Trenutno, Nasin rover 'Perseverance' prikuplja uzorke Marsovog tla u male titanijumske epruvete. Uz malo sreće, ove će epruvete biti na Zemlji 2031. godine. Da bi se to desilo, NASA i ESA će morati da lansira dve kosmičke sonde koje će ih prikupiti i doneti ih na Zemlju.
Opširnije: MAV, prva raketa koja će uzleteti sa Marsa?
Write comment (0 Comments) 
Bez napora i novaca vodimo vas dalekoo
Opširnije: Putujte s Astronomskim magazinom
Write comment (3 Comments) 
ko gledamo SF filmove ili čitamo stripove, rekli bi da je to skoro nemoguće: tamo sve vrvi od kamenica i komada leda veličine pesnice pa do poveće kuće. Da li je to baš tako?
Opširnije: Kako će naše međuplanetne sonde uspeti da se probiju kroz Kajperov pojas?
Write comment (2 Comments) 
Trenutno, 'Voyageri' su na preko 130 odn. 156 AJ od kuće. Kad bi imali termometre, šta misliš koliku bi temperaturu pokazivali?
Opširnije: Temperatura 'Voyagera'
Write comment (2 Comments) 
Godinama se ruski svemirski program suočava s kontinuiranom revizijom ciljeva i prioriteta koji nikad nisu ostvareni. Ekonomske sankcije i rastuće napetosti sa Sjedinjenim Državama i njihovim satelitima doveli su do toga da se Rusija udaljila od Zapada, dok obnovljena saradnja s Kinom napreduje vrlo oprezno i sporo. Upravo ovih dana su održana XLVI Akademska predavanja o kosmonautici – poznata kao 'Koroljevljeva predavanja' – tokom kojih smo mogli da čujemo relevantne figure iz 'Роскосмоса' kako govore o budućim planovima ruskog svemirskog programa. Naprimer, akademik, bivši kosmonaut i zamnik glavnog konstruktora kompanije РКК 'Энергия' Владимир A. Соловьёв predstavio je kosmičke projekte sa ljudskom posadom, među kojima se ističe buduća ruska kosmička stanica РОСС.
Opširnije: Prioriteti ruskog kosmičkog programa 2022: kosmička stanica ROSS i konstelacija 'Sfera'
Write comment (0 Comments) 
Baš šteta što se čitaoci više ne pale za kosmičke teleskope – ima strašnih mašina! Pored proverenih kosmičkih sila, do sada su ih slale i zemlje za koje ne bi očekivali, jer pored raketa koje treba da odnesu opservatoriju u kosmos treba napraviti istu, treba prikupljati (bez)brojne naučne podatke, a posle i znati šta raditi s njima. Znači, 'treba imati bazu'. Među takve zemlje pomenuću Holandiju, Poljsku, Indiju, Koreju, Švedsku i sl. Danas bih, u skladu sa budućim izborima, da kažem nešto o budućnosti, a to je teleskop koji će poslati Evropa. Njima će to biti ako se ne varam 22. teleskop koji će – što sami, što u kolaboraciji – poslati u orbitu.
Opširnije: Zeleno svetlo za PLATO-a, evropskog lovca na planete
Write comment (0 Comments) 
Kada je pre mesec dana lansiran 'Webb', mediji su čak i u poslovično učmaloj Srbiji preneli tu vest kao neviđeno čudo – opservatorija u kosmosu! Wau! Vrlo mali broj ljudi ima uopšte predstavu da je do sada u kosmos lansirano preko 110 teleskopa, raznih veličina, talasnih dužina i namene. Čak i čitaoci ovog sajta znaju samo za one skorašnje, one koje za koje se zauzela zapadnjačka propaganda, pa sam ja namerno izbegavao da pišem o njima a bacao sam akcenat na ruske, japanske, korejske. Zato, da bih malo zamaskirao svoja politička ubeđenja a i čitaoce uputio i u druge oblasti astronomije, danas ću reći nešto o teleskopu MIDEX-7 za koji sam siguran da niko nije čuo, a kamoli za ciljeve i rezultate njegovog (do sada) četvorogodišnjeg rada.
Ovu priču posvećujem mojoj mami.
Opširnije: TESS: lovac na egzoplanete
Write comment (0 Comments) 
Uh, ove godine još nijednom nisam pisao o mojoj omiljenoj interplanetnoj misiji 'New Horizons' i planetnom sistemu kroz koji je penetrirao 2015. godine. Sećam se kako je američki astronom Mike Brown, poznat kao 'Čovek koji je ubio Plutona' jer je pronašao i druge slične objekte u Kajperovom pojasu, pričao da je njegova mala ćerka danima plakala i nije htela da priča s njim jer je ubio sirotu malu planetu. Iako znam da je čovek skoro pa genije, ipak mi je bliža njegova klinka, valjda zato što sam i ja tada imao malu slatku klinku. Od tada, sve što je vezano za Pluton – a pogotovu sonda koja ga je posetila – omiljena su mi tema.
Opširnije: 'New Horizons': nevolje Kajperove sonde
Write comment (0 Comments) 
Prošle nedelje sam (ponovo) pisao o mom omiljenom Tritonu. Tada sam se setio misije koja je prošle godine bila u šesnaestercu – znači 'samo što nije' – ali nažalost gol je promašen: misija je otkazana 'do daljeg'. Ako kažem da je trebala da stigne do cilja 2040, to znači da je mnogi od nas možda neće ni da doživi. Zato nam je ovo šansa da vidimo kako su naučnici i inženjeri naše generacije razmišljali o jednoj međuplanetnoj misiji.
Opširnije: 'Trident': Nasina jeftina sonda koja NEĆE proučavati Triton
Write comment (0 Comments) 
Neka se niko ne loži: Uprkos onome šta govore holivudski filmovi, ako sjutra otkrijemo opasan asteroid koji će se za nekoliko meseci zabiti u Zemlju, ništa nećemo moći da učinimo. Ne, neće nas spasiti ni nuklearno oružje lansirano u kosmos u poslednjem času niti Bruce Willis. Međutim, ako nam daju dovoljno vremena, moći ćemo da isprobamo neke od (bez)brojnih metoda koje postoje za skretanje ili uništavanje asteroida... što bi teoretski trebalo da funkcioniše. Kažem 'u teoriji', jer nijednu metodu niko nikad do sada nije isprobao. Možda se to promeni ove godine, ali to nije tema ove priče već jedne prethodne...
Opširnije: Evropa protiv opasnih asteroida: misije 'Don Quijote' i AIDA
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
