Ako gledamo SF filmove ili čitamo stripove, rekli bi da je to skoro nemoguće: tamo sve vrvi od kamenica i komada leda veličine pesnice pa do poveće kuće. Da li je to baš tako?
Nisam bio ali kažu ljudi da je prosečna udaljenost između asteroida u torusu Glavnog asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera oko 1 milion kilometara! To je oko 2,5 puta više nego što je razdaljina Meseca od Zemlje. Iako ih ima na milione, njihova ukupna masa iznosi samo 4% mase našeg Meseca, što znači da ih je ogromna većina potpuno beznačajna. Mogli bi komotno da putujemo kroz asteroidni pojas svakog dana čitavog života i da nikada niušta ne udarimo.
Opet neki kažu da je Kajperov pojas, koji počinje iza Neptuna i proteže se do oko 55 astronomskih jedinica od Sunca, sličan pojas samo 20 puta veći i oko 20-200 puta masivniji. Iako u pojasu ima nepojamno mnogo objekata (samo onih većih od 100 km znamo preko 100.000), veruje se da je prosečna udaljenost onih većih od 100 metara možda kao između Zemlje i Sunca! Znači, našim sondama preti samo teorijska mogućnost sudara, koja se meri milionima godina.
Tajanstveni hipotetički oblak, koji je udaljen 1000 AJ i koji zovemo Ortov oblak, još je veći i ređi. Smatra se da odatle stižu neke nama vidljive komete, ato za sada maštamo samo toliko – tamo nećemo nikad stići. 'Pioneeri' i 'Voyageri' će stići tamo za 500 godina, pa i ako se sudare s nekim ili nečim biće to najveća sreća koja bi ima se desila od kada su 1977. poleteli sa obala okeana u Americi.
Ne, svakako ne izgleda ovako već...
...ovako. Vidi se samo nekoliko tačkica.
Ipak, nikad se ne zna. Možda se jednog dana volšebno izgubi neka naša sonda i svi će za to da opruže asteroide.