Astronautika: misije

Radi se o novom elektronsko-optičkom špijunskom satelitu koji treba da zameni “stare” satelite sa filmovima tipa “Jantar-1KKTF” (“Kometa”) lansirane početkom veka.

Ruska federacija je upravo lansirala prvi satelit iz serije nove fotografskih izviđačkih letilica. Lansiranje je izvršeno 27. februara 2015. u 11:00 po Griniču raketom “Soyuz 2-1a” sa rampe №4 (17P32-4 ili PU-4 “St. Petersburg”) Zone-43 kosmodroma Pleseck. Vojni satelit je nazvan “Bars-M 1” (“Kosmos 2503”). Inicijalna orbita bila je visine 537×324 km i nagiba 97,63°.

r1
Besprekorno lansiranje 4-tonskog “Barsa-M
1”. (Roskosmos)

“Bars-M 1”

“Bars-M 1” (“Барс-М 1“)јеste izviđački vojni satelit koga je za potrebe snaga Ruske aeronautičke odbrane (VKO) proizvela samarska kompanija CSKB „Progress“. “Bars-M 1” (14Ф148) predstavlja novu porodicu eletronsko-optičkih izviđačkih satelita koji imaju za cilj pravljenje kartografskih mapa za vojne potrebe. Oni treba da zamene stare katrografske špijunske satelite “Kometa” (“Jantar-1KFT”), koji su bili lansirani od 1981. do 2005. godine. Za razliku od “Kometa”, “Bars-M” ne koriste kasete sa fotografskim filmovima, već slike šalju direktno na Zemlju. Njihov izgled se drži u tajnosti, ali se ipak veruje da su potpuno drugačiji od “Jantara”/”Kometa”, sa dva para solarnih panela i četvrtastim servisnim modulom.

r2 Satelit “Kometa”. Bio je opremljen topografskom kamerom TK-350 i kamerom KVR-1000 visoke rezolucije, koje su mogle da izvrše snimanje bilo koje tačke na Zemlji. Do 2005. lansiran je 21 ovakav satelit. (CSKB Progress)
r3 Mogući izgled servisnog modula “Bars-M”.

Satelit je podeljen na tri dela: modul sa opremom (MCA, Модуль Целевой Аппаратуры), modul servisnih sistema (MSS, Модуль Служебных Систем) i sistem za slanje potisnih impulsa (SVIT, Модуль Подачи Импульсов Тяг). U korisni teret spada i optički sistem kamera “Karat” rezolucije oko jednog metra proizveden u kompaniji “LOMO” (“Leningrad Optical Mechanical Association) iz St. Petersburga, i LIDAR, laserski visinomer za pravljenje topografskih slika i stereo slika visoke rezolucije. Servisni modul je nazvan SVIT i po konstrukciji se radikalno razlikuje od servisnog modula satelita “Jantar”/”Kometa”. Predviđeni radni vek iznosi oko 5 godina.

r4 Sovjetski špijunski satelit “Jantar-2K” iz 1974. Bio je u vojnoj upotrebi sve do 1983. i nosio je naziv “Feniks”. U orbiti je ostajao oko mesec dana. Lansirano je oko 30 ovih satelita teških 6.600 kg.

Projekat “Bars” (17F112) rođen je tokom devedesetih kao zamena nadzornog programa “Kometa”, ali je već sledeće dekade čitav projekat stopiran. Ponovo je pokrenut 2007. godine pod imenom “Bars-M”, ali sada sa mnogo naprednijom tehnologijom.

Rusija planira da sledeći satelit ovog tipa lansira sledeće godine, a treći do 2018.

”Sojuz 2.1a”

“Sojuz 2.1a” (14A14) je trostepena raketa (plus dodatni stepen “Fregat”) bazirana na raketi “Sojuz-U”/”Sojuz-FG”, koja u orbitu visine 200 km i nagiba 51,8° može da odnese 7.020 kg (ako je lansirana sa Bajkonura) ili 6.830 kg (ako je lansirana sa Plesecka). Takođe, ako se lansiranje izvede sa kosmodroma u Francuskoj Gijani, u geostacionarnu transfernu orbitu (GTO) može da ponese 2.730 kg tereta. Njen proizvođač je CSKB “Progress” iz Samare (Rusija) a kao gorivo u sva tri stepena koristi kerozin i tečni kiseonik. Ima težinu od 312 tona i dužinu 46,3 metra. Za razliku od “Sojuza-U” i “Sojuza-FG”, “Sojuz 2.1a” sadrži novu avioniku i povećani vrh koji uz pomoć stepena “Fregat” omogućava nošenje tereta većih gabarita – 4,1×11,5 metra. “Sojuz 2.1a” je poslužila kao baza za verziju “Sojuz 2.1b”, koja u trećem stepenu ima motor RD-0124 umesto RD-0110, što omogućava sa Bajkonura dizanje na LEO tereta od 7.850 kg. Radi smanjenja troškova, CSKB “Progress” planira da u udućnosti sve rakete “Sojuz-U” i “Sojuz-FG” zameni raketama tipa “Sojuz-2”. “Sojuzi 2.1a” lansirani iz Gijane dobijali su oznaku “Sojuz ST-A”.

r5
Raketa “Sojuz 2.1a”.

