Da li se taj ugao menja?

Tradicionalno, NASA lansira svoje rakete sa Kejpa u orbite nagiba ~28 stepeni (geografske širina Kejp Kanaverala). Ruske rakete se uglavnom lansiraju u orbite nagiba 51,6 stepeni. Zašto je to tako?

Tehnički gledano, kosmičku letilicu možemo orijentisati bilo kako, ali kada lansiramo raketu, želimo da iskoristimo prednost koju već imamo zbog rotacije Zemlje. Brzina rotacije jedne tačke na ekvatoru Zemlje veća je od brzine tačka na polu[1]. Zato je znatno jeftinije ući u orbitu čiji je nagib (prema ekvatoru) jednak geografskoj širini lansirne rampe. Sve drugo zahteva manevre za koje je potrebno dodatno gorivo[2]. Više goriva je potrebno ako skrećemo prema ekvatoru a manje ako skrećemo ka polovima.

Kada su se Nasa i Roskosmos 1998. godine dogovarali o postavljanju Međunarodne orbitne stanice (ISS), složili da bi bilo ekonomski isplativije postaviti je u orbitu čiji nagib više odgovara Rusima. To je takođe omogućavalo mnogo više eksperimenata vezanih za osmatranje Zemlje, budući da se leti iznad većeg dela Zemlje. 75 procenata planete i 95 procenata naseljenih teritorija izložen je pogledu sa stanice.

putanja
51,6 stepeni je najmanji nagib orbite na koju Rusija može da lansira svoje brodove “Sojuz” i “Progress”. Oba broda su vitalna za funkcionisanje stanice – jedan “Sojuz” je uvek zakačen za ISS i služi za slučaj spašavanja, a “Progressi” služe za snabdevanje hranom, gorivom i kiseonikom ISS.
Orbita prolazi iznad južnog vrha Južne Amerike (51,6
° južno) a na severu uznad Kanade i
severne Evrope (51,6
° severno).

E sada dolazimo do onog glavnog: zašto je izabrano baš 51,6 stepeni? To izgleda malo čudno, jer kao prvo, znamo da Rusi svoja lansiranja izvode sa kosmodroma u Bajkonuru. Ako pogledamo na mapi, videćemo da je geografska širina kosmodroma tu negde oko 46 stepeni.

Kao drugo, tokom puta do orbite, raketa odbacuje iskorišćene stepena a ponekad i sama padne usled kvarova. Ako imate komšije koji bi takve padajuće elemente mogli da procene kao početak raketnog napada na njih, mudro je pokušati izbeći letove iznad komšijske teritorije tokom uzletanja.

Bajkonur

Lansiranje pod nagibom od 51,6 stepeni osigurava da letilica ne leti iznad Kine sve dok potpuno ne izađe u kosmos.

Što se tiče drugog pitanja, odgovor je – ne. Nagib orbite ISS se nikada ne menja i uvek iznosi 51,6 stepeni. Menja se jedino visina orbite – varira između 330 i 435 km. Visiinu ISS održava ili redovno paljenje motora ruskog modula “Zvezda”, ili motori dolazećih kosmičkih brodova. Stanica pravi 15,54 orbite dnevno.

Meni je zanimljivo da je ISS moguće videti i iz naših krajeva, ali uvek na kratko. Trenutno, orbita stanice ima dimenzije 398,1×406,1 km, a pravi krug svakih 92,6 minuta. Sledeći put će se videti iz naših krajeva 26-28 februara, a imaće magnitudu od -1,1 do -3,0. Koga interesuje, putanju stanice može da gleda ovde. Dole je raspored do kraja meseca.

Date

Brightness

(mag)

Start Highest point End Pass type
Time Alt. Az. Time Alt. Az. Time Alt. Az.
26 Feb -1.1 18:59:03 10° NNE 18:59:43 12° NE 18:59:43 12° NE visible
27 Feb -2.6 19:40:13 10° NW 19:43:09 53° WSW 19:43:09 53° WSW visible
28 Feb -3.0 18:47:02 10° NNW 18:50:07 42° NE 18:53:13 10° SE visible

Još neka mesta za praćenje ISS:


[1] Na ekvator, ta brzina je ~1.670 km/h (465 m/s). Brzina svih nas u Bg, koji se nalazi na geo-širini od ~45°, iznosi ~1.180 km/h.

