Raketa-nosač Falcon 9 (“Falkon” – “Soko”) kompanije SpaceX eksplodirala je tokom treće minute lansiranja sa automatskim teretnim brodom Dragon (“Zmaj”) koji je nosio opremu na Medjunarodnu kosmičku stanicu (MKS). Na MKS gde se nalazi tročlana rusko-američka posada misije MKS-44, ima dovoljno zaliha hrane, vode i vazduha za još nekoliko meseci. Kako za nekoliko dana prema MKS kreće ruski teretni brod “Progres M-28M”, a u avgustu japanski brod HTV, ako sve bude u redu sa ovim misijama situacija na stanici bi trebalo da se dugoročno stabilizuje.
Ovaj neuspeh će sigurno uticati na buduće planove lansiranja kompanije Space X, kako prema MKS, tako i u okviru pružanja komercijalnih usluga na kosmičkom tržištu. Očekuje se takodje da će eksplozija Falcon-a dodatno iskomplikovati pozicije NASA-e i Bele kuće u borbi za finansiranje komercijalnih kosmičkih programa sa Kongresom.
Raketa Falcon 9 je poletela 28. juna 2015. u 10:21č po lokalnom vremenu sa vojnog dela kosmodroma na Kejp Kanaveralu (Florida). Do eksplozije je došlo 2 minuta i 19 sekundi kasnije, pred kraj rada devet motora Merlin prvog stepena. Na videosnimku lansiranja vidi se da je oblak belog dima obavio gornji deo rakete-nosača i da su motori još uvek radili dok se plamen širio pre eksplozije.
Delovi rakete rasuti su po vodama Atlantskog okeana, nedaleko od obala Floride. Do eksplozije je došlo 2 minuta i 19 sekundi kasnije, pred kraj rada devet motora Merlin prvog stepena. Na videosnimku lansiranja vidi se da je oblak belog dima obavio gornji deo rakete-nosača i da su motori još uvek radili dok se plamen širio pre eksplozije.
Delovi rakete rasuti su po vodama Atlantskog okeana, nedaleko od obala Floride.
Preliminarni izveštaji govore da je razlog eksplozije neočekivani porast pritiska u rezervoaru tečnog kiseonika drugog stepena i da je prvi stepen po svemu sudeći dobro funkcionisao. Ako je to tačno, onda je moguće da je greška u sinhronizaciji rada motora prvog i drugog stepena dovela do prevremenog aktiviranja pojedinih delova pogonskog sistema drugog stepena i gubitka rakete.
Teretni brod Dragon je leteo u sedmu snabdevačku komercijlanu misiju prema MKS.
U tovaru koji je izgubljen posebno je važan adapter za spajanje namenjen budućim misijama komercijalnih kosmičkih brodova CST-100 (kompanije Boeing) i Dragon V2 (SpaceX).
U NASA-i kažu da su za svaki slučaj napravili dva primerka adaptera, tako da će rezervni uredjaj biti poslat na MKS kada se razjasne uzroci neuspešnog lansiranja.
Pored adaptera, na Dragon-u se nalazilo dosta naučne opreme, nekoliko kompjutera, aparatura za radove u otvorenom kosmosu, zalihe hrane.
Posle spajanja, bilo je planirano da teretni brod ostane uz MKS pet nedelja, posle čega je trebao da se vrati na Zemlju sa oko 700 kilograma rezultata istraživanja na stanici.
Očekuje se da će istraga uzroka eksplozije trajati manje od godinu dana, ali je izvesno da novih lansiranja teretnog broda Dragon prema MKS u ovoj godini najverovatnije neće biti.
Kakve su posledice ovog neuspeha?
One se mogu svrstati u nekoliko kategorija. Na prvom mestu je neosporno ugled kompanije SpaceX i njenog kontraverznog vlasnika Ilona Maska. SpaceX se trenutno probija na nekoliko polja kosmičkog tržišta. Njene rakete se koriste za komercijalna lansiranja veštačkih satelita različitih namena – bilo američkih, bilo inostranih. Najveći broj se odnosi na lansiranja telekomunikacionih satelita i može se reći da je SpaceX za relativno kratko vreme postao veoma uticajni igrača na ovom tržištu.
Pored neospornog kvaliteta i niskih cena usluga, u prilog SpaceX je takodje išla serija neuspeha ruskih raketa-nosača “Proton”, jedinih koje cenom mogu da konkurišu Maskovim “Falkonima”.
Drugo veliko trište na kome SpaceX tek treba da zakorači je tržište lansiranja vojnih satelita američkog Pentagona. Tu je dominantna kompanija ULA koju su stvorili američki aerokosmički džinovi Boeing i Lockheed Martin. Kako SAD godišnje dominantno lansiraju vojne satelite, proboj SpaceX na ovo tržište je jedan od imperativa Ilona Maska. Koliko je taj imperative veliki dovoljno govori to što Mask na tom putu nije prezao da čak tuži Pentagon zbog korišćenja ruskih raketnih motora za lansiranje američkih vojnih satelita uprkos sankcijama Bele kuće prema Moskvi.
Treće je komercijalno tržište NASA-e, na kome je SpaceX dominantna kompanija.
