Sa kosmodroma Bajkonur, 13. septembra 2017. lansiran je kosmički brod "Sajuz MS-06" sa rusko-američkom posadom. Šest časova kasnije, brod je spojen sa Međunarodnom kosmičkom stanicom (MKS). Nova MKS-53/54 ekspedicija će trajati pet meseci.
Od lansiranja poslednje kosmičke posade (Sergej Rjazanski, Rendolf Beznik i Paolo Nespoli) jedva da je proteklo 46 dana, a na orbiti je nova ekipa. Komandant broda "Sajuz MS-06" je ruski kosmonaut Aleksandar Aleksandrovič Misurkin (40), dok su su brodski inženjeri američki astronauti Mark Vande Haj (51) i Džozef Akaba (49). U rezervnoj posadi su Anton Škaplerov ("Roskosmos"), Skot Tingl (NASA) i Šenon Volker (NASA). Kosmički brod "Sajuz MS-06" je lansiran sa rampe broj 1 kosmodroma Bajkonur ("Gagarinova rampa"), 13. septembra 2017. u 00.17.02č (po moskovskom vremenu), samo šest časova kasnije spojen sa MKS. Na Kosmičkoj stanici, novu posadu su dočekali gore spomenuti Rjazanski, Breznik i Nespoli.
Posada kosmičke ekspedicije MKS-53/54 (l-d) – Akaba, Misurkin i Vande Haj
Nova posada je formirana tek u martu, kada je, posle odluke "Roskosmosa" da se broj ruskih članova posade MKS smanji sa tri na dva, iz ove ekipe ispao mladi ruski kosmonaut Nikolaj Tihonov, koji se do tada mesecima pripremao sa Misurkinom i Vande Hajom. Posle uvođenja američkih privatnih teretnih brodova "Dragon" (kompanije SpaceX) i "Signus" (Orbital ATK)u upotrebu, američke potrebe za ruskim teretnjacima "Progres" su svedene na minimu. Sa njima, dobar deo američkih dolara koji su do tada godinama punili kasu "Roskosmosa" smanjen je "samo" na finansiranje letova američkih astronauta. Zbog toga je "Roskosmos" smanjio broj godišnjih lansiranja teretnih brodova "Progres" sa četiri na tri, dok je tempo lansiranja brodova "Sajuz" ostao nepromenjen - četiri tokom 12 meseci. Međutim, kako se bliže dani lansiranja prvih američkih privatnih pilotiranih kosmičkih brodova "Dragon V2" (SpaceX) i "Starlajner" ("Boing"), treba očekivati da će krajem 2019. monopol Rusije na prevoz ljudi do MKS i natrag prestati.
Osnovna i rezervna posada poziraju pred motorima rakete-nosača “Sajuz FG” na Bajkonuru (l-d) – Akaba, Misurkin, Tingl, Volkerova, Vande Haj i Škaplerov
Odluka o smanjenju broja članova posade ruskog dela MKS sa tri na dva je privremena, i trajaće do integracije modula "Nauka" čije lansiranje podseća na zidanje Skadra. Posle Bog sam zna koliko odlaganja (modul je proizveden kao dubler FGM "Zarja" koji je novembra 1998. kao prvi segment MKS lansiran u kosmos), iz "Roskosmosa" tvrde da će "Nauka" poleteti krajem 2018. Modul inače trenutno prolazi kroz detaljnu "revitalizaciju", budući da su inženjeri otkrili strane mikro-objekte u gotovo kompletnom pogonskom sistemu – u magistralama (cevima), ventilima, rezervoarima, raketnim motorima ... Kako jedna stručnjak reče, sada inženjeri maltene pročišćavaju kompletan krvotok modula "Nauka".
Naravno, nije samo kašnjenje lansiranja "Nauke" dovelo do smanjenja broja članova ruske posade. Naime, u okviru dogovora između RKK "Energija" i "Boinga", pet mesta na brodovima "Sajuz" je dodeljeno američkim astronautima. Dodatna mesta su gratis za NASA-u, ona ne plaća "Roskosmosu" za njih ni centa, već je to deo dogovora dve vodeće raketno-kosmičke kompanije SAD ("Boing") i RKK "Energija" (Rusija), u okviru podmirenja dugovanja od 350 miliona dolara ruske strane posle fijaska projekta "Morski start". Time su, dogovorom "Boinga" i RKK "Energija", pored starog plana o letovima američkih astronauta na MKS ruskim "Sajuzima" koji još od vremena gašenja programa "Spejs šatl" između "Roskosmosa" i NASA-e postoji, SAD dobile priliku da povećaju broj svojih članova posade na MKS sa tri na četiri i prošire program naučnih istraživanja. Pored toga, ovim ugovorom je NASA dobila priliku da ukoliko sa privatnim brodovima bude novih kašnjenja osigura prisustvo svojih astronauta na MKS do prvog kvartala 2020. Naravno, u ovu cifru ulaze i astronauti iz zemalja koje učestvuju u programu MKS a koji sa NASA-om imaju barter aranžman budući da, svaka na svoj način, učestvuju u funkcionisanju američkog segmenta MKS. Japanci to rade preko teretnih brodova HTV i svog modula "Kibo, dok Evropljani posle gašenje programa teretnih brodova ATV, u okviru MKS imaju modul "Kolumbus". Prisustvo kanadskih astronauta (daleko ređe od letova astronauta ESA-e i JAXA-e), je plaćeno preko mehaničke ruke koja igra veoma važnu ulogu u životu američko-međunarodnog dela MKS.
Kada su dve kompanije potpisale ugovor, NASA je po hitnom postupku odabrala petoro astronauta-veterana koji su odmah stigli u Zvezdani grad gde su se pridružili članovima ranije odabranih posada. Tako se Akaba pridružio Misurkinu i Vande Haju, Arnold Artemjevu i Fostelu (lete na brodu "Sajuz MS-08" u martu 2018.), dok će još tri mesta u kabinama brodova “Sajuz” tokom 2019. biti ustupljena američkim astronautima.
Nekoliko reči o članovima nove kosmičke ekspedicije. Potpukovnik u rezervi Aleksandar Misurkin će napuniti 40 godina za deset dana (rođen je 23. septembra 1977. u gradu Eršiči, u Smolenskoj oblasti). Leteo je jedanput u kosmos i tamo nakupio više od 166 dana. Tri puta je izlazio u otvoreni kosmos i proveo preko 20 časova izvan stanice. Pre nego što je 2006. postao kosmonaut, Misurkin je 1998. diplomirao na Kačinskom višem vojno-avijacionom učilištu pilota, a 1999. je sa zlatnom medaljom završio Armavirski vojno-avijacioni institut, tako da je pored zvanja vojnog pilota, postao i vazduhoplovni inženjer. Leteo je u Severno-kavkaskom vojnom okrugu. Nakupio je preko 1000 časova za komandama nekoliko različitih vojnih aviona. Pilot je instruktor prve klase, instruktor padobranske obuke i ima kvalifikaciju "oficira-ronioca".
U jesen 2006. Misurkin je prošao kroz sve provere i uvrtšen je u grupu kandidata-kosmonauta. Posle dvogodišnje osnovne obuke, položio je sa odličnim sve ispite i u junu 2009. dobija status "kosmonauta-istraživača" broj 203.
Svoj do sada jedini kosmički let Misurkin je obavio od kraja marta do 10. septembra 2013. kao član posade MKS-35/36. Kao što sam naveo, tada je tri puta izlazio u otvoreni kosmos. Tokom svih izlazaka, deo radova je bio posvećen pripremama za spajanje modula "Nauka". Za vreme drugog izlaska, proveo je u otvorenom kosmosu 7 časova i 29 minuta, što je rekord u dužini boravka izvan Kosmičke stanice u ruskim skafadrima.
Sa suprugom Olgom Anatoljevnom, Aleksandar ima ćerku i sinu. Pored porodice i kosmosa, obožava badminton, košarku, skijanje i, zanimljivo karting.
Prvi inženjer broda “Sajuz MS-06” je američki astronaut Mark Tomas Vande Haj (Mark Thomas Vande Hei), penzionisani armijski pukovnik. On će 10. novembra u kosmosu, proslaviti svoj 51. rođendan. Rodom iz grada Fols Čurč (Falls Church) u Virdžiniji, Vande Haj je 1989. diplomirao fiziku na Univerzitetu Svetog Jovana, a deset godina kasnije magistrirao prikladnu fiziku na Stendforskom univerzitetu. U međuvremenu, učestvovao je u ratu u Iraku, bio profesor-asistent na Vojnoj akademiji Vest Point, a pre prelaska u Džonsonov kosmički centar (JSC) u Hjuston jula 2006, služio je u Kosmičkom bataljonu Vazduhoplovne baze Peterson, u Koloradu. U Hjustonu, bio je zadužen za održavanje kontakta sa astronautima na MKS. Za astronauta je odabran juna 2009 (XX grupa astronauta NASA-e), uz kako je rekao dosta sreće. “Po meni šanse da postanem astronaut bile su jednake šansi da postanem spajderman“- rekao je u jednom intervjuu. Pre imenovanja u ovu posadu učestvovao je u eksperimentu NASA-e NEEMO-18 u kome je grupa astronauta provela nekoliko nedelja u podvodnoj laboratoriji.
