajali od tri do pet dana. Zbog toga su kosmonauti nosili, baš kao i Amerikanci, kese oko bedara. Titov je prvi čovek koji je u kosmosu koristio takozvani asenizacioni pribor (ruski akronim - ASU) za “mau nuždu”. Ostaće zabeleženo da je kosmonaut Velerij Bikovski, juna 1963. tokom najdužeg leta tih vremena koji je trajao pet dana, obavio prvu “veliku nuždu” u kosmosu. Bilo je to za vreme trećeg dana leta kada se, posle doze tablete za pročišćenje creva olakšao. “Zemlji sam javio da sam imao ‘kosmičku stolicu’ (na ruskom “stul”). Medjutim, zbog loših radio-veza kontrolor na punktu upravljanja letom je umesto reči “stul” pomislio da sam rekao “stuk” (“udar”). Tamo su pomislili da je nešto udarilo kosmički brod. Odmah su počeli da me saleću pitanjima: ”šta se desilo sa brodom”, “šta je udarilo”, kakva je priroda udarca …? Kada sam shvatio da su pobrkali pojmove, rekao sam da sam imao “kosmičku stolicu”, odnosno da sam upotrebio asenizacioni pribor. U slušalicama sam čuo smejanje …”. Eto tako je Bikovski objasnio prva iskustva sa velikom nuždom u kosmosu. U dnevniku Kamanjina govori se pak da je Bikovski, kada je uvideo zabunu na Zemlji, otvoreno najprostijim rečnikom rekao šta je uradio i da su mu iz Centra upravljanja letom, koji se tada nalazio na Bajkonuru, kontrolori čestitali kao prvom koji je to obavio u kosmosu.

Bikovski

Valerij Bikovski tokom misije “Vastok-5”

Posle programa “Vastok” i Mercury, kosmički letovi su postali daleko složeniji, što je od inženjera konstruktora kosmičkih brodova i skafandera zahtevalo mnogo više inovacija. Amerikanci su na primer od početka 1965. do kraja 1966. realizovali kosmički program Gemini (“Džemini”) kojim su trasiriali put na Mesec. Misije ovog program su trajale znatno duže u odnosu na letove Mercury. Tipično trajanje misija je bilo oko tri-četiri dana, a obavljene su takodje i dve, za to vreme maratonske misije – od osam i 14 dana. Kao i astronauti koji su leteli na tesnim brodovima Mercury, dvočlane ekipe koje su letele u takodje vrlo tesnoj kabini broda Gemini sve vreme su na sebi imale skafandre. Kako je u kabini bilo jako tesno (tamo je bilo prostora koliko ima u prednjem delu starog “Folksvagena”), astronauti su tokom celog leta sedeli u svojim sediŠtima, zbijeni jedan uz drugog kao sardine. I tako su obavljali eksperimente, upravljali brodom, proveravali rad sistema, hranili se, pili vodu, spavali i – naravno vrŠili fiziološke potrebe!

Gemini

Dva astronauta u tesnoj kabini broda Gemini

Bormen

Frenk Bormen snimljen tokom misije Gemini VII

Shira

Snimio sazveždje “Urinion” – Volter Šira u kabini broda Gemini VI

Pa, kako je to izgledalo? Skafandri astronauta programa Gemini su imali dva odvojena sistema za sakupljanje materijala izbačenih iz njhovih tela. Astronauti su na zadnjem delu tela nosili plastičnu kesu koja je lepjivom adhezionom trakom bila priljubljeno uz zadnjicu. Ova kesa je korišćena za sakupljanje fekalnih materija. Unutar kese nalazili su se germacidi koji su sprečavali formiranje bakterija i oslobadjanje gasova. Posle svakog korišćenja, astronauti su skidali kese i skupa sa toaletnim maramicama i nakvašenim peškirima kojim se izjutra “umivali lice” i “prali ruke”, smeštali ih u ispraženjene kontejnere hrane. Možete samo da zamislite kako je sve to izgledalo, dok drugi astronaut sedi odmah pored tebe! Kontejneri su sa fekalijama astronauta vraćani natrag na Zemlju radi madicinsko-bioloških analiza koje su pomogle naučnicima da shvate funkcionisanje organa digestivnog trakta u kosmosu.

Drugi “toaletni” sistem korišćen u skafandrima astronauta Gemini je bio kolektor urina. Imao je oblik roga sa otvorima na gornjem (kroz koji se uriniralo) i donjem delu koji je bio priljubljen uz cev. Na njoj se nalazila mala pumpa koja je ispumpavala urin izvan broda u kosmički vakuum. Tamo u slobodnom kosmosu kapi urina su se odmah ledile i poput roja sićušnih zvezda jedno vreme letele oko kosmičkog broda. Pojedini astronauti su govorili o njihovom svetlucanju kao jednom od najpsektakularnijih prizora u kosmosu.

Za uriniranje astronauta Gemini vezana je i jedna mala šala koju je priredio Volter Šira, komandant broda Gemini-VI. On je skupa sa Tomasom Stefordom obavio jednodnevni let sredinom decembra 1965. čiji je primarni cilj bio susret sa brodom Gemini VII u kome su već više od deset dana oko Zemlje kružili astronauti Frenk Bormen i Džejms Lavel. Kako su posle prvog kosmičkog randevua imali nekoliko časova slobodnog vremena, jedna mlada žena-astronom je još pre lansiranja pripremila mali program astronomskih osmatranja, koji je obuhvatao i snimanje pojedinih zvezdanih sazveždja. Komandant Šira je želeo da se našali, pa je pored snimaka pravih zvezda koje su astronauti ranije napravili, napravio nekoliko snimaka stotine zamrznutih kapi urina koje su svetlucale baš kao prave zvezde. Po povratku na Zemlju, devojka je jedva dočekala da se vidi sa astronautima i sa njima prostudira fotografije napravljene u kosmosu. Sa oduševljenjem je posmatrala slike njoj dobro znanih sazveždja napravljenih prvi put iz kosmosa. A onda, kada je došla do onih drugih slika, zastala je zbunjena, jer nije mogla na njima da prepozna “sazveždja”. Gotovo postidjena svojim neznanjem, pitala je Širu koja je sazveždje na slici. “A, to je sazveždje ‘Urionion’ – odgovorio je Šira smejući se.

