Od kako je Musk pre koju godinu objavio da planira da izgradi raketu i kosmički brod za putovanje na Mars, mreža je puna glasina o novom projektu vlasnika “SpaceX-a”. Hiljade fanova pomno analizira svaku reč, svaku izjavu i svaki gest harizmatičnog magnata ne bi li pronašli ključ koji bi nam pomogao da saznamo šta je Musku na pameti. Naravno, za rezultat imamo da je mreža prepuna glasina, od kojih su mnoge kontradiktorne, o planovima “SpaceX-a”. Musk ne otkriva svoje sledeće korake, ali je u poslednjih nekoliko nedelja procurelo nekoliko detalja koji nam daju makar ideju u kom pravcu će da “puca”.
Opasan malac! Iako ga zovu Pretorijanac, to nije zbog njegovih osobina već zato što je rođen u Pretoriji, u Južnoafričkoj republici. Ima samo 44 godine, a već je stigao da uradi neke stvari kojima bi mogla da se podiči i neka manja zemlja. Za kratko vreme je uspeo da zaradi tričavih $13 milijardi[1], pa mu je to valjda otvaralo oči dovoljno da se triput oženi i napravi šestoro dece (najmanje). Kad to nije radio, posvećivao se nauci i biznisu – ili obrnuto, te je osnovao PayPall, osmislio električni automobil „Tesla“ i koncept „SolarSytija“, danas drugog najvećeg provajdera solarnih sistema u SAD. Kao da mu to nije dosta, pa je pre dve godine smislio novi podzvučni transportni sistem budućnostii „Hyperloop“ i pokrenuo projekat za istraživanje veštačke inteligencije „OpenAl“. Kao vrhunac, osnovao je 2001. svoju sopstvenu kosmičku kompaniju „SpaceX“, i odmah da drugarom sa fakulteta otputovao za Moskvu s nametom da kupi tri prepravljene balističke rakete tipa „Dnepr-1“, ali su odustali. Onda je Musk izračunao da materijal za pravljenje rakete košta samo 3% njene tržišne cene, te je došao do zaključka da je on u stanju da mekar 10 puta smanji cenu slanja ljudi u kosmos. Čak je izjavljivao da bi za 50 godina mogao da napravi koloniju na Marsu za najmanje 80.000 ljudi!
Već više od godinu dana znamo da „SpaceX“ razvija jedan motor velike snage, nazvan „Raptor“, i gigantski brod za Mars, neformalno poznat kao MCT („Mars Colonial Transport“), koji bi mogao da ponese veliku posadu (neke glasine pominju nekoliko desetaka, pa čak i 100 putnika). Za lansiranje takvog monstruma Mask želi da napravi džinovsku raketu koju zovu BFR. To je skraćenica – možda malo politički nekorektna, ali vrlo opisna – od „Big Fucking Rocket“.
Mogući izgled rakete BFR naspram „Saturna V“ (levo). A ovo je manja verzija ...
Mogući izgled prvog stepena buduće rakete. Svaki blok će imati po 9 motora „Raptor“ koji će trošiti metan i kiseonik.
Sve do pre neki dan detalji o BFR su bili predmet špekulacija, ali su na forumu L2 na NASAspaceflight.com procurele iz “SpaceX” neke vesti o raketi koje su izazvale pravo ludilo u tamošnjim medijima. Na osnovu novih podataka, BFR će imati prečnik od 15 metara (!) i dužinu od 120 metara. A brod za Mars, za sada poznat po originalnom imenom BFS (“Big Fucking Spacecraft”), imaće dužinu od 60 metara (!!). Ostaje nejasno da li je u dužinu rakete uračunat i Marsov brod ili ne, jer bi u tom slučaju kompleks na rampi bio visok između 120 i 180 metara (“Apolov” “Saturn V” je bio visok 110 metara i imao maksimalni prečnik od “samo” 10 metara).
Nosivost BFR će biti ni manje ni više nego 236 tona, mada, opet, stručnjacima nije jasno da li je to nosivost rakete na niskoj orbiti oko Zemlje (LEO) ili težina broda BFS na površini Marsa (!!!). Ako bi ovo poslednje bilo tačno, to bi značilo da govorimo o nosivosti koja prevazilazi 300 tona na niskoj orbiti i daleko premašuje kapacitet “Saturna V”, rakete sa najvećom nosivošću ikad napravljene, sa nosivošću od oko 120 tona[2]. U prvom stepenu bi imala nekoliko desetina - verovatno 27 ili 30 – motora “Raptor”, ili tako nešto. Do sada se špekulisalo da li će BFR imati sličnu arhitekturu kao “Falcon Heavy”, sa tri bloka u prvom stepenu, ali izgleda da se “SpaceX” konačno opredelio za jednodelnu konstrukciju prvog stepena.
Još jedan dizajn rakete BFR.
Mamutski BFS će nositi gorivo – metan i tečni kiseonik – za put do Crvene planete i nazad, uključujući i potrepštine za desetine članova posade i konverter ISRU za proizvodnju goriva, kiseonika i vode iz sirovina pronađenih na Marsu pomoću energije iz malog nuklearnog reaktora. Dizajn BFS još nije poznat, ali na osnovu veličine verovatno će imati cilindrični oblik da bi izdržao sletanje na Mars uz pomoć nadzvučnih retro-raketa, šema koju je u prošlosti već sugerisala NASA.
Među brojnim sumnjama koje bude svi ovi brutalni brojevi, oči bodu dve. Pre svega, odakle bi se lansirao ovaj monstrum? Na prvi pogled odmah nam pada na pamet rampa LC-39A u Kenedijevom kosmičkom centru, pogotovu što je „SpaceX“ nedavno objavio da će modifikovati tu rampu za lansiranje duplo veće težine od „Saturna V“. Međutim, ako bi MBR bila tako velika kako sugerišu najoptimističkija očekivanja, rampa 39A ne bi bila dovoljna, tako da se sve češće pominje priča o lansiranju sa okeana, posebno imajući u vidu iskustvo koje „SpaceX“ ima sa lansiranjima sa obale. Ako bi se to ostvarilo, BFR bi na kraju potpuno podsećala na mitski projekat „Sea Dragon“, ogromnu raketu iz šezdesetih godina dužine 163 metra i prečnika 23 metra, koja je trebala da ponese u orbitu oko 500 tona.
Dvostepena raketa „Sea Dragon“. Trebalo je da bude lansirana sa površine okeana, pridržavana ogromnim balonima. Da bi bila što jeftinija, trebalo je da bude napravljena od jeftinog čeličnog lima.
Naredno pitanje se, naravno, tiče finansiranja. Možda Musk jeste teški milijarder, ali je jasno da niko nema toliko para da isprati tako kolosalan projekat. Ukratko, ko će da plati ovu „SpaceX-ovu“ Marsovu feštu?
[1] Trenutno vodeći Republikanac u trci za budućeg predsednika SAD i za sada glavni Hilarin konkurent za predsednika je milijarder Donald Tramp. Iako se tretira kao basnoslovno borat kanidat, jedno triput je „siromašniji“ od Muska.
[2][2] Pre neku godinu sam napisao odličan tekst „Koja raketa je najveća na svetu?“, u kome sam taksativno naveo nekoliko kriterijuma za odgovor na to pitanje: da ji najveća znači najveća u metrima, u tonama, sa najvećom nosivošću, sa najjačim motorima, itd.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
