Kao što smo javljali, administracija predsednika Trampa namerava da 2025. obustavi finansiranje američko-međunarodnog segmenta (AMS) Kosmičke stanice MKS iz državnog budžeta. Prekid državnog finansiranja MKS, međutim ne znači da će AMS MKS-a biti napušten. Bela kuća predlaže privatnom sektoru da preuzme kontrolu nad AMS, što ukoliko ne bude pravilno odrađeno, može da dovede do ozbiljnih turbulencija u kontroli jednog od najvećih međunarodnih naučno-istraživačkih projekata.
Trenutno, NASA svake godine dobija po oko četiri milijarde dolara za održavanje AMS MKS-a. U ovu sumu su uključene cene letova američkih astronauta na ruskim brodovima "Sajuz" i prevoz materijala neophodnog za funkcionisanje AMS koji se obavlja pomoću dva privatna teretna broda "Dragon" i "Signus" (od 2020. njima će se pridružiti još jedan privatni automatski teretni brod, krilati aparat "Drim čejzer").
Kako Bela kuća zamišlja da će američki privatni sektor preuzeti potpunu kontrolu nad AMS Kosmičke stanice još uvek nije jasno. U strukturi kontrole MKS-om, pored sad (NASA), učestvuju i međunarodni partneri projekta, kao što su Rusija ("Roskomos"), Evropa (ESA), Japan (JAXA) i Kanada (CSA). Znači, u prvom koraku, Bela kuća treba da se dogovori, pre svih sa Kremljom, kako namerava da preda kontrolu AMS MKS-a privatnim kompanijama. Iako su SAD potrošile preko stotinu milijardi dolara u razvoj projekta MKS, tamo se nalazi puno opreme drugih država, uključujući i pet ruskih modula. Pored toga, ruski segment će tokom 2019-2020. biti uvećan za još tri modula. Taj transfer kontrole AMS iz NASA-e u ruke privatnih kompanija mora biti itekako dobro isplaniran i utanačen prvenstveno sa Rusijom. Podsećamo, sistemi koji su od životnog značaja za MKS američkog i ruskog segmenta su poprilično isprepletani. Jednostavno zatvaranje poklopca između dva segmenta MKS-a, u ovom trenutku nije moguća. Na primer, ruski segment od američkog dela stanice prima životno važnu električnu energiju. A, sa druge strane, MKS kruži stabilnom orbitom zahvaljujući ruskim modulima (i teretnim brodovima "Progres") koji jedini svojim motorima mogu da menjaju orbitu stanice. Kako će ovi transferi odgovornosti između NASA-e i privatnih kompanija sa jedne i Rusije sa druge strane biti obavljeni zahtevaće dosta diplomatije. Međutim, jedno je izvesno, ukoliko Rusija odluči da napusti MKS i odvoji svoj segment (tri nova modula), tamo će ostati još uvek stari moduli "Zarja" i "Zvezda" koji će održavati orbitu Kosmičke stanice. Pored toga, sistemi "Zvezde" se koriste u objedinjenom sistemu održavanja životnih uslova, tako da će u pregovorima oko budućeg korišćenja MKS između NASA i američkih privatnih kompanija sa jedne, i "Roskosmosa" sa druge strane, biti mnogo zanimljivih detalja na stolu.
Ako zamislimo da će ovaj deo biti usklađen između partnera, sledeći veliki potez će biti podela odgovornosti američkih privatnih kompanija nad AMS. [to se kontrole rada sistema AMS MKS tiče, tu će ili NASA predložiti da njeni astronauti plaćeni od strane privatnih kompanija servisiraju opremu stanice, ili će pojedine privatne kompanije formirati svoje grupe astronauta koji će obavljati ove poslove. Kada je prevoz materijala u pitanju, onda je jasno da će kompanije SpaceX ("Dragon"), "Orbital ATK" (Signus") i od 2020. SRC ("Drim čejzer") nastaviti posle 2025. da snabdevaju AMS svime što je neophodno za njegovo funkcionisanje. Takođe, kada privatni brodovi "Dragon V2" (kompanije SpaceX) i "Starlajner" ("Boing"), postanu operativni, prevoz astronauta na relaciji Zemlja-AMS/MKS-Zemlja neće više biti problem. NASA će takođe predložiti svoj Kontrolni centar u Hjustonu da nastavi sa kontrolom operacija na stanici, ali čak i ako Hjuston ispadne iz igre, biće privatnih kompanija koje će moći da preuzmu i ovu ulogu.