Ovo je prvi kosmički let Vande Haja, koga ronjenje, turizam, pendranje po kanjonima i surfovanje na vetru veoma zabavljaju.
Treći član posade Džozef Majkl Akaba (Joseph Michael Acaba) je veteran dve kosmičke misije. Proveo je na orbiti ukupno 138 dana i dva puta izlazio u otvoreni kosmos gde je nakupio gotovo 13 časova. Rodio se 17. maja 1967. u Inglvudu (Inlewood), Kalifornija, u porodici doseljenika iz Portorika. Diplomirao je 1990. geologiju na Univerzitetu Kalifornija, a magistrirao je istu oblast dve godine kasnije na Univerzitetu Arizona.
Akaba je godinama radio kao hidrobiolog, pored toga, dobrovoljno je predavao u jednoj školi u Dominikanskoj republici i predavao matematiku i astronomiju u jednoj srednjoj školi na Floridi.
Odabran je za astronauta XIX grupe NASA-e u maju 2004. i pripremao se u okviru programa “Učitelj u kosmosu”.
Prvi kosmički let Akaba je obavio u martu 2009. kao specijalista misije STS-119 šatla “Diskaveri”. Let je trajao nešto manje od 13 dana i najvećim delom je obavljen u spojenom režimu sa MKS. Akaba je tada dva puta izlazio u otvoreni kosmos. Za vreme prvog izlaska, između ostalog, na spoljašnju površinu japanskog modula “Kibo” postavio je antenu navigacionog sistema GPS.
Dve godine kasnije, maja 2012. Akaba kreće drugi put u kosmos. Brodom “Sajuz TMA-04” stiže na MKS gde ostaje 125 dana. Tada je mehaničkom rukom dohvatio prvi privatni teretni brod “Dragon” kompanije SpaceX, čime je, može se slobodno reći, počela nova etapa u programu MKS.
Po povratku iz drugog kosmičkog leta, Akaba je radio kao šef operacija na MKS u Hjustonu. Takođe, učestvovao je u petodnevnom podvodnom eksperimentu u laboratoriji “Aguaris” (Aquaris), koja se nalazila na 20 metara dubine blizu obala Floride. Takođe, doktorirao je edukaciju na Univerzitetu Teksas. Sa iskustvom treninga u Zvezdanom gradu, znanjem ruskog jezika i vremenom provednim na MKS, sve mu je ovo tekako pomoglo u izboru za člana posade samo šest meseci pre njenog lansiranja. Među svim kosmonautima i astronautima koji su bili članovi osnovnih, dugotrajnih posada MKS, Akaba je imao najmanje vremena da se pripremi za predstojeću misiju.
“Normalna večera u kosmosu” – kako je Italijan Nespoli (desno) napisao na svom tviteru – sa kolegama iz posada MKS-52/53 Breznikom (l) i Rjazanskim vidimo ga za vreme obeda
Članove nove osnovne kosmičke ekspedicije, 54. od početka programa MKS, čeka puno posla u misiji koja će trajati 163 dana, do 23. februara 2018. Za to vreme, sa MKS-om će se spojiti flotila od dva ruska (Progres MS”) i tri privatna teretna broda (dva “Dragona” i jedan “Signus”). U novembru, planiran je jedan izlazak američkih astronauta u otvoreni kosmos, dok je rusko “leonovanje” planirano pred završetak ekspedicije, u januaru 2018. Akaba očekuje da će zahvaljujući prisustvu tri američka astronauta na MKS (on Vande Haj će prvo provesti tri meseca sa Breznikom, zatim do kraja misije sa Skotom Tinglom), naučnim istraživanjima biti posvećeno preko 800 časova, mnogo više nego što je to bio slučaj ranije. Sa druge strane, Misurkin će prvi deo misije provesti sa koelgom Rjazanskim, posle čega će, kao najmlađi komandant MKS, u novembru dočekati rusko-američko-japansku posadu i sledećeg ruskog kolegu Škaplerova sa kojim će obaviti seriju remontno-profilaktičkih i naučno-istraživačkih radova.
Iz albuma fotografija Ekspedicije 53/54
 |
 |
 |
||||||
|
||||||||
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