[2] NASA je do skora plaćala tečni vodonik po ceni od $3,66 po kg, a tečni kiseonik po ceni $0,16 po kg. Za jedan spejs-šatl, tečni vodonik je koštao $376.500, a tečni kiseonik $95.000. Ukupno, sva goriva za šatl su koštala ukupno $1,380.000.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  
Ljubomir
0 #8 Ljubomir 08-02-2021 16:28
-
- Jedinice njutn [N] i vat [W] su dve potpuno razlicite jedinice i medjusobno se ne mogu mesati. Kod mlaznih motora pravilno je govoriti o njihovom potisku koji se izrazava u njutnima, a manje pravilno u kilogramima. Ali posto je vecini ljudi jasnije kada se govori o konjskim snagama motora, onda se otprilike daju neke procene mlaznog motora u konjskim snagama.
-
- U linkovima koje sam dao u komentaru #6, morate znati dosta toga o avionskom motoru da bi ste nasli procenu njegove snage u vatima ili konjskim snagama, vidite i sami da se trazi puno parametara za snagu. Ja licno ne znam kako bih podesio te date formule, ne razumem se dovoljno u te motore.
-
- Znam da mnogi ljudi traze snagu avionskog motora u konjskim snagama, i po nekom mom iskustvu, gruba procena je da to ide od 1-1.5 njutn potiska po konjskoj snazi kod Miga 29 do 2.5-3 njutna potiska po konjskoj snazi kod Erbasa 320.
-
http://www.aerospaceweb.org/question/propulsion/q0195.shtml
-
dtanasko
0 #7 dtanasko 07-02-2021 20:42
@Ljubomir I šta kaže, koliko je Njutna jedan Vat?
Ljubomir
0 #6 Ljubomir 07-02-2021 18:39
-
- Imate ovde konverziju njutni u vate:
http://www.csgnetwork.com/directhpthrustcalc.html ili
http://godolloairport.hu/calc/strc_eng/index.htm
-
dtanasko
0 #5 dtanasko 05-02-2021 19:39
Vat (Watt) je mera za snagu a Njutn (Newton) je mera sa silu. U pitanju su različite merne jedinice. 9,81 Njutna je sila kojom 1 kg bilo čega na površini Zemlje pritiska tlo ili deluje na našu ruku ako tu masu držimo u ruci. Vat oznčava kojom brzinom se energija prenosi. Npr sijalica od 5 W i sijajlica od 100 W, ova druga za normalna rad mora da prima 20 x više energije. Energija se izražava u Džulima (Joul).

W = J / s = N x m / s = kg x m^2 / s^3

N = kg x m / s^2 (1 N je sila koja 1kg mase ubrza (ili uspori) za dostnih metar svake sekunde. Npr ako se masa kreće brzinom 100 m/s, ako je sila za 1 sec ubrza na 101 m/s onda je to sila od 1 N)

Najboliža veza W i N je formuli W = N x m / s
Aleksandar
+1 #4 Aleksandar 04-02-2021 20:44
Postovanje,
Kako da pretvorim 1 N u 1W.
Recimo, kod avijacije, turbo prop ima snagu motora 1 kW, koliko je to u njutnima.
J=N.m ali i J=W.s
Nadam se da netreba jos neki podatak.
Puno Pozdrava
dragant
+4 #3 dragant 01-02-2021 13:26
@Jovan Tekst je od 20 februar 2015, tako da se 26-28 februara odosni na tu godinu. Jeste malo nezgodno kada se ponovljeni tekst pojavi medju novima a nije jasno naznaceno. Trebalo bi uz tekst neka napomena tipa: Podsetimo se ranijih dobrih tekstova.
dtanasko
+3 #2 dtanasko 31-01-2021 10:28
Interesantno. Inače našao sam podataka da održavanje visine ISS, godišnje košta 210 miliona dolara. A mi se žalimo na skupo gorivo.
Jovan
+3 #1 Jovan 30-01-2021 19:10
Kako to mislite da će se ISS vidjeti iz naših krajeva tek 26-28 februara? Evo upravo se sada je vidljiva, 18:58 30.01.2020., magnituda je +0.5. Već sjutra u 18:09, će biti opet vidljiva i to sa magnitudom -1.0. ISS je često vidljiva, nekad više nekad manje. Mislim da ne moramo čekati do 26.02., čak sam je nekoliko puta slučajno vidio posmatrajući nebo. Pozdrav
Dodaj komentar