Ono što je međutim ključno je da će AMS MKS zahtevati jedno centralno-komandno telo. Ako se može dobro razumeti, Tramp namerava maltene da raspiše otvoreni konkurs za američki (možda i strani) privatni sektor za korišćenja AMS Kosmičke stanice. Taj proces će morati neko iz administracije Bele kuće da kontroliše, a kada se budu odabrale kompanije, neko će takođe morati da igra ulogu "medijatora" među njima. Da "sudi" u slučaju eventualnih sporova, ili kontrole bezbednosti, pouzdanosti, protoka novca i materijala. Iako veoma složen, ovaj proces takođe može biti relativno efikasno regulisan; konačno, ako se AMS MKS tretira kao koncern kompanija, na Zapadu imaju itekako mnogo iskustava u rukovođenju i najsloženijih multinacionalnih koncerna.
Međutim, ono što je od ključnog značaja za uspeh ovih veoma hrabrih planova predsednika Trampa je kako će privatni sektor odgovoriti na poziv Bele kuće da preuzme kontrolu nad AMS MKS-a. Konceptualno, sve izgleda poprilično jednostavno. Godine 2025. mi (Bela kuća) prestajemo da finansiramo AMS MKS-a, i predajemo AMS MKS-a vama (privatnom sektoru) u ruke! Naravno, NASA neće potpuno napustiti MKS, moraće tamo da ostane još izvesno vreme da pripomogne neiskusnim privatnicima da se odome u kosmosu. Takođe, već od 2018. svake godine će NASA dobijati po oko 160 miliona dolara da podupre privatni biznis u cilju predaje nadležnosti posle 2025. nad AMS MKS. Međutim, ponavljam, koliko će kompanija poželeti da kroči na AMS MKS-a je pitanje koje itekako mori Trampa i njegovu administraciju. Bolje rečeno, koliko će kompanija pronaći stvarni profitabilni razlog da se upuste u projekat velikog finansijskog rizika. Ova enigma je utoliko veća kada se zna da je MKS u stvari kao jedan naučno-istraživački institut koji kruži oko Zemlje na orbiti visine od oko 400km. Znači, najveći interes za svoje prisustvo na MKS-u bi trebali da ispolje naučno-istraživačke organizacije, koje bez velike finansijske pomoći Bele kuće ili privatnog sektora teško da će moći da dobiju svoje mesto na AMS-u.
Istina, deo aparature na AMS-u ima izvesne proizvodne kapacitete, najviše u sferi tehnologije poluprovodnka, ali je MKS daleko od proizvodnog pogona koji može da privatnom biznisu donese velike pare. Posebno u nekoliko prvih godina. A, kako će 2028. MKS obeležiti tri decenije na orbiti, ove prve godine "privatne MKS" mogu biti i poslednje, jer će održavanje zastarele opreme i sistema, kako unutrašnjih, tako i spoljašnjih, kako godine prolaze biti sve češće i skuplje.
Očigledno, Trampova odluka da Bela kuća finansijski okrene leđa od MKS-a, ma kako izgledala spektakularno, nosi u sebi mnogo tehno-ekonomsko-geopolitičkih rizika. Ukoliko u narednih sedam godina ovi rizici ne bude pravilno procenjeni i eliminisani, a pravila korišćenja MKS-a ostanu neprecizno usaglašena sa međunarodnim partnerima, posle 2025. privatizacija ovog grandioznog projekta može neslavno da se završi. A to bi dovelo i do kraja američko-međunarodnog dela Kosmičke stanice.
Tramp gasi Međunarodnu kosmičku stanicu 2025.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
