Kina je, nakon Rusije i SAD, treća zemlja koja je poslala čoveka u svemir. Sem toga Kina je izvršila i više drugih složenih kosmonautskih misija i ima velike i neskrivene ambicije za dalji razvoj svoje astronautike. Zbog toga se nameće pitanje zašto je ona izuzeta iz učešća u razvoju Međunarodne svemirske stanice, a poznato je da se tom učešću protive Sjedinjene američke države. Zašto?

Za odgovor smo se obratili Grujici Ivanoviću koji više decenija pomno prati razvoj kosmonautike.

Ivanović: To je kompleksno pitanje koje ima više veze sa globalnom geopolitikom i situacijom na američkom kosmičkom tržištu, nego sa saradnjom u kosmosu.

U osnovi američkog negativnog stava prema učešću Kine u projektu Međunarodne kosmičke stanice je zakon donet u Kongresu pre mnogo godina koji sprečava bilo kakve zajedničke projekte sa Kinom zbog toga što je njen kosmički program kontrolisan od strane vojske. To ne smeta Evropi i Rusiji koji sa Kinom imaju veoma razgranatu saradnju u kosmosu.
Međutim, u SAD kada se pod pritiskom mnogih uticajnih lobističkih grupa donese jedan zakon, gotovo je nemoguće promeniti ga ukoliko zato ne postoji neka potreba od strateškog značaja za nacionalnu bezbednost.

Zbog toga je Kina, iako trenutno jedina država pored Rusije koja je sposobna da sa svoje teritorije u kosmos lansira ljudske posade, izuzeta iz projekta MKS.

Bilo je nekih nagoveštaja o mogućim letovima kineskih kosmonauta na ruski segment MKS.
Čak su se i u SAD čule neobične sugestije da se u svetlu Ukrajinske krize i potencijalnog rizika da Rusija može uskratiti letove američkih astronauta na brodovima "Sajuz", SAD okrenu Kini.

Kina je sada preokupirana gradnjom sopstvene orbitalne stanice, tako da je teško očekivati da će ona otvoriti još jedno poglavlje u svom ionako veoma ambicioznom  programu kosmičkih istraživanja.

Mislim da će preko svoje orbitalne stanice Kina otvoriti vrata pre svega za zainteresovane azijske zemlje, a da će eventualna saradnja sa SAD-om biti strogo balansirana u odnosu na geopolitičku situaciju.