Mogućnost da kineski brod pristane uz Međunarodnu orbitnu stanicu je potpuno isključena, isto kao i „poseta“ ruskog broda kineskoj kosmičkoj stanici, izjavio je u intervjuu za novine Sergej Saveljev, direktor Ruske kosmičke agencije („Роскосмос“).
“Čak i kad bi sve zemlje koje participiraju u programu Međunarodne stanice pristale, postoje brojni nerešivi tehnički aspekti vezani za podešavanja kineske letilice ‘Shenzhou’ i korišćenje većeg nagiba orbite Međunarodne stanice nego što Kinezi mogu da dosegnu[1]. Kineski partneri grade sopstvenu orbitnu stanicu i već su objavili kada će biti operativna – do 2020. godine,” izjavio je Saveljev.
Kada je upitan o mogućnosti spajanja nekog ruskog broda sa kineskom stanicom, Saveljev je sa smeškom izjavio da takve projekte “ne treba uzimati ozbiljno”.
“Treba da imamo na umu da svaka zemlja koja poseduje kosmički potencijal ima sopstvene planove i ambicije u kosmičkom istraživanju. Tu postoji i značajni jaz u nivou tehnološkog razvoja. Što se tiče Kine, postoji plan o kinesko-ruskoj saradnji ali na većim projektima, kao što je istraživanje Venere i drugih planeta Sunčevog sistema. Kineski partneri pokazuju interesovanje za takve planove.”
Ranije je direktor “Roskosmosa”, Oleg Ostapenko, izjavio da postoje planovi za slanje ruskih kosmonauta na kineski orbitni modul sa ljudskom posadom “Tiangong-1” a da su kineski putnici dobro došli na Međunarodnu orbitnu stanicu. “Pošto Kinu interesuju projekti vezani za program letova sa posadom, pokazali su interesovanje i za ovakve projekte,” rekao je Ostapenko, dodajući da o tim stvarima treba prvo da razgovaraju eksperti. “Ne isključujem mogućnost da ćemo u okvirima proširenja kooperacije sa Kinom razmišljati o slanju naših kosmonauta na kinesku stanicu, a u perspektivi i o dobrodošlici kineskim tajkonautima na našem segmentu Međunarodne orbitne stanice”.
Nezavisno od navedenog, Saveljev je sredinom prošle godine izjavio da u ruskim planovima do 2025. ne postoji vizija gradnje nove orbitne stanice. “U principu, ne razmatra se mogućnost gradnje nove ruske kosmičke stanice. Možda bi takav projekat mogao da se ostvari u okvirima međunarodne saradnje, možda baš sa Kinom. Međutim, takvih planova za sada nema, čak ni u budućem federalnom kosmičkom programu. Takav projekat bi mogao da bude vezan za rok trajanja ISS.”
Što se tiče saradnje sa Kinom, najverovatniji projekti u bliskoj budućnosti, prema njegovim rečima, bili bi zajednički eksperimenti na ruskom segmentu Međunarodne stanice.
“Možda će deo budućih planova obuhvatati eksperimente na ’OKA-T’, orbitalnom bespilotnom modulu koji će moći da se prilagodi različitim nagibima orbita, i obezbedi automatskim međuplanetnim stanicama naših zemalja vrhunsko isdtraživačko oruđe.”
Saveljev je objasnio da će modul “OKA-T” predstavljati višenamensku orbitnu laboratoriju za mikrogravitaciona i primenjena tehnološka i biotehnološka istraživanja. “Laboratorija bi radila nezavisno u orbiti ali bi povremeno pristajala na Međunarodnu orbitnu stanicu ili bilo koju drugu niskoorbitnu stanicu. Servisiranje naučne opreme, dopuna goriva i druge radnje predstavljale bi deo radnih obaveza kosmonauta na stanicama,” izjavio je Savaljev.
Autonomnu tehnološku platformu “OKA-T” prave zajednički CSKB “Progress” i RKK “Energija”, pobednici konkursa iz 2006. Težina modula će biti 8 tona, nosiće 850 kg naučne opreme, a na orbiti će moći da ostane najmanje 5 godina.
Modul bi trebalo da bude lansiran 2018. raketom “Sojuz-2-1b” sa kosmodroma Vastočni na orbitu maksimalne visine 3.000 km. Krajem pročle godine, u nacrtu budžeta za kosmos do 2025, predviđena je gradnja i modula “OKA-T-2”. Njena gradnja neće poćeti pre 2019. a lansiranje neće biti pre 2024.
Krajem prošle godine je objavljeno da će Rusija do 2017. lansirati sopstvenu orbitnu stanicu. Koristiće module originalno namenjene ISS. Nova stanica će biti tako postavljena da će moći da vidi 90% ruske teritorije i arktičke obale, za razliku od samo 5% koliko je vidljivo danas sa ISS. Nova stanica bi trebalo da bude samo jedna od stepenica za buduću lunarnu stanicu.
[1] Nagib orbite je određen lokacijom lansirne rampe na Zemlji. Nagib orbite ISS iznosi 51,64 stepena (što odgovara brodovima lansiranim iz Bajklonura), a „Shenzjoua“ 42,6 stepeni.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
