26. februar. 2010.
Deset godina nakon što su se astronauti uselili na Međunarodnu svemirsku stanicu, konačno su prošle nedelje ugradili prozor kroz koji mogu da posmatraju komšije
Pogled na saharsku pustinju onako kako ju je video inženjer leta Soichi Noguchi. Sa novim modulom „Tranquility" i kupolom, ISS je 98% dovršena, i tranutno je čini 819,7 m3 prostora pod pritiskom - skoro jednake zapremine kao unutrašnjost džambo-džeta „747".
Pre dve nedelje šatl „Endeavour" je odneo u kosmos kupolu koju su napravili Talijani, a koja se sastoji od 6 velikih prozora složenih oko metarskog središnjeg okna. NASA je kupolu nazvala „najvećim prozorom ikada postavljenim u kosmosu"[1]. Od sada će svemirski putnici uživati u jednom doživljaju više, a to je mogućnost da konačno ljudski „gledaju kroz prozor".
NASA ovu kupolu tretira kao kontrolni toranj, koji nas najviše podseća na aerodromske kontrolne tornjeve iz tridesetih godina. Ipak, njena primarna uloga je krajnje funkcionalna - obezbeđivaće astronautima nadgledanje rada spoljašnje robotske ruke svemirske stanice i pristajanje gostujućih letilica uz stanicu. Naravno, kupola, koja košta \(27 miliona, pružaće i panoramski pogled na Zemlju i otvoreno svemirsko prostranstvo koje je okružije.
Prošle srede je prvi put skinut zaštitni pokrivač koji je štitio prozore. Pogled je ispunila ogromna afrička Sahara. „Astronauti koji su navikli na poglede o kojima mi ostali možemo samo da sanjamo bili su dirnuti do suza kada su prvi put pogledali kroz kupolu," izjavio je Bob Dampsey, Nasin direktor misije.
Prozori su oduvek bili jako važni za astronaute. Poznati američki pisac Tom Wolfe (83) u svojoj knjizi „The Right Stuff" opisivao je kako su prvi američki astronauti prosto molili da im se naprave prozore na njihovim krhkim kapsulama.
Međutim, inženjeri su ih mrzeli. Bili su osetljivi na udarce mikrometeorita. Propuštali su Sunčevu svetlost koja je povećavala temperaturu tokom kruženja oko Zemlje, dok je njihovo „dihtovanje" lako moglo da popusti usled dugih godina drastičnih temperaturnih promena u svemiru.
Da bi otklonili na neke od tih opasnosti, šatl je doneo novu kupolu sa prozorima.
Julie Robinson, naučnica na svemirskoj stanici, izjavila je u Nasinim redovnim vestima da je „posadi jako bitno da mogu da posmatraju Zemlju. Tamo gore astronauti rade jako teško i dugo su odvojeni od svojih porodica. Posmatranje Zemlje i zvezda ih opušta i inspiriše."
Novi prozor jako podseća na dramatične okrugle prozore na klasičnim zgradama, kao što je Duomo u Firenci ili Montičelo, dom u kome je ceo život proveo Tomas Džeferson. Takođe podseća i na kokpit „Millenium Falcona", brod Hana Sola u „Star Warsu", ili na džinovsko okno podmornice „Nautilus" u filmu „20.000 milja ispod mora". Kupola je deo novog modula stanice, zajedno sa novom opremom za procesiranje otpadnih produkata, spravama za vežbanje i dodatnim prostorijama za život, uključujući i znatno komfornije spavaonice. Tokom rada, sve to je nosilo ime Čvor 3, a sada se zove „Tranquility" - „Spokoj".
 |
 |
Očigledno da ideja o „svemirskom prozoru" nije nova ni naučnicima u Nasi a ni tvorcima Holivudskih hitova. Levo je hipersvemirski brod Hana Sola, a desno podmornica kapetana Nemoa.
Tako je izgledalo nekad, a ovako to izgleda danas ...
Ipak, izgleda da je prozor stigao malo prekasno. Stanica je skoro gotova. U programu su još samo četiri dolaska šatlova. Prvobitno je bila predviđeno da stanica bude ukinuta do 2015. godine, ali je predsednik Obama predložio produženje operativnog roka do 2020. Dodavanje kupole sada podseća pomalo na vlasnike prigradskih kuća u Americi, koji pokušavaju da svoja dosadna krila kuća osveže dodavanjem zastakljenog zida u dnevnom boravku.
Ono što ostaje, to je da je pogled ipak fenomenalan.
Instaliranje kupole. Sa leve strane se vidi sovjetski brod koji je doveo prethodnu posadu. I kupolu i modul „Tranquility" napravila je Evropska svemirska stanica, a instalirani su tokom 3 šetnje pukovnika Nicholasa J.M. Patricka i pukovnika I klase Roberta L. Behnkena.
Klasična slika neposredno nakon sletanja šatla na pistu na Floridi. Pre samo sat vremena šatl je prevalio putovanje od 8.000 km iz orbite.
Do skora je bilo sigurno da će šatl „Endeavour" biti pslednja američka letilica koja će doleteti do ISS. Danas se zna da ipak neće.
[1] Nije zgoreg da kažem da je u nedelju šatl uspešno sleteo na pistu No.16 u Kennedy Space Center posle 217 orbita izvedenih nakon lansiranja 8. februara.
Do kraja, NASA planira još samo 4 lansiranja šatlova. Poslednja misija šatl-programa biće STS-134, i izvešće je šatl „Discovery". Nakon toga, nastupiće godine „posta" za lansiranje Amerikanaca sa američkog tla, jer će do kraja decenije morati da lete samo u ruskom kapsulama „Союз" po ceni od minimum \)50 miliona po čoveku.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
