Evo novih detalja o dramatičnom lansiranju kosmičkog broda “Sajuza MS-10” sa posadom u sastavu Aleksej Ovčinjin (“Roskosmos”) i Niklaus Hejg (NASA).
Ovčinjin (levo) i Hejg (drugi sa desne strane) razgovaraju sa Rogozinom
Kao prvo i najvažnije, Ovčinjin i Hejg su dobro, nisu povređeni, trenutno se nalaze na Bajkonuru gde prolaze kroz medicinske provere. Očekuje se da će oni skupa ponovo poleteti u kosmos, ali tek posle zelenog svetla za nastavak lansiranja raketa-nosača “Sajuz FG”. Ako nalazi komisije stignu dovoljno brzo, pretpostavljam da će oni poleteti za vreme misije “Sajuza MS-12” koja je trenutno planirana za april 2019, ili “Sajuz MS-13” (jul 2019.).
Nekoliko detalja o ciklogramu najdramatičnijih delova lansiranja. Odvajanje aparata za povratak (SA) od rakete-nosača se odigralo za vreme 119. sekunde leta, na visini od 46 kilometara. Tada je brzina leta bila 1775m/s. “Sajuz MS-10” je nastavio let. Posle 94 sekunde, dospeo ja na maksimalnu visinu od 86km (brzina 1581 m/s). Iako smo juče javili da je maksimalno opterećenje kojim su Ovčinjin i Hejg bili izloženi iznosilo više od 6g, novi detalji govore da je taj iznos manji – 4g i da je trajalo devet sekundi, za vreme spuštanja, pri brzini između 1252-831 m/s. SA sa kabinom je sleteo pomoću glavnog padobrana 398 kilometara od lansirne rampe, 34 minuta posle poletanja.
Da bi smo razumeli kako je došlo do spašavanja posade, nekoliko reči o sistemu za spašavanje (SAS) rakete-nosača “Sajuz FG”. SA se sastoji od dva dela – rakete za spašavanje i motora zaštitnog konusa.
Prvi je mala raketa na čvrsto gorivo koja je na samom vrhu nosača. Ovaj deo se koristi za spašavanje kosmonauta dok je raketa-nosač još uvek na lansirnoj rampi ili u vreme prve etapa lansiranja, pre odvajanja četiri bočna bloka prvog stepena. On se odvaja od rakete za vreme 114.6s leta, malo pre odbacivanja četiri bočna bloka prvog stepena. Raketa za spašavanje je do sada korišćena samo jedanput, kada je izbio požar na raketi sa brodom “Sajuz T-10A” septembra 1983. Tada je SAS izvukao stambeni (orbitalni) odsek (BO) i aparat za povratak (SA) sa kabinom na oko 150 metara od rakete. SA je zatim odvojen od BO i rezervnim padobranom (koji se brže otvara) sleteo na oko 3km od rakete u plamenu. Tada su su spašeni kosmonauti Vladimir Titov i Genadij Strekalov.
Za spašavanje kosmonauta posle 114 sekunde leta, koriste se motori zaštitnog konusa iznad kosmičkog broda. Oni se, međutim to treba naglasiti, koriste ne kao poseban element spašavanja, već kao standardni deo normalnih operacija lansiranja. Naime, dva prva motora konusnog zaštitnika (RDG), koji je spojen sa cilindrom u kome se nalazi kosmički brod, se aktiviraju na signal “HAVARIJA” za vreme 122. sekunde. Pola sekunde kasnije, pale se druga dva motora ovog sistema i tada se zaštitni cilindar sastavljen od dve polovine, “otvara” i oslobađa brod koji je donjim delom još uvek spojen uz treći stepen rakete-nosača. Ovaj deo SAS-a je praktično zahvaljujući svom besprekornom funkcionisanju spasao Ovčinjina i Hejga. Radom njegova četiri mala motora na črsto gorivo, rasklopljen je i odbačen zaštitni cilindar, tako da je brod “Sajuz MS-10” bio potpuno slobodan da odradi ostatak ciklograma havarijskih operacija.
Brod se za vreme 160. sekunde u kompletu (sva tri odseka) odvojio od trećeg stepena, usledio je zaokret, tako da je priborno-agregatni odsek (PAO, poznat u literaturi i pod nazivom instrumentalni odsek) sa svojim glavnim kočećim motorom postavljen nagore. Automatika je uključila motor PAO na kočenje, tako da je “penjanje” broda “Sajuz” usporeno. Brzo posle toga, on je krenuo natrag, prema Zemlji. Od SA odvojeni su BO i PAO i povratak je praktično nastavljen kao u normalnom režimu spuštanja, ali po balističkoj sub-orbitalnoj trajektoriji (koja je jedna od dve standardne verzije sletanja “Sajuza”, pored tzv. kontrolisanog spuštanja). Ovo se desilo u aprilu 1975. kada je usled problema u radu trećeg stepena brod “Sajuz-18-1” sa kosmonautima Vasilijem Lazarjevim i Olegom Makarovim praktično sa praga orbite balističkom putanjom morao da se vrati u planine Altaja.
Po svemu sudeći, posle ateriranja poklopac SA je bio okrenut prema tlu, tako da Ovčinjin nije mogao da otvori poklopac iz kabine. Posada je praktično morala da sačeka dolazak spasilačkog tim a koji je pomerio kapsulu i omogućio posada da izađe iz SA.
