Na kraju je sve ispalo tako da bolje ne može biti – za sve je kriv lažni alarm o porastu pritiska unutar modula američkog segmenta. Tokom noći, astronauti Teri Virts i Samanta Kristoferati su sa maskama na licu uplovili u američki segment MKS, uzeli uzorke gasova i javili Kontroli misije u Hjustonu da nema nikakvih indikacija amonijaka u atmosferi. Na hitnom sastanku medjunarodnog tima manedžera projekta MKS, posle analize stručnjaka svih kontrolinih centara, posadi je rečeno da mogu da se vrate natrag na američki segment stanice. Može li lažni alarm uticati na buduće planove partnera u projektu MKS?
U vesti na portalu NASA-e se kaže da je posada provela nekoliko časova unutar ruskog segmenta, dok je američki deo bio zatvoren i izolovan. Posada se oseća dobro, dok nema nikakvih indikacija o tome da je došlo do isticanja amonijaka u atmosferu američkih modula.
Kao što smo juče pod oznakom “hitno” javili, rano izjutra po istočno-američkom vremenu, došlo je do aktiviranje alarma koji je deo softverskog sistema kontrole atmosfere unutar stanice. Istovremeno, softver centralne zaštite isključio je jedno od dva kola sistema za hladjenje (Konturu B). Astronautima Vilmoru, Virtsu i Krisoforeteijvoj je odmah naloženo da stave maske, predju u ruski deo stanice, i hermetički zatvore američki segment (vrata izmedju modula Unity i “Zarja”). Tamo su ih dočkali članovi ruske posade - kosmonauti Samokutjajev, Serova i Škaplerov.
Posada MKS-42 – (l-d) – Jelena Serova (RKA), Beri Vilmor (NASA), Aleksandar Samokutjajev (RKA), Anton Škaplerov (RKA), Teri Virts (NASA) i Samanta Kristoforeti (ESA-Italija)
Tokom dana, stručnjaci Kontrole misije u Hjustonu su analizirali podatke primljene sa senzora instaliranih na različitim lokacijama američkog segmenta. Svi primljeni podaci su govorili o tome da nema isticanja amonijaka unutar stanice. Alarm koji je doveo do svih ovih peripetija je najverovatnije aktiviran usled prelazne (“tranzijentne”) greške u jednom od blokova kompjuterskih relejnih sistema stanice koji se zove multiplekser-demultiplekser. Kontrolori su resetovali relejni blok i poništili lažni signal. Potonje analize ukazuju da nema indikacija da je relejni blok u kvaru, ali da će potonje detaljnije analize pokazati šta je dovelo do lažnog signala.
Posle toga je astronautima rečeno da udju u američki segment, uzmu uzorke vazduha i obave internu analizu pomoću gasoanalizatora. Tada je potvrdjeno da u atmosferi američkih modula nema opasnih supstanci i da je njen sastav u granicama normale. Astronauti su se vratili natrag, oprema koja je isključena tokom alarmantne situacije se etapno ponovo uključuje na električno napajanje, dok se i situacija na MKS lagano vraća u normalan režim. Tokom dana kontrolori će nastaviti sa operacijama na ponovno uključenje kola B sistema hladjenja tečnim amonijaka, na kome je nekoliko puta dolazilo do isticanja amonijaka, ali izvan stanice, u slobodan kosmički prostor.
Deo američkog segmenta sa pripojenim teretnim brodom Dragon koji je juče evakuisan
Alarmantna situacija koja se juče desila na američkom delu MKS, govori o tome koliko je Kosmička stanica integrisana celina. Iako se u njenom sastavu nalazi četrnaest modula (devet u sklopu američko-medjunarodnog segmenta i pet u ruskom delu), kvarovi na vitalnim sistemima kao što su sistem očuvanja života, sistem hladjenja i elektroenergetski kompleks mogu da dovedu do lančane reakcije i ugrožavanja života članova posade.
Gore, na MKS iako se tačno se zna gde prestaje ruska a počinje američka “teritorija” i iako su gore navedeni sistemi nezavisni, veliki kvarovi ne poznaju granice. Kako vreme protiče i delovi MKS stare, menjaće se njihove operativne performanse, tako da se može očekivati porast ovakvih alarmantnih situacija – lažnih i realnih – kako na američko-medjunarodnom, tako i na ruskom delu stanice.
To ponovo apostrofira značaj medjunarodne saradnje, jer je MKS konceptulano, strukturalno, programski i strateški jedan veliki medjunarodni projekat.
Razmišljajući o daljoj budućnosti MKS, ova alarmantna situacija može negativno da se odrazi na pozicije pojedinih partnera u projektu koji se već izvesno vreme dvoume oko toga dali da nastave dalje učešće. U ESA-i, dva ključna igrača – Nemačka i Francuska – ne dele više entuzijazam daljeg intenzivinijeg učešća Evrope u ovom projektu posle 2020.
U programu budućih kosmičkih planova Japana koji je obelodanjen prošle nedelje, MKS je spomenuta vrlo kratko uz opasku da će Japan doneti odluku o svojoj poziciji u ovom projektu kada bude utvrdjen fiskalni plan za 2016.
Za to vreme, ruska Vlada analizira predlog “Roskosmosa” za Federalni kosmički program (FKP) za sledećeu deceniju (period 2016-2025.). Finalna odluka o planovima Rusije vezanim za MKS posle 2020. biće doneta u maju. Medjutim, kako u svetlu ukrajinske krize sada izmedju Istoka i Zapada ponovo duvaju hladnoratovski vetrovi, u Kremlju nema velike želje da Rusija ostane u projektu MKS posle 2020.
Videćemo koliko će ovaj lažni alarm ustalasati stavove partnera o njihovom budućem učešću u projektu MKS.
Drama na MKS - astronauti prešli u ruski deo stanice, američki segment izolovan
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