Prvi stepen je formiran od četiri tzv. “akceleratorska bloka” (blokovi “B”, “V”, “G” i “D”), svaki dimenzija 19,60×2,68 m i težine od 44.413 tona pri lansiranju (3.784 kg bez goriva). Svaki blok je opremljen po jednim četvorokomornim motorom RD-107A (14D22) i dva vernier” motora (derivati mootora RD-107projektila R-7Semjorka”) potiska 35 kN (3,5 t). Potisak u komorama osigurava 27.900 kg tečnog kiseonika i 11.260 kg kerozina. Svaki RD-107A pravi potisak od 838,5 do 1.021,3 kN (85,5-114 t) i specifičnmi impuls od 118 sekundi. Pojedinačni bočni blokovi imaju instaliran po jedan stabilizator koji se postavlja tek kada je lanser već postavljen na rampu.

r6

Blokovi prvog stepena “Sojuza”. (CSKB Progress)
r7 Jedan od četiri bočna bloka prvog stepena. (Arianespace)

r8

Izduvne cevi četiri bloka prvog stepena i centralnog (drugog) stepena rakete “Sojuz”. Po obodu svakog bloka vide se “vernier” motori za kontrolu položaja rakete

Drugi stepen, ili centralni stepen (“Blok A”), dimenzija 27,10×2,95 m i težine na lansiranju od 99,756 t (6.545 kg prazan), koristi motor RD-108A (14D21, izveden iz RD-108) sa po četiri “verniera” snage 35 kN. Taj motor ima potisak od 792,48 do 990,18 kN (80,0-101 t) i Isp od 257,7 do 320,6 sekundi. Radi 286 sekundi i nosi 63.800 kg tečnog kiseonika i 26.300 kg kerozina.

r9
Centralni stepen “Sojuza”. (CSKB Progress)

r10 Presek kroz prvi stepen. Žuto je kerozinski rezervoar a plavo kiseonički.

Treći stepen (“Blok I”), 6,72,66 metara i 25,3 tone, koristi motor RD-0110 potiska 297,93 kN i i Isp od 230 sekundi. motor radi 240 sekundi.

r11
Treći stepen “Sojuza” (CSKB Progress).

r12
Treći stepeni verzija “Sojuz 2.1a” i “Sojuz 2.1b”.

Pripreme za lansiranje:

r13 r14 r15

r16

r16a

r17
Sekvence događaja koje su odnele satelit u orbitu.

r18 Pravac u kome je raketa ponela satelit u elipti;nu orbitu. Bilo je to deseto lansiranje u 2015, uključujući i nekatalogovano lansiranje rakete “Vega” početkom meseca koja je odnela eksperimentalni ESA satelit na suborbitnu trajektoriju. Rusiji je ovo bilo treće lansiranje ove godine, a drugo rakete tipa “Sojuz”.

Sledeće lansiranje bi trebalo da bude početkom marta – raketa “Rokot” i tri satelita tipa “Gonec-M”. Sledeći “Sojuz” će biti lansiran 27. marta, kada će “Sojuz-FG” poneti “Sojuz TMA-16M” ka ISS. Sledeći “Sojuz 2” biće lansiran 2 sata kasnije iz Fr. Gijane i nosiće par navigacionih satelita “Galileo”.

Lansiranje:

r19 r20

Vieoi rakete na Plesecku:

https://www.youtube.com/watch?v=g82k4Lk69AI&feature=player_embedded

https://www.youtube.com/watch?v=E1gwMlgAC1A&feature=player_embedded

https://www.youtube.com/watch?v=4UTBk0dq03Q&feature=player_embedded#t=0

https://www.youtube.com/watch?v=Qz3owQxXvx8&feature=player_embedded

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Okavango said More
    Helikopter, ili "rotary wing aircraft" -... 1 dan ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ne slažem se.

    “Mahanje krilima... 1 dan ranije
  • Miroslav said More
    Ajde da pitanjem odgovorim na pitanje... 1 dan ranije
  • yagodinac said More
    Nema veze jedrenje, letenje, pletanje,... 2 dana ranije
  • Miki said More
    @Okavango,
    Pa i ptica koja maše krilima... 2 dana ranije

Foto...