NASA namerava da posle 2024. komercijalizuje korišćenje Medjunarodne kosmičke stanice (MKS). Kako će to biti ostvareno još uvek nije najjasnije, ali je nedvosmisleno da NASA želi da smanji troškove održavanja MKS-a i da se posveti pripemama za čovekove letove na Mars.
|
Moduli MKS-a kao osnova privatne kosmičke stanice kompanije Axiom Space |
Jedna varijanta je delimična komercijalizacija, tako da bi NASA zadržala kontrolu nad američkim segmentom MKS-a, dok bi privatne kompanije koristile module za sopstvene ciljeve, uključujući i organizaciju turističkih eltova. Druga opcija je da se NASA potpuno prepusti privatnim kompanijama MKS posle 2024, do kada je zvanično, ali posle popriličnog natezanja izmedju partnera, produžen život Kosmičke stanice. Ako ova varijanta bude izabrana, to bi praktično značilo da bi NASA prodala MKS.
Još od vremena kada je predsednik Obama stigao u Belu kuću, govori se da je MKS svojevrstan teret NASA-e koja svake godine guta oko četiri milijarde dolara prekopotrebnih projektima letova na Mars. Privatne kompanije i komercijalizacija – odnosno privatizacija MKS-a – su u osnovu kosmičkih planova Bele kuće vezanih za niske orbite. Strategija je jednostavna – bliski kosmos ćemo prepustiti privatnim kompanijama, dok će se NASA fokusirati na Mars i misije u duboki kosmos. Komercijalni letovi privatnih kosmičkih brodova “Dragon” (kompanije SpaceX) i “Signus” (Orbital Sciences ATK) koji su razvijeni uz finansijsku pomoć NASA-e za transport materijala i ljudi na MKS su deo ove strategije. To se takodje može reći i za naduvni modul kompanije Bigelow koja 2020. namerava da uz MKS spoji daleko veći modul B330 (XBASE). Za komercijalizaciju MKS je zainteresovana i kompanija Axiom Space, u kpojoj govore o gradnji “kosmičkog grada” oko 2040. sa rotirajućim modulom, tako da će za jedno mesto za spajanje na MKS koga NASA namerava da rezerviše za modul neke od privatnih kompanija biti po svemu sudeći više kandidata.
Ovo je veoma interesantno za planove NASA-e vezanim za privatizaciju MKS-a posle 2024. Naime, još jedna moguća varijanta privatizacije Kosmičke stanice je etapna komercijalizacija tokom koje bi se sa stanicom spajali moduli privatnih kompanija. Na njima bi, na komercijalnoj osnovi, ostale kompanije (uklljučujući i NASA-u) mogle da obavljaju različite naučne eksperimente. A kada Kosmičkoj stanici dodje sudnji dan, privatni moduli će biti odvojeni od nje i poslužiti kao osnova buduće, privatne kosmičke stanice na niskoj orbiti.
Naravno, privatizacija MKS-a nije jednostavna stvar, jer iako je NASA glavni finansijer Kosmičke stanice, ona nije u njenom vlasništvu. Tamo se pored američkih (kojih ima najviše) nalaze nekoliko ruskih i po jedan modul ESA-e i Japana. Zbog toga, odluka o privatizacija MKS-a treba da bude razmotrena i usaglašena medju partnerima projekta MKS-a.
NASA je u medjuvremenu već prosledila predlog (takozvani RFI, ili “Zahtev za informacije”) privatnim kompanijama i naučno-istraživačkim institucijama da predlože inicijative o mogućnostima MKS-a na tržištu niskih orbita.
Svi partneri u projektu MKS, osim ESA-e su se složili da se let Kosmičke stanice produži do kraja 2024. Odluka ESA o nastavku učešća u projektu MKS, i to pozitivna, očekuje se pre kraja godine. Iako se godinama govori da bi stanica mogla biti operativna i duže, do kraja 2028, tećko je očekivati da će se svi partneri u projektu MKS složiti da finansiraju let stanice posle 2024. Ukoliko partneri NASA-e napuste projekat MKS 2024, veliko je pitanje hoće li američke privatne kompanije do tada biti potpuno spremne da preuzmu na sebe finansiranje ove složene i, poprilično zastarele kosmičke konstrukcije.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