U prvom komercijalnom programu NASA-e prevoza korisnog terete na relacija Zemlja-MKS-Zemlja SpaceX učestvuje sa raketom Falcon 9 i automatskim teretnim brodom Dragon. Pored SpaceX-a, u ovom programu učestvuje i kompanija OSC. Zanimljivo je da je njena raketa-nosač Antares prošlog oktobra odmah posle poletanja takodje eksplodirala sa kosmičkim brodom Cygnus (“Signus” – “Labud”) krcatim stvarima neophodnim za nastavak američkih operacija na MKS. Posle eksplozije Falcon-a i poslednjeg leta evropskog teretnog broda ATV, snabdevanje američko-medjunarodnog dela MKS je praktično svedeno samo na japanski “teretnjak” HTV. Njegov sledeći let je planiran u avgustu.
Pored ovog, NASA ima i komercijalni program sa ljudskim posadama u kome SpaceX takodje učestvuje sa svojim brodom Dragon V2 i RN Falcon 9. Pored SpaceX u ovom programu učestvuje i Boeing sa projektom kosmičkog broda CST-100 i “Lokidovom” raketom-nosačem Atlas V. Ovaj program praktično treba da omogući NASA-i nezavisan pristup kosmosu. Naime, još od prizemljenja šatla 2011, NASA plaća “Roskosmosu” mesta u ruskim kosmičkim brodovima “Sajuz”. Krajem prošle godine direktor NASA-e ^arls Boulden (Charles Bolden) je nagovestio prva eksperimentalna lansiranja dva nova (i to privatna) kosmička broda tokom 2017, uz mogućnost prvog leta prema MKS krajem te ili početkom 2018. Već je takodje odlučeno da će CTS-100 leteti u prvu ovakvu misiju. Medjutim, samo nekoliko meseci kasnije, u februaru ove godine NASA je za svaki slučaj potpisala novi ugovor sa “Roskosmosom” o zakupu šest mesta u “Sajuzu” za američko-medjuanrodne astronaute tokom 2018! Po ceni od oko 70 miliona dolara, to je ugovor vredan najmanje 400 miliona dolara i time se NASA-e osigurala da ima svoje astronaut na MKS ako nešto krene naopako sa privatnim brodovima.
Da bi misije privatnih kosmičkih brodova tokom 2017/18. bile ostvarive, Kongres treba da podrži budžet NASA-e za ovaj program koji u predlogu Bele kuće prelazi 1,2 miliarde dolara. Od početka ovog programa, Kongres je svake godine kresao predlog budžeta za po nekoliko stotina miliona dolara – tako da on nikada nije iznosio više od 800 miliona. To je sa jedne strane dovelo do odugovlačenja razvoja programa američkih komercijalnih kosmičkih letova, a sa druge pomerilo za nekoliko godina prvo lansiranje američkih astonauta sa američkog tla u kosmos. Pored toga, time je zavisnost NASA-e od “Roskosmosa” produžena za još nekoliko godina. Ako navedemo da je do sada, NASA platila nešto višće od tri milijarde dolara ruskoj kosmičkoj agenciji samo da bi stalno imala svoje astronaute na MKS, onda je jasno koliko Republikansku većinu u Kongresu ovakvo stanje nervira. Medjutim, sa druge strane, oni uporno odbijaju da odreće kesu i odobre Beloj kući onoliko koliko im treba. Razlog za to samo na prvi pogled izgleda kao oličenje domaćinskog rukovodjenja budžetom od strane Kongresa. Iza kulisa su naravno daleko složenije interne igre u koje su upleteni vodeći američki koncerni, Pentagon i različiti finansijski lobistički centri.
Zanimljivo, samo nekoliko dana pre eksplozije Falcon-a, iz Senata je stigla loša vest za NASA-u, SpaceX i Boeing. Tamo je ponovo predlog budžeta za komercijalni program letova sa ljudskim posadama NASA-e skresan za oko 300 miliona i smanjen sa 1,2mlrd na 900 miliona. Jedno od obrazloženja je da potpisivanjem ugovora sa Rusima za dalje korišćenje “Sajuza” za let američkih astonauta 2018, čak ni u NASA-i ne veruju da će privatni kosmički brodovi biti spremni pre isteka 2018.
Ako se igde ovaj neuspeh SpaceX bude posebno odrazio onda je to upravo ovaj program. U Kongresu će mnogobrojni lobisti i protivnici SpaceX sigurno upotrebiti eksploziju rakete Falcon (za čiji razvoj uzgred NASA nije plaćala) kao dodatnu podršku njihovih kritika na loše strateško planiranje NASA-e. Sa druge strane, ovo je put koji je NASA odabrala pre mnogo godina. Silne su milijarde narodnog novca već potrešene i povratka nema. Zato će NASA sigurno nastojati da ohrabri obe kompanije da podignu bezbednost njihovih lansera i kosmičkih brodova do maksimalno mogućih nivoa, da pojača svoje nadzorne mehanizme i da dodatno pooštri kriterijume sigurnosti i pouzdanosti privatnih raketno-kosmičkih sistema.
Medjutim, posle dve eksplozija privatnih raketa sa teretom za MKS u razmaku od samo nekoliko meseci koje su u nepovrat odnele nekoliko stotina miliona dolara sve siromašnijih poreskih obveznika, teško je očekivati da će Kongres promeniti svoj odnos prema finansiranju američkog privatnog kosmosa. Pored toga, dolaze predsednički izbori koji će samo dodatno zagrejati situaciju.
Sve u svemu, za SpaceX, NASA-u i Belu kuću dolaze dani velikih izazova.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