A sada, hajde da vidimo šta je to moglo da dovede do jednog od najdramatičnijih lansiranja u istoriji pilotirane kosmonautike. Do incidenta je došlo u trenucima odvajanja bočnih blokova, za vreme 119. sekunde leta. Prethodno, kako smo naveli pred istek 115. sekunde leta odbačena je spasilačka raketa sistema SAS, a za vreme 118. sekunde odbačena su četiri bočna bloka prvog stepena. Dali je baš bilo tako?
Bočni blokovi se odvajaju na visini od oko 45km tako da svaki odlazi na svoju stranu, dalje od rakete. Tada na nebu oni formiraju čuveni “Krst Karaljova”. Za to vreme, ostatak rakete-nosača sastavljen od drugog i trećeg stepena, na kome je kosmički brod “Sajuz MS” unutar zaštitnog cilindra sa konusnom glavom (GO) na vrhu nastavlja let.
Pogledajte ove dve slike. Na prvoj se vidi kako pravilno izgleda “Krst Karaljova” kada se lansiranje odvija normalno. Na desnoj slici, koja je napravljen za vreme lansiranja “Sajuza MS-10”, umesto četiri vide se samo tri bočna bloka odvojena od centralnog. Jedan od bočnih blokova je, očigledno još uvek spojen uz centralni blok, tako da nema “Krsta Karoljova”. Dole, vidi se odbačena raketa za spašavanje sistema SAS.
 |
 |
Normalni (levo) i “Krst Karaljova” za vreme lansiranja “Sajuza MS-10”
Znači, nešto se desilo za vreme odvajanja četiri bočna bloka. To se takođe dobro vidi na donjoj slici snimljenoj nekoliko trenutaka kasnije. Oko centralnog bloka vidi se pravi metež, desetak većih objekata se mogu videti, tako da varijanta o neblagovremenom odvajanja jednog od bočnih blokova, uz njegov potonji sudar sa centralnim blokom (koji bi mogao biti posledica narušene simetrije prilikom njegovog odvajanja), koliko mogu izgleda kao jedna od najozbiljnijih za objašnjenje glavnog uzroka ove drame na nebu Kazahstana. Takođe, nekoliko fragmenata je na velikom rastojanju od centralnog bloka rakete, što ukazuje na moguću eksploziju u njegovom repnom delu, znači u pogonskoj sekciji gde se nalazi raketni motor.
Pored ove, u igri je je verzija sa uticajem povećanih aerodinamačkih sila koje su u tim trenucima delovale na konstrukciju rakete. Dali su one mogle da dovedu do problema u radu motora drugog stepena? U ovoj verziji spominje se dehermetizacija motora drugog stepena, usled prevremenog otvaranja jednog od ventila koji bi mogao da se otvori usled većih sila od onih kojima je telo rakete ranije, za vreme gotovo 1900 lansiranja rakete-nosača tipa R7 bilo izlagano. Takođe, reč je o ventilu koji je preko 7500 proveren kako za vreme ispitivanja na Zemlji, tako i tokom realnih lansiranja.
[ta će biti dalje? Ovo pitanje je podjednako važno kao i pitanje vezano za objašnjenje ovog incidenta koji će itekako uzdrmati temelje “Roskosmosa”. Po rečima Sergeja Krikaljova, VD direktora pilotiranog programa “Roskosmosa”, Ovčinjin i Hejg će ponovo skupa poleteti. I to što ranije, dok su njihova sećanja na naporne dane treninga i bogati program misije još uvek sveža. Istovremeno, iz NASA-e kažu da očekuju od “Roskosmosa” detaljan izveštaj o tome šta se desilo. Tamo je, takođe formirana komisija koja će sarađivati sa timom “Roskosmosa” koga je formirao Rogozin. Članovi komisije su inače već počeli da analiziraju sve primljene informacije, a na Bajkonur stižu i delovi rakete razasuti po teritoriji Kazahstana.
Rukovodioc programa MKS u NASA-i Kenet Tod je izjavio da se mogućnost ostanka MKS bez posade analizira i da će konačna odluka biti doneta posle konsultacija sa partnerima. Resursi kosmičkog broda “Sajuz MS-09”, kojim su juna ove godine na MKS stigli Sergej Prokopjev (“Roskosmos”), Aleksander Gerst (ESA/Nemačka) i Serena Onjon-Čanselor (NASA), su predviđeni na nešto više od 200 dana. Kritični elementi veoma podložni na dugi boravak u kosmosu su padobrani i komponente raketnog goriva. Oficijelno resursi “Sajuza MS-09” ističu početkom januara 2019. Uz to, ne treba zaboraviti da se u zidu njegovog stambenog odseka nalazi misteriozna rupa koja je podigla popriličnu prašinu a Prokopjev i Ovčinjin su trebali da izađu izvan stanice i spolja provere da nema nekakvih dodatnih oštećenja na brodu, pre njegovog povratka na Zemlju.
POGLEDAJTE ALBUM FOTOGRAFIJA UZ OVAJ ČLANAK
Prethodni članak: Havarija za vreme lansiranja, posada je živa
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
