Posada Međunarodne kosmičke stanice testira laserski prenos podataka
Izlazak ruskih kosmonauta u otvoreni kosmos
Rukovanje robota i astronauta na MKS
"Brzo spajanje" sa MKS planirano za sledeći let "Progresa"
Mogući jednogodišnji letovi kosmonauta na MKS
Novi energetski modul MKS će poslužiti kao obrazac mesečeve baze
NASA i "Roskosmos" razmatraju planove uništenja MKS posle 2020.
Posada Međunarodne kosmičke stanice testira laserski prenos podataka
Ruski deo posade Međunarodne kosmičke stanice (MKS) obavlja eksperiment “Sistem laserske veze” (SLS) u cilju prenosa velikog obima informacija.
Prenos podataka se obavlja dvosmerno – MKS-Zemlja-MKS brzinom od 2 do 75 megabajta/s, na rastojanje do 1000 km. Kada tesrianje sistema SLS bude završeno, ovaj metod prenosa podataka sa MKS postaće još jedan kanal poboljšanog komuniciranja izmedju Zemlje i kosmosa.
Kosmonauti na MKS inače koriste satelitsku telefonsku vezu koja može da ih poveže praktično sa svakom tažkom na Zemlji. Taj isti kanal veze (KU-band) se takodje koristi za korišćenje Interenta koji je trenutno dostupan samo na američkom segmentu MKS. Brzina nije velika, ali kosmonauti mogu da nesmetano 3-4 puta na dan dobijaju vesti i komuniciraju sa stručnjacima na Zemlji, članovima porodice i izvesnim brojem prijatelja.
Izlazak ruskih kosmonauta u otvoreni kosmos
 |
| Progres M 14M približava se Stanici |
Ruski kosmonauti Anton Škaplerov i Oleg Kononjenko su 17. februara proveli 6 časova i 15 minuta u otvorenom kosmosu, radeći na spoljašnjoj površini MKS.
Za vreme kosmičke šetnje, kosmonauti su preneli teretni kran GStM-1 sa modula za spajanje “Pirs” na mali istrživački modul “Poisk”. Takodje, na spoljašnjoj strani modula “Poisk” kosmonauti su instalirali blok sa obrascima razližitih materijala koji će dugo vremena biti izloženi uticaju uslova otvorenog kosmosa, dok su sa servisnog modula “Zvezda” skinuli slične obrasce postavljene tamo tokom jednog od prethodnih izlazaka.
Kosmonautima medjutim zbog deficita vremena nije uspelo da instaliraju protivmeteoritne panele na strani odseka manjeg prečnika servisnog modula “Zvezda” koje je na stanicu dostavio teretni brod “Progres M-14M”.
Bio je ovo 36. izlazak iz ruskog segmenta MKS-a, prvi za Škaplerova a treći za Kononjenka.
Rukovanje robota i astronauta na MKS
 |
| Robonaut i astronaut |
Na MKS odigrao se neobičan dogadjaj – prvi put u istoriji kosmonautike rukovali su se jedan čovek – astronaut Daniel Burbank i jedan robot – “Robonaut-2” (R2).
Robot R2 koji je napravljen u “Dženeral motorsu” na osnovu ugovora sa NASA-om, dostavljen je na MKS pre godinu dana šatlom “Diskaveri”. Avgusta 2011. robot je prošao kroz svoju prvu detaljnu proveru. Tokom tog “treninga” astronauti su proverili stanje svih njegovih sistema, uključujući i rad “očiju”.
Pre nekoliko dana komandant 30. ekspedicije MKS astronaut Burbank je učestovao u seriji testiranja sistema robota kojim se upravljalo sa Zemlje. Tada je došlo do istorijskog rukovanja koje je prenošeno direktno na TV kanalu NASA-e. Robot je takodje na nekoliko jezika “izgovorio” frazu “Hello, world” (“Pozdrav svetu”).
U svom mikroblogu astronaut ESA Andre Kajpers, koji se nalazi na MKS, se našalio da se nada da R2 nikada nije čuo za HAL9000, čuvenog robota iz Klarkove “Odiseje” koji je preuzeo kontrolu nad međuplanetarnim kosmičkim brodom i njegovom hibernizovanom posadom.
“Brzo spajanje” sa MKS planirano za sledeći let “Progresa”
 |
| Progres prilazi Međunarodnoj stanici. |
Stručnjaci RKK “Energija” planiraju da obave eksperiment brzog spajanja sa MKS tokom misije teretnog broda “Progres M-15M” koja je planirana krajem aprila 2012.
Nova šema predvidja spajanje teretnog broda sa stanicom tokom pete orbite, svega nekoliko časova posle lansiranja “Progresa”. Za vreme prve orbite Centar upravljanja letom (CUP) će predate brodskom kompjuteru CVM-101 podatke o parametrima njegove orbite. Na osnovu ovih podataka CVM-101 će pripremiti dvoimpulsni manevar korekcije orbite koje će brod obaviti tokom druge iI treće orbite. Posle toga će uslediti autonomno približavanje i spajanje teretnog broda sa stanicom za vreme pete orbite.
Ako eksperiment sa brzim spajanje uspe, ova tehnika će kasnije biti primenjena i tokom misija pilotiranih brodova “Sajuz”. Time će kosmonauti, umesto u tesnom brodu tokom leta prema MKS-u, moći da period adaptacije na uslove bestežinskog stanja obave u prostranim modulima stanice.
Za brzo spajanje potrebno je rešiti nekoliko ozbiljnih tehničkih problema, kao što su vrlo precizno “poravnjanje” orbite MKS i “Sajuza” i obezbedjenje manjeg faznog ugla izmedju stanice i broda prilikom lansiranja “Sajuza”. Takodje, pitanje je kako će kosmonauti izloženi stresovima predstartnih operacija, lansiranja i izlaska na orbitu, samo 7,5 časova posle poletanja uspeti da obave složene radnje spajanja sa MKS.
