Ruski automatski teretni brod "Progres M-17M" uspešno je spojen sa MKS 31. oktobra u 17:33č (moskovsko vreme), manje od čest časova posle lansiranja sa kosmodroma Bajkonur.

"Teretnjak" je lansiran u orbitu parametera 194 x 245 km pomoću RN "Sajuz-U", posle čega je po novoj "brzoj" šemi spajanja odmah krenuo u "lov" na Kosmičku stanicu. Brodom je na MKS dostavljeno oko 2,5 tone materijala neophodnog za nastavak istraživanja na Kosmičkoj stanici. 

Bio je ovo četvrti (i poslednji) let teretnog broda "Progres" u ovoj godini.

300px-ISS Progress cargo spacecraftTehnika brzog spajanja, o kojoj smo već govorili, je "stara" novina na kosmičkoj pozornici. Prva spajanja u kosmosu koja su obavljena tokom misija KB "Džemini" sredinom 60-ih upravo su se odvijala po "brzoj" šemi.   

Rekord u brzini ručnog spajanaj pripada posadi "Džemini-XI" koja je septembra 1966. spojila svoj brod sa automatskim raketnim blokom "Ejdžina" samo 94 minuta posle lansiranja, odmah po isteku prve orbite.

Istina, ovo su bila tzv. "tvrda" spajanja, tokom kojih je korišćena relativno jednostavna tehnika i mehnizmi spajanja koji nisu omogućavali unutrašnji transfer astronauta.

10074513Medjutim, apsolutni rekord u brzini spajanja pripada sovjetskim automatskim KB "Kosmos-186" i "Kosmos-188" (to su naravno bili brodovi "Sajuz" bez posade).

Oni su se oktobra 1967. spojili pre isteka prve orbite po lansiranju drugog aparata (izvan zone radio-vidljivosti). Bilo je to ujedno prvo automatsko spajanje dva kosmička aparata u iistoriji kosmonautike.

dock186zKada je reč o sovjetsko/ruskim spajanjima u ručnom režimu, zanimljivo je da za razliku od Amerikanaca, sovjetski i ruski stručnjaci decenijama neguju "sporu" šemu spajanja i to u automatskom režimu.

Gotovo sva spajanja "Sajuza" sa MKS se na primer odvijaju automatski, a u istoriji kosmonautike na prstima ruke se mogu nabrojati spajanja koja su obaljena ručno.

Za to vreme, svi šatlovi su pristajali uz MKS (i ranije uz "Mir") pod ručnim komandama astronauta. Tako je bilo i tokom mesečevih misija 1969-1972. (i to u orbiti iznad Meseca!), kao i za vreme misija "Skajlab" 1973.

vinogradov pavelSa pojavom komercijalnog "Dragona" i velikim uspehom u spajanju kineskih KB "Šenžou" i orbitalne laboratorije "Tjangun", stručnjaci RKK "Energija" su konačno odlučili da nešto u ovoj sferi promene.

Ovo je već drugi "Progres" koji je spojen sa MKS tokom četrvte orbite, tako da je sada sve spremno za prvo "brzo" spajanje pilotiranog "Sajuza".

Na konferenciji za štampu na kosmodromu Bajkonur pre lansiranja "Sajuza TMA-06M" (koje je obavljeno 23. oktobra), veteran-kosmonaut Pavel Vinogradov (komandant rezervne posade) je izjavio da će upravo tokom njegove misije u martu 2013. ("Sajuz TMA-08M") biti obavljeno prvo "brzo" pilotirano spajanje u ruskom kosmičkom programu.

Tako će konačno, umesto dvodnevnog "truckanja" u tesnom "Sajuzu" na putu to MKS, kosmonauti i astronauti stizati na Kosmičku stanicu eskpresno, samo šest časova posle lansiranja.

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 20 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 1 dan ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 2 dana ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 4 dana ranije

Foto...