Posle problema u prvoj etapi naduvanja, modul BEAM je uspešno rasklopljen na Kosmičkoj stanici. Za nekoliko dana će astronauti prvi put uploviti u prvi modul ovakvog tipa koji može biti korišćen u razvoju tehnologija za let na Mars.

88fdcc13 594f 4682 b7a0 583f054f2394Posle problema u prvoj etapi naduvanja, modul BEAM je uspešno rasklopljen na Kosmičkoj stanici. Za nekoliko dana će astronauti prvi put uploviti u prvi modul ovakvog tipa koji može biti korišćen u razvoju tehnologija za let na Mars. 

Napumpavanja naduvnog modula BEAM (Bigelow Expandable Activity Module) kompanije “Bigelou” (Bigalow Aerospace), koji je pre nekoliko nedelja spojen sa Medjunarodnom kosmičkom stanicom (MKS) započelo je 26. maja.

Na početku sve je teklo glatko. Prvo je astronaut Džefri Vilijams (Jeffrey Williams), koji se nalazi na MKS, otvorio ventil na modulu. Nekoliko sekundi kasnije, počelo je upumpavanje vazduha u modul. Odmah zatim, Vilijams je zatvorio ventil, da bi inženjeri na Zemlji proverili dali je došlo do porasta pritiska unutra modula.

bdcd0ce7 04a1 4ce7 be06 0bd45086ae32
f3528707 c3b7 45e0 9080 372383ebd6be

Ovu operaciju, astronaut je ponovio četiri puta. Medjutim, umesto da počne da se rasklapa, kao balon u koga se upumpava vazduh, sa modulom se gotovo ništa nije desilo. Posle samo nekoliko centimetara, modul je zastao i prestao da se širi.

Posle gotovo tri časa pokušaja da se vazduh u kratkim mlazevima ubaci u modul, on je i dalje ostao u gotovo početnom sklopljenom obliku. Vilijamsu je javljeno da se operacije obustavljaju dok se ne ustanovi šta se dešava i šta treba uraditi da se modul potpuno naduje.

Posle provere podataka, inženjeri NASA-e i kompanije “Bigelou” preneli su astronautima na MKS da mogu da nastave operacije u subotu 28. maja. Uz asistenciju kolege Timoti Kopre (Timothy Copra), Vilijams je nastavio naduvavanje modula, ali znatno sporije nego prethodnog dana, povremenim uključivanjem i isključenjem ventila kojim je vazduh iz modula “Trenkjuliti” (Tranquillity – “Spokojstvo”) ubacivao u naduvni BEAM. Sada je sve proteklo bez problema i modul je uspešno napumpan do svog finalnog obima.      

U sklopljenom stanju, BEAM podseća na, kako je jedan analitičar astronautike opisao “delimično spljeskanu konzervu” dužine oko dva metra, dok kada potpuno napumpan dobija oblik lubenice dužine oko tri i po metra, zapremine 16 kubnih metara i mase 1,4 t.

Ulazak astronauta u BEAM planiran je za nekoliko dana, kada se inženjeri NASA-e ubede da je modul potpuno bezbedan za boravak ljudi. Plan je da modul BEAM ostane pripojen uz MKS dve godine. Za to vreme, astronauti će nekoliko puta godišnje ulaziti u modul da provere rad opreme i unutrašnje uslove. Svaki od ovih boravaka će biti kratkotrajan; nije planirano, na primer noćenje astronauta u modulu. Posle toga, BEAM će biti odvojen od stanice i, prirodnim putem sveden u atmosferu gde će sagoreti.  

Modul BEAM je projektovan na osnovu koncepta razvijenog u NASA-i tokom 1990-ih kao deo analiza najefikasnijeg leta ljudi na Mars. Napravljen je od nekoliko slojeva kevlara i drugih materijala otpornih na mikrometeorite, sposobnih da unutar modula dugo održavaju stalni pritisak. NASA je uplatila kompaniji “Bigelou”, čije je sedište u Las Vegasu, oko 18 miliona dolara za ovaj projekat. U ovoj kompaniji planiraju gradnju većih modula na napumpavanje koji će se koristiti za boravak kosmičkih turista i letove ljudi na Mars. 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 19 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 1 dan ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 2 dana ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 4 dana ranije

Foto...