Za misije na MKS primenjuje se spora - dvodnevna šema susreta i spajanja. Ona je prvi put demonstrirana marta 1986. za vreme spajanja broda “Sajuz T-15” sa stanicom “Mir”. Pre toga, korišćena je jednodnevna šema spajanja koja je prvi put isprobana januara 1969. tokom misije brodova “Sajuz-4” i “Sajuz-5”. Pre toga, korišĆena je šema brzog spajanja, tokom prve orbite, praktično manje od 90 minuta posle lansiranja. Prvo automatsko spajanje brodova “Kosmos-186” i “Kosmos-188” oktobra 1967. (kao i repeticija ovog eksperimenta aprila 1968.) obavljanje je primenom ove brze šeme. Zanimljivo, ručno spajanje tokom prve orbite je pokušano i tokom misije broda “Sajuz-3” oktobra 1968. ali tada kosmonautu Beregovoju nije uspelo da spoji svoj brod sa bespilotnom letelicom “Sajuz-2”. Zbog toga je i odlučeno da se kosmonautima budućih misija spajanja omogući nešto duže vreme za pripremu operacija, i tako se 1969. prešlo na jednodnevnu šemu.
Mogući jednogodišnji letovi kosmonauta na MKS
“Roskosmos” ne isključuje mogućnost realizacije jednogodišnjih misija nekih od budućih posada na MKS, u okviru eksperimenta simulacije budućih dugotrajnih letova na Mesec i Mars.
Načelnik Uprave za čovekove kosmičke letove agencije “Roskosmos” Aleksej Krasnov je izjavio da su jednogodišnji letovi na MKS potpuno ostvarivi. U poredjenju sa orbitalnim kompleskom “Mir” na kome je kosmonaut Valerij Poljakov 1993/94. proveo godinu i po dana, MKS pruža daleko komfornije uslove.
Trenutno posade MKS-a provode u kosmosu oko pola godine, dok bi produžetak misija na godinu dana bio nastavak ekperimenta “Mars-500”.
Novi energetski modul MKS će poslužiti kao obrazac mesečeve baze
Novi energetski modul ruskog segmenta MKS koji treba da bude spojen sa stanicom 2015. biće upotrebljen kao medicinsko-biološka laboratorija za simuliranje operacija posada buduće mesečeve baze.
Naučnici smatraju da su medicinsko-biološko obezbedjenje jedan od pet ključnih elemenata tokom dugotrajnih medjuplanetarnh misija i operacija na površini drugih nebskih tela.
Pored ovoga, tu su situacije sa kvarovima kritične oprem, rizici usled različite reakcije ljudskog organizma izloženog dugotrajnim uslovima mikrogravitacije i veštačke sredine, radijacija i psihofiziološki rizici.
NASA i “Roskosmos” razmatraju planove uništenja MKS posle 2020.
Stručnjaci “Roskosmosa” i NASA-e razmatraju novi scenario uništenja MKS-a kada posle 2020. bude završena njena eksploatacije.
Prvobitnim planom bilo je predvidjeno da jedan od evropskih automatskih teretnih brodova ATV bude iskorišćen za kontrolisano spuštanje MKS-a sa orbite. Medjutim, nedavno je ESA najavila da ne namerava da nastavi korišĆenje brodova ATV za potrebe MKS posle petog modula čije je lansiranje planirano 2014. ESA namerava da preorijentiše planove korišćenja ATV za druge ciljeve, uključujući i nezavisan pristup evropskih astronauta kosmosu.
Pre finalnih operacija spuštanja gotovo 400 tona teške MKS u guste slojeve atmosphere, orbita stanice će biti povećana da bi stručnjaci mogli da na miru tokom perioda od oko godinu dana prouče sve neophodne parametre za njeno bezbedno uništenje. Kada se visina orbite MKS bude spustila na oko 270 kilometara, prvobitnim planom je bilo predvidjeno da se sa stanicom spoji evropski ATV. Serijom manevara, motori ATV-a bi trebali da spuste stanicu u atmosferu iznad Tihog okeana. Sada posle najave ESA-e ovaj plan je medjutim pao u vodu, tako da sada NASA i “Roskosmos” razmatraju nove opcije. To takodje znači da je poništen plan potencijalnog korišćenja MKS na visokoj orbiti, kao tranzitne stanice za letove čoveka u dalji kosmos.
Još o ISS
Plan misija Međunarodne kosmičke stanice 2012-2014.
zgradnja stanice je započeta 20. novembra 1998. godine. Tog dana sa kosmodorma Bajkonur Rusi su lansirali prvi segment stanice. Taj segment, inače zove se Zora (Заря), je embrion stanice na koji su dve nedelje kasnije Amerikanci spojili svoj segment, Jedinstvo (Unity), a jula 2000, opet Rusi, modul Zvezda. Sa Zvezdom su stvoreni osnovni uslovi za stalni boravak ljudske posade na stanici, a time i za neprekidni boravak čoveka u svemiru.
"Nezvanični naziv joj je „Alpha", mi je poznamo pod anglo-saksonskom skraćenicom ISS, a Rusi kao МКС – Международная космическая станция, iako je njen puni naziv „Orbitalni univerzalni istraživački kompleks sa ljudskom posadom". Do kada će biti u orbiti? Kakva joj je sudbina i ko
su naslednici?"
KAKO JE RASLA STANICA - fotografije ISS
Fotografije Međunarodne svemirske stanice od 1999.
Krtaki filmovi o Međunarodnoj svemirskoj stanici
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
