17. avgusta, članovi ISS Ekspedicije 52, kosmonauti Fjodor Jurčihin (Фёдор Николаевич Юрчихин) i Sergej Rjazanski (Серге́й Николаевич Рязанский), izveli su sa ruskog segmenta stanice EVA 43 (ВКД-43 za Роскосмос, a EVA RS-43 za NASA). Vanbrodska aktivnost, što otprilike znači skraćenica EVA (odn. ВКД), trajala je 7 sati i 34 minuta (računato od otvaranja kapka do njegovog zatvaranja) i izvedena je iz modula "Pirs". Kosmička šetnja, prva ruska ove godine, počela je u 12:36 po našem vremenu. Bila je to prva ruska EVA nakon skoro godinu ipo dana i jedina planirana ove godine, a 202. u istoriji orbitne stanice.

 e1

Kosmonaut i biohemičar Rjazanski (1974) četvrti put u životu izlazi u kosmos. Bio je član odabrane grupe koja se sprema za misiju na Mars, "Mars 500".

Jurčihin je bio EV-1 i nosio je skafander "Orlan-MKS" №4 sa crvenim trakama, dok je Rjazanski bio EV-2 i nosio je "Orlan-MK" №6 (sa plavim trakama). Bio je to prvi put da je korišćen "Orlan-MKS", poslednja verzija mitskih ruskih skafandera "Orlan" (Orao) koja je usledila posle brojnih varijanti ("Orlan-D", "Orlan-DMA", "Orlan-M" i "Orlan-DMA") koji su se pojavljivali od 1977. godine.

Novi skafander ima težinu 110 kg i poseduje nov kompjuterizovani sistem za regulisanje temperature ASTR i kod koga su pojedini gumeni delovi zamenjeni izolacionim poluiretanom[1], čime im je produžen radni vek koji se procenjuje na oko 6 godina (ili 12 kosmičkih šetnji po 9 sati). Skafander takođe poseduje novi digitalni displej u boji za informacije i litijum-hidroksidni kertridž za izdvajanje ugljen-dioksida.

e2
Skafander "Orlan MKS"
proizbodi kompanija NPP "Zvezda". "MKS" je ruska skraćenica za ISS. Odelo može da se podesi za ljude visine od 164 do 190 cm.

Rusi su do sada (bez ovog poslednjeg) zajedno imali 11 izlazaka u kosmos i ukupno provevši napolju ~72 sata.

e4
Jurčihin (levo) i Rjazanski isprobavaju skafandere pre EVA.

Tokom EVA-43, dvojica kosmonauta su izvršila eksperimente "Restavracija"[2] i "IMPAKT" sa uzorcima različitih materijala izloženih vakuumu – i, u slučaju "IMPAKTA", izduvnim gasovima motora za orijentaciju modula "Zvezda", proučili su mogućnost kontaminacije mikroorganizmima pojedinih spoljnjih delova stanice, i ručno lansirali pet nanosatelita: "Tomsk-TPU 120" (delimično proizveden 3D štampanjem na Tomskom fakultetu), "Tanjuša-JuZGU"[3] №1 i №2 (takođe uz upotrebu 3D tehnologije), "TNS-O" №2 i "TS530-Zerkalo" (metalna lopta prečnika 53 cm i 13 kg za geodetske eksperimente). "Zerkalo" (ogledalo) je identičan "Sferi-53" lansiranoj 2012. sa ISS. Sva odvajanja ovih satelita bila su foto- i video-snimani.

e6
Slanje u orbitu "Zerkala".

e7
Jedan od satelita "Tanjuša-JuZGU".

e8
Satelit "Tomsk-TPU 120".

e9
Mali tehnološki satelit "TSN-O №2". Platforma sa sistemom veze, solarnim baterijama i sistemom orijentacije je imala samo 4 kg.

e10
Rjazinski radi van stanice.

Za Jurčihina to je bila deveta EVA i do sada je nakupio ukupno 59 sati i 28 minuta šetnje po kosmosu, dok je mladi Rjazanski bio ukupno četiri puta u kosmosu i nakupio ukupno 27 sati i 39 minuta šetnje.


https://youtu.be/JRzuGgGdVHQ

Još neke slike sa EVA:

e11

e12

I na kraju, ovaj video nema vezesa EVA ali je prikaz orbitne stanice kako je to video Jack Fisher:


https://youtu.be/vys1LAxPY00

e13
Posada Ekspedicije 52.

P.S.

Koga baš interesuju eksperimenti koji su obavljeni gore, neka pogleda ovo.

 

[1] Interesantno je da je poliuteranski sloj kupljen u – Belgiji.

[2] Zanimljiv eksperiment sa materijalima i uređajima (ukupno 12 kom.) koji bi mogli da se koriste za popravke termoizolacije i popravku oplate sadašnjih i budućih orbitnih stanica.

[3] JuZGU je skraćenica od "Jugozapadni državni univerzitet", jer su njihovi studenti napravili ove nanosatelite sa ciljem obeležavanja 60 godina kosmičke ere i 160 godina od početka bavljenja kosmonautikom K.E. Ciolkovskog.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži