Međunarodna svemirska stanica (ISS) svakog dana obleti Zemlju po 16 puta i toliko puta na stanici Sunce izađe i zatim zađe. Pa koliko je onda sati na Stanici? I kako se tamo računa vreme?

ISS je poduhvat pre svega SAD i SSSR, odnosno Rusije. Posle su se projektu priključile i neke druge zemlje, odnosno svemirske agencije. Od početka se nametao problem računanja vremena i rešenje je nađeno u svetskom vremenu, tj. računanje po Griniču koji je otprilike negde na sredini između Moskve i Hjustona gde se nalaze sedišta svemirskih agencije dve zemlje. Sem toga, širom planete se nalaze kontrolni centri koji nadgledaju i prate rad Stanice i zato je neophodno da na Stanici postoji neko vreme po kojem će se svi ravnati i tako uskladiti svoje aktivnosti, pa je i to razlog za ovu odluku o Svetskom vremenu.

Dakle, na ISS teče Svetsko vreme.

Neke zanimljivosti

Kad smo već kod Stanice, evo nekih podataka koji će vas možda interesovati.

Prva posada je na stanicu stigla 2. novembra 2000. Svaka posada ima svoju oznaku koja se sastoji od reči "Ekspedicija" i rednog broja. Trenutno se na stanici nalazi posada Ekspedicije 65. U posadu se ne računaju astronauti koji na stanicu stignu zbog isporuke i instaliranja opreme.

Stanica se snabdeva energijom Sunca preko solarnih panela. Unutar stanice obezbeđena je atmosfera po sastavu slična atmosferi Zemlje i sa pritiskom koji vlada na nivou mora.

Na visini na kojoj se nalazi stanica gravitacija Zemlje iznosi oko 90% od one na nivou mora, ali zbog stalnog slobodnog pada stanice u njoj se gravitacija ne oseća (ipak, preciznije rečeno, na stanci postoji mikrogravitacija).

Na stanici se koristi svetsko vreme, što je otprilike na sredini između lokalnih vremena dva glavna kontrolna centra, u Moskvi i Hjustonu.

Tipičan dan posade počinje buđenjem u 06:00 zatim slede post spavačke aktivnosti i jutarnja inspekcija stanice. Nakon toga je doručak i redovna konferencija sa kontrolom na zemlji. Radno vreme na stanici počinje u 08:10. U 13:05 posada ima prekid od jednog sata za ručak. Poslepodne se sastoji od vežbi i rada, a zatim, u 19:30, posada izvodi svoje predspavačke aktivnosti. Sledi večera i konferenciju sa centom na zemlji. Po pravilu spavanje počinje u 21:30 čime je završen dnevni raspored aktivnosti. Uopšte, posada radi 10 sati dnevno preko nedelje, a 5 sati subotom. Ostatak vremena posadi služi za relaksaciju, gimnastičke vežbe i dovršavanje poslova.

Stanica obiđe Zemlju za oko 92 minuta što znači da se na njoj svakih 46 minuta smenjuju dan i noć. U roku od 24 časa za posadu stanice Sunce 16 puta izađe i 16 puta zađe. Da bi se održao prirodan ritam ljudskog organizma zbog toga se u vreme spavanja posade prozori na stanici zamračuju.

Istraživanja

Stanica se gradi u naučne svrhe. Nauci su potrebni nezemaljski uslovi koji vladaju na stanici. Glavna polja istraživanja uključuju biologiju (biomedicinska istraživanja i biotehnologiju), fiziku (fiziku fluida, materijala, kvantnu fiziku), astronomiju (i kosmologiju) i meteorologiju. Za buduće dugotrajne letove čoveka u svemir su posebno važne studije dugotrajnog efekta mikrogravitacije na ljudski organizam. Tu su i novi načini lečenja, zatim brojne efikasne metode proizvodnje materijala, mnogo preciznija merenja koja bi bila nemoguće izvesti na Zemlji i uslovi za bolje razumevanje univerzuma.