Prvi pravi kosmički toalet pojavio se tek na sovjetskom kosmičkom brodu “Sajuz” 1967. Kosmički toalet je bio jedno od nekoliko revolucionarnih rešenja koje su projektanti “Sajuza” uneli u koncept razvoja novog kosmičkog broda. Zna se da prvobitno “Sajuz” nije bio predvidjen za transport posada prema orbitalnim stanicama, već dominantno za let na Mesec i različite vojne peracije na orbiti. Zbog toga su projektanti podelili “Sajuz” na dva odseka. U komandnom modulu ili aparatu za povratak nalazi se vrlo tesna kabina iz koje su kosmonauti upravljali brodom. Kabina je bila tako tesna da u nju, u prvoj verziji “Sajuza”, nije bilo moguće smestiti tri čoveka u skafandrima, tako da su u periodu 1967-1971, kosmonauti leteli u običnim pamučnim odelima. Posle pogibije posade “Sajuza-11” (juna 1971.) odlučeno je da tokom budućih misija kosmonauti za vreme lansiranja i povratka nose skafandre. Komandni modul je normalno bio jedini od tri odseka “Sajuza” koji se vraća na Zemjlu. Iznad njega je postavljen orbitalni modul ili stambeni deo, što je ruski naziv za ovaj odsek. On je povezan sa kabinom otvorom prečnika 64cm. Orbitalni modul ima oblik lopte prečnika oko dva i po metra preko dva metra i u njemu su obezbedjeni kakvi-takvi komforniji uslove za boravak kosmonauta. Tamo se na primer nalazi čak i “divan” sa vrećama za spavanje i minijaturna kosmička “kuhinja”.

Soyuz TMA 7 spacecraft2edit1

Kosmički brod “Sajuz” – levo je loptasti stambeni (orbitalni) modul, u sredini aparat za povratak, a desno instrumentalni odsek

CN e52yU8AEkZWlNema mnogo snimaka napravljenih unutar orbitalnog modula “Sajuza”. Na ovom se vide Italijan Roberto Vitori (levo), Amerikanac Džon Filips (u sredini) i Rus Sergej Krikaljov tokom leta ka MKS (2005.)

iss023e039593

Još jedan snimak unutar orbitalnog modula na kome se vidi kosmonaut Oleg Kotov (2010.)

Sa strane od “divana”, pripojen uz zid modula nalazi se mali odsek sa toaletnim priborom. Jedna cev je korišćena za uriniranje, dok je otvor u obliku levka korišćen za “veliku nuždu”. Urin i fekalije su pod pritiskom vazduha potiskivane u cilindriči kontejner na dnu toaleta, gde su uz hemijski tretman skladištene. Iako niko od kosmonauta nije, koliko mi je poznato ikada opisao kako je koristio tolaet na brodu “Sajuz”, logično je da su tokom ovih “seansi” ostali kosmonauti odlazili u kabinu i za sobom zatvarali poklopac ne bi li omogućili kolegi punu privatnost. Za razliku od misija Gemini, najveći deo izbačenih materijala kosmonauta “Sajuza” sagorevao je skupa sa orbitalnim odsekom u gustim slojevima atmosfere, posle njegovog odvajanja od aparata za povratak u kome se nalazi kabina sa kosmonautima. Naravno, tokom leta kosmonauti su povremeno sakupljali uzorke urina koje su u malim epruvetama vraćeni na Zemlju radi daljih analiza.

PriborToaletni pribor kosmičkog broda “Sajuz”

Nikolajev

Kosmonauti Nikolajev (levo) i Sevastjanov u orbitalnom odseku za vreme misije “Sajuz-9” (1970.)

Letovi kosmičkih brodova “Sajuz” su uglavnom trajali po nekoliko dana – sa izuzetkom misije “Sajuz-9” tokom koje su kosmonauti Andrijan Nikolajev i Vitalij Sevastjanov proveli u kosmosu 19 dana (juna 1970.). Zbog toga je kapacitet toaleta broda “Sajuz” bio skroman, dovoljan da u zavisnosti od broja članova posade i trajanja autonomnog leta zadovolji elementarne fiziološke potrebe kosmonauta. Kasnije, kada su u kosmos počele da lete orbitalne stanice “Saljut” (DOS) i “Almaz” (OPS) toalet je transformisan u manju odaju na repu stanice gde je kosmonaut imao potpunu privatnost.

U vezi toaleta “Sajuza”, kako je ovaj kosmički brod još uvek u upotrebi, njegov toalet se još uvek i u eri Medjunarodne kosmičke stanice (MKS) koristi. Istina, po prelasku na kratke šeme spajanja, tokom kojih se brod posle samo šest časova spaja sa MKS, korišćenje toaleta je daleko redje. Medjutim, kako se na MKS-u nalaze toaleti koji se itekako koriste već decenijama, pa zbog toga povremeno i kvare, onda je članovima posade MKS toalet na “Sajuza” itekako dobro došao.    

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari   

MILAN iz SKOPJA
0 #1 MILAN iz SKOPJA 18-02-2016 10:32
A kako li su zene- kosmonauti vrsite mala i velika olaksanja? Mije ih bilo puno ali ipak ...

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži