Višenamenski laboratorijski modul (MLM) "Nauka" će najverovatnije biti lansiran prema Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) 2018, a ne u decembru 2017. kako je planirano.

U Naučno-tehničkom centru RKK "Energija" pripremljeno je već 25 eksperimenata za analize različitih fizičko-hemijskih procesa planiranih da budu obavljeni na MLM "Nauka". Ovaj modul, pored naučno-istraživačkog karaktera, je od kritično značaja za kompletiranje ruskog dela MKS i njegovog eventualnog odvajanja od Kosmičke stanice posle 2024, ukoliko se partneri ne budu dogovorili o produžetku korišćenja MKS. Modul, po mnogim karakteristikama nadmašuje evropski ("Kolumbus") i japanski ("Kibo") laboratorijski modul.

photo 12 14 27

Modul "Nauka" je planiran za raznovrsna naučna istraživanja. Pored toga, biće korišćen za skladištenje materijala neophodnih za nastavak korišćenja ruskog segmenta MKS, za spajanje transportnih ("Sajuz MS") i teretnih ("Progres MS") brodova, kao i za prepumpavanje goriva iz teretnih brodova u servisni modul "Zvezda" koji se koristi za korekcije orbite MKS. Na spoljašnjoj površini MLM "Nauka" nalazi se evropski manipulator ERA kojim će daljinskim komandama sa stanice biti obavljane operacije u otvorenom kosmosu. Takođe, ova robot ruka će pomagati ruskim kosmonautima za vreme njihovih radova izvan stanice. 

Russian Orbital Segment

Za sada samo na kompjuterskoj grafici - modul "Nauka" (dole) sa robot-rukom ERA spojen uz modul "Zvezda" (levo). Desno je modul "Zarja" sa modulom "Rasvet" (desno, dole). Gore, iznad modula "Nauka" je mali modul "Poisk"

Istorija modula "Nauka" je veoma zanimljiva i - tužna. Sagrađen je 1995, kao rezerva funkcionalno-teretnog modula "Zarja", prvog modula MKS. Godinama je konzervisan proveo u pogonima Centra "Hruničev", gde je proizveden, bez ikakvih planova za njegovo korišćenje. Godine 2004. doneta je odluka da se modul preuredi u laboratorijski modul i tri godine kasnije, 2007. spoji sa MKS. Onda je krenuo njegov hod po trnju. Godinama je lansiranje modula odlagano, iz prostog razloga što za njegovo kompletiranje nikada nije izdvojeno onoliko para koliko je trebalo. Konačno, modul je, tako se mislilo početkom 2013. kompletiran u "Hruničevu" i predat RKK "Energija" gde je trebalo da bude obavljeno instaliranje naučne opreme. Tada su, međutim ustanovljeni problemi u pogonskom sistemu modula. U pojedinim magistralama za dovod goriva otkrivene su takozvane "prljavštine", čestice prašine i strani minijaturni predmeti koji su nepažnjom u "Hruničevu" dospeli u pogonski sistem. Modul je vraćen u "Hruničev" gde se još uvek nalazi. Njegov pogonski sistem je praktično kompletno demontiran. I pored toga, prošle godine je u grafiku lansiranja MKS objavljeno da će modul "Nauka" poleteti ka MKS u decembru 2017. Međutim, da bi lansiranje bilo do tada moguće, modul mora pre kraja aprila da bude dostavljen na Bajkonur gde posle toga kreću nova, finalna testiranja. A, prema vestima s kraja februara 2017. modul se još uvek nalazi u "Hruničevu", tako da je sada jasno da o njegovom transportu na Bajkonur do kraja aprila i lansiranju pre isteka decembra ove godine nema govora.

Za sada nema nagoveštaja u kom periodu 2018. možemo očekivati lansiranje modula "Nauka".

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 5 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 7 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 8 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 9 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 20 sati ranije

Foto...