„Mars Express“, lansiran 2003, bio je prva evropska sonda za istraživanje Marsa. Ali tokom osamdesetih Evropa je imala jedan zaboravljeni predlog za istraživanje Crvene planete, tada poznat pod nazivom „Kepler“.
Evropska sonda “Kepler” za istraživanje Marsove atmosfere. (ESA)
Tokom 1981. godine naučna zajednica je započela planiranje sledećeg koraka u istraživanju Marsa. Američke misije sa sredine sedamdesetih “Viking” otkrile su beživotnu planetu sa tankom atmosferom. Ukratko, zatećena pustinja je bila daleko od optimisitičkih očekivanja od samo koju deceniju ranije. Tokom sledećih godina analiziranja podataka sa “Vikingovih” lendera utvrđeno je da je Mars ipak još uvek fascinantno mesto, sa jasnim tragovima na površini o prisustvu tečne vode u drevnoj prošlosti. Zato je NASA počela da planira dve nove sonde za Mars. Prva, nazvana “Mars Observer”, trebalo je da bude lansirana 1990. godine radi ispitivanja planete sa orbite sa do tada neviđenom preciznošću.
Nekoliko godina kasnije planirano je lansiranje i “Mars Aeronomy Orbitera” (MAO), sonde konstruisane za proučavanje gornjih slojeva Marsove atmosfere. Postavljen na ekscentričnu orbitu, MAO je trebalo da se spusti na samo 150 km od površine i odatle direktno analizira sastav atmosfere i tada misterioznu Marsovu magnetosferu (danas se zna da Mars ne poseduje globalno magnetno polje).
Početkom osamdesetih Evropska kosmička agencija (ESA) je tragala za nekoliko predloga za kosmičke misije, među kojima je bio i plan za “Kepler”, drugu evropsku planetnu misiju posle misije “Giotto” koja je bila upućena ka Halejevoj kometi. “Kepler“ je trebalo da košta oko $500 miliona, a namera je bila da bude podrška istraživanjima Nasine misije MAO. Dva broda su trebala da budu u direktnom kontaktu i sprovode detaljnu studiju profila gustine i temperature atmosfere Marsa, kao i analizu interakcije solarnog vetra i planete. Nalazeći se na ekscentričnoj orbiti dimenzija 150×700 km i perioda 48 časova, cilj “Keplera” nije trebalo da bude samo istraživanje atmosfere već i površine, jer je sonda trebala da nosi i moćnu kameru koja je mogla da pravi fotografije rezolucije svega nekoliko metara po pikselu. ESA je održavala kontakte sa Nasom i analizirala mogućnost da obe sonde budu zajedno lansirane i time pojačaju sinergiju oba programa. “Kepler” je zvanično bio odobren 1981. godine i tokom sledeće dve godine Evropska agencija je redovno finansirala Fazu A projekta, čiji je nosilac bila nemačka kompanija MBB. “Kepler” je trebalo da bude u obliku kratkog doboša težine 800 kg (u Marsovoj orbiti 350 kg) i dimenzija 2,8×3,3 metra. Trebalo je da bude lansiran raketom “Ariane 3” u julu 1988. godine a da u Marsovu orbitu dospe januara 1989. Pored kamere, među “Keplerove” instrumente su spadali i ultraljubičasti i infracrveni spektrometri, maseni spektrometri, Langmuirova sonda, magnetometarski senzor plazmenih talasa, detektor čestica i radarski visinomer.
“Kepler” je trebalo da radi zajedno sa Nasinom sondom na proučavanju atmosfere i magnetnog poljka Marsa.
Na kraju se ESA 1983. opredelila za astronomsku opservatoriju ISO (“Infrared space Observatory”) umesto za “Kepler”, iako je ovaj nastavio da traži svoju drugu šansu. Njegovo lansiranje je odloženo za 1990. godinu a projekat je prepravljen da bi mogao da sarađuje u paru sa “Mars Observerom” umesto da MAO, buudući da ovaj poslednji nije dobio odobrenje Nase. Ali “Kepler” nije imao sreće. Misija je 1985. odbijena zarad solarne opservatorije SOHO, što je značio definitivni kraj onoga što je moglo da predstavlja prvu evropsku misiju na Mars, deceniju pre od “Mars Expressa”.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
