enos

ENos ima masu od 840 rgama i zapreminu od 820 cm3. Za čitanje podataka dovoljan je samo jedan USB kabl i običan lap-top.

 

Malo ko zna da se na Međunarodnoj svemirskoj stanici već poduže nalazi jedan neobičan uređaj, ne veći od kutije za dečje cipele. Reč je o elektronskom nosu („ENose") koji je u stanju da uz pomoć svoja 32 senzora 6 meseci ispituje vazduh na stanici i pokušava da ukaže koji je od sastojaka potencijalno opasan za posadu. Ovo je već treća generacija sličnih uređaja, koji su u stanju su da u kontinuitetu prate koncentraciju 10 različitih mirisa.

Naše šestomesečno testiranje je potekloprema planu. ENose je identifikovao formaldehid, freon 218, metanol i etanol, ali svi su bili u bezopasnim količinama," kaže Amy Ryan, istraživačka direktorka ENosa u Nasinoj JPL laboratoriji u Kaliforniji. Ryanova učestvuje u projektu još od 1996. godine. „Jedan ovakav instrumenat bi jednog dana mogao da bude ugrađen u ISS, i u realnom vremenu kontroliše kvalitet vazduha."

U budućnosti, ENos bi mogao da se koristi u pilotskim kabinama letilica koje voze do Meseca ili Marsa ili pak da budu ugrađena u stalne baze na Mesecu. Druga potencijalna primena ovih uređaja bi mogla da bude otkrivanje požara pre nego što izbiju, nanjušivanje neeksplodiranih minskih polja i nadzog hemijskih otrova u radnom prostoru. Moguće je da će se primenjivati i u medicinskom diagnostikovanju.

„Ljudski nos nije uvek tako osetljiv prema hemikalijama kao što je to ENos, a i naši nosevi ne mogu da otkriju određene opasne materije," kaže Ryanova. „ENos može da namiriše problem i na vreme upozori ljude pre nego što nivo kontaminacije pređe kritičnu granicu."

ENos je prvi put odleteo na Svemirsku stanicu šatlom „Endeavour" u misiji STS-126 14. decembra 2008. godine. Nakon 13 dana leta vraćen je na Zemlju šatlom „Discovery" u letu STS-128. Kako je sve funkcionisalo, pogledaj ovde.

http://enose.jpl.nasa.gov/flightmission.html

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 6 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 18 sati ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 1 dan ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 2 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 3 dana ranije

Foto...