Broj lansiranja raketa-nosača (RN) kosmičke namene u prvom kvartalu 2015. povećan je za osam u poredjenju sa istim periodom prošle godine. Za prva tri meseca (januar-mart) obavljeno je 20 lansiranje RN, dok je u istom periodu 2014. bilo “samo” 12 lansiranja. Ovakav tempo lansiranja u prvim mesecima jedne godine poslednji put je zabeležen pre više od dvadeset godina. To je pozitivan znak da ekonomska kriza još uvek ne ostavlja dublji trag na tržište usluga kosmičkih lansiranja.
Pored rekordnog broja, treba naglasiti da su sva lansiranja bila potpuno uspešna. Po sedam lansiranja su obavljena u SAD i Rusiji primenom nekoliko različitih tipova RN. U Rusiji su na primer u kosmos izbačeni veštački sateliti promoću četiri porodice raketa-nosača (“Sajuz”, ”Proton”, “Dnjepar” i “Rokot”).
Za to vreme, na američkom tržištu lansiranja, sve je zastupljenija RN Falcon 9 v1.1 kompanije Space X.
Raketa-nosač Falcon 9 (Space X, SAD)
U vezi RN Falcon 9 ostaće zabeležno da je tokom njenog prvog ovogodišnje lansiranje, 10. januara pokušano “meko” spuštanje prvog stepena na ploveću platformu kompanije SpaceX. Iako je bilo neuspešno (stepen je većom brzinom od dozvoljene udario u platformu), SpaceX je na korak da kao prva kompanija višekratno koristi prve stepene svojih raketa-nosača.
Statistički, sa ukupno tri lansiranja, Falcon 9 je odmah iza ruskih nosača porodice “Sajuz” kompanije “Progres”. Njene četiri modifkacije (U, 2.1A, FG i 2.1B) su ukupno četiri puta lansirane, sa tri kosmodroma. Poslednja medju njjima, verzija “Sajuz-2.1B” je lansirana iz kosmičkog centra Kuru evropske korporacije Arianespace.
Raketa-nosač “Sajuz-2.1A” (“Progres”, Rusija)
Dva stara američka nosača firme ULA – Atlas 5-551 (koja koristi ruske raketne motore RD-180) i Delta 2-7320 su poletela po dva puta u ovom periodu, kao i ruska takodje stara RN “Proton M” sa potisnim blokom “Briz-M”.
Po jedno lansiranje su pored evropske korporacije Arianspace, obavili Japan (raketa H-2A-202), Kina (CZ-3C/YZ-1), Indija (PSLV-XL) i što je posebno zanimljivo Iran (Safir 1B). Najviše lansiranje (6) obavljeno je sa Kejp Kanaverala, dok su RN četiri puta zagrmele nad Bajkonurom. Kao rezultat ovih 20 lansiranja, tokom prvog kvartala pored poslednjih stepena raketa-nosča, u kosmos su dospela i 23 veštačka satelita. Tokom jednog lansiranje u kosmos je izbačena tročlana rusko-američka posada.
Dominantna “parkirna” orbita lansiranih korisnih tereta je niska orbita oko Zemlje (50% lansiranja), dok je šest satelita postavljeno na geostacionarnu orbitu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
