Na orbiti je nova posada koja će provesti četiri meseca na Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Program nove ekspedicije uključuje stotine naučno-tehnoloških eksperimenata, prijem nekoliko automatskih teretnih brodova i zanimljive radove u otvorenom kosmosu.
Deo posade 51. osnovne ekspedicije Međunarodne kosmičke stanice (MKS) vratio se 2. juna 2017. na Zemlju. Ruski kosmonaut Oleg Novicki i Francuz Toma Peske su proveli u kosmosu gotovo 197 dana. Njihova koleginica, američka astronautkinja Pegi Vitson koja je sa Novickim i Peskeom poletela u kosmos prošlog novembra, ostaje na orbiti.
U martu ove godine, sledeći dodatak ruskom segmentu Međunarodne orbitne stanice (ISS) zadesio je ozbiljan problem na njegovom putu ka lansirnoj rampi 2018. godine. Dvadeset-tonski ’Višenamenski laboratorijski modul’, kako sam preveo englesku verziju naziva ’Multi-Purpose Laboratory Module’ (MLM) a oni ruski original ’Многофункциональныйлабораторныймодуль’ (МЛМ), ostaje u fabrici, dok inženjeri ne reše problem nečistoće u brodskim tankovim za gorivo.
Dvadesetog aprila 2017. sa kosmodroma Bajkonur lansiran je kosmički brod "Sajuz MS-04" sa Fjodorom Jurčihom ("Roskosmos") i Džekom Fišerom (NASA). Za vreme četvrte orbite, šest časova posle lansiranja, kosmički brod je spojen sa Međunarodnom kosmičkom stanicom (MKS). Počela je nova kosmička ekspedicija čija posada ima pozivni znak "Olimp".
Posle 173 dana provedenih u kosmosu, na Zemlju su se vratili članovi 50-te ekspedicije Medjunarodne kosmičke stanice (MKS) - Sergej Rižikov, Andrej Borisenko i Čejn Kimbrou.
Višenamenski laboratorijski modul (MLM) "Nauka" će najverovatnije biti lansiran prema Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) 2018, a ne u decembru 2017. kako je planirano.
Prvi segment Međunarodne orbitne stanice je stigao u orbitu u novembru 1998. Prvi modul su u orbitu odneli Rusi – bio je to modul „Zarja“, lansiran raketom „Proton“. Sve ostale module odneli su Amerikanci spejs-šatlovima. Do sada je stanica izvela preko 101.000 orbita i sve su na visini između 330 i 435 km. Stanica svakog dana pravi 15,5 orbita i sve one imaju isti nagib prema Zemljinom ekvatoru – 51,6 stepeni. Zašto?
Komisija NASA-e je posle procene efikasnosti zajedničkih jednogodošnjih kosmičkih letova na MKS predložila nastavak programa dugotrajnih misija.
Ruski teretni kosmički brod "Progres MS-04" za veoma dragocenim tovarom za Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS) uništen je šest i po minuta posle poletanje rakete-nosača "Sajuz-U" sa Bajkonura, na visini od oko 190 km.
Na Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS) rano izjutra 20. novembra 2016. stigla je nova posada – Oleg Novicki (“Roskosmos”), Toma Peske (ESA/Francuska) i Pegi Vitson (NASA).
Na orbiti je novi kosmički brod “Sajuz MS-03” sa posadom ekspedicije MKS-50/51. Spajanje sa MKS je planirano dva dana posle lansiranja. Misija će trajati do maja 2017.
Posada misije MKS-49 sletela je na Zemlju posle 115 dana provedenih u kosmosu. Bila to ujedno prva misija modifikovanog kosmičkog broda nove serije "Sajuz MS".
Posle odluke "Roskosmosa" da tokom 2017. smanji broj članova posade ruskog segmenta sa tri na dva, Državna komisija je objavila novi spisak posada koje će leteti na MKS sledeće godine. Reč je o misijama MKS-51/52, 52/53, 53/54 i 54/55. Takođe, Državna komisija je imenovala članove rezervnih posada.
Transportni kosmički brod "Sajuz MS-02" uspešno je spojen sa Medjunarodnom kosmičkom stanicom (MKS).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
