Astronautika: misije

 

amblem

skupna

Posada misije MKS-42/43 - Teri Virts, Anton Škaplerov i Samanta Kristoforeti

Nova posada je stigla na Medjunarodnu kosmičku stanicu - Anton Škaplerov ("Roskosmos"), Samanta Kristoforeti (ESA/Italija) i Teri Virts (NASA). Rano izjutra, 24. novembra 2014. nešto više od pet časova posle poletanja sa kosmodroma Bajkonur, kosmički brod "Sajuz TMA-15M" uspešno je spojen uz modul "Rasvet" Kosmičke stanice.

Biografije posade

Teri Vejn Virts, Mladji (Terry Wayne Wirts, Jr)

Anton Nikolajevič Škaplerov

Samanta Kristoforeti (Samantha Cristoforetti)

Lansiranje je obavljeno 24. novembra 2014. u 00:01h (moskovsko vreme), sa lansirne rampe 31 kosmodroma Bajkonur. Ova lansirna rampa je sagradjena 1962. kao druga platforma za lansiranje raketa-nosača razvijenih na bazi R-7. Rampa broj 1 (IZ 1957.) je čuvena "Gagarinova" rampa sa koje je lansirna najveći broj kosmičkih brodova sa ljudskim posadama. Sa rampe broj 31 je obavljeno 379 lansiranja, od toga trinaest sa kosmonautima. Prvi put sa nje je u kosmos lansiran jedan kosmički brod sa posadom oktobra 1968. (misija "Sajuz-3"), a poslednji put oktobra 2012. ("Sajuz TMA-06M").

Devet minuta posle poletanja, kosmički brod "Sajuz TMA-15M" je odvojen od trećeg stepena rakete-nosača "Sajuz-FG" i ušao na orbitu sledećih parametara:

  • Minimalno rastojanje od površine Zemlje (perigej) - 199km
  • Maksimalno rastojanje od površine Zemlje (apogej) - 242km
  • Period jednog obilaska - 88,63min
  • Nagib orbite prema ekvatoru - 51.64o
  • Fazni ugao izmedju ravni orbita MKS i kosmičkog broda (ΔФ) - 24.6o.

Za to vreme, MKS se nalazila na orbiti visine 409 x 434km.

Kao i u prethodnim misijama, operacije spajanja su obavljene po takozvanoj "brzoj" šemi. Četiri korekcije orbite tokom prve i druge orbite ukupno su trajale preko 200 sekundi, uz totalan prirast brzine (ΔV) od oko 60 m/s. Kada je poslednja četvrta korekcija obavljena nešto više od dva i po časa posle poletanja, KB je bio na orbiti parametara 344 x 362km.

Spajanje je obavljeno u 05:43h uz mali istraživački modul "Rasvet" (MIM-1), pre isteka četvrte orbite KB, dok je MKS tada nakupio 90,613 obrtaja oko Zemlje.

Tako je nova posada stigla na MKS - Škaplerov, Kristoforeti i Virts. Započeta je nova kosmička misija MKS-42/43 koja će trajati gotovo 170 dana. Pozivni znak posade je "Astrej", po titanu iz grčke mitologije koji je stvorio zvezdano nebo. Na MKS njih su dočekali Aleksandar Samokutjajev ("Roskosmos"), Jelena Serova ("Roskosmos") i Beri Vilmor (NASA), koji su tamo stigli krajem septembra. Tako su na MKS sada, prvi put posle dužeg vremena dve žene - Ruskinja Serova i prva Italijanka u kosmos Kristoforeti.  

lansiranje kokpit kokpit2

Novoj posadi predstoji obiman naučno-istraživački programa na MKS, preko 200 eksperimenata. Teri Virts je sa sobom poneo opremu za ultrazvučna istraživanja srca, unutrašnjih oprgana, mozga i očiju. Na američkom segmentu stanice, izmedju ostalog biće takodje obavljen eksperimenta sa korišćenjem 3D štampača u bestežinskom stanju. Na ruskom delu stanice akcenat u ovoj misiji će biti na proučvanju materijala u uslovima mikrogravitacije i bestežinskog stanja. Planiran je takodje zanimljiv eksperiment sa "lansiranjem" jednog skafandra "Orlan" čiji su resursi potrošeni. Pre toga, kosmonauti će unutar skafandra postaviti naučne instrumente koji će biti korišćeni u eksperimentu "RadioSkaf". On će biti izbačen u kosmos i kružiti oko Zemlje kao svojevrsni mikrosputnjik oko mesec dana pre nego udje u guste slojeve atmosfere, gde će sagoreti. Tokom ove misije planirano je nekoliko izlazaka američkih astronauta u otvoreni kosmos, dok ruskih "kosmičkih šetnji", za razliku od prethodnih misija, neće biti.

Od dinamičkih operacija, sa MKS će tokom misije MKS-43 biti spojeno nekoliko teretnih brodova. Sredinom decembra 2014. i u februaru 2015. biće spojena dva privatna teretna broda Dragon kompanije SpaceX (misije SpX-5 i SpX-6). U medjuvremenu, krajem januara MKS će napustiti poslednji evropski teretni brod ATV-5 Georges Lemaitre. Negde u to vreme planirana su dva izlaska Vilmora i Virtsa u otvoreni kosmos. Početkom februara sa stanicom će biti spojen ruski teretni brod “Progres M-26M”, a mesec dana kasnije, 12. marta na Zemlju se vraćaju Samokutjajev, Serova i Vilmor. Krajem marta 2015. na MKS stižu članovi posade prve jednogodišnje misije Kornienko i Keli, skupa sa komandantom posade Padalkom. Posle eksplozije rakete-nosača Antares prošlog oktobra, za april 2015. planirano lansiranje teretnog broda Cygnus kompanije OSC (misija Orb-4) će najverovatnije biti odloženo. Za taj mesec (april 2015.) inače planirana je još jedna kosmička šetnja američkih astonauta (Virts i Keli), a 30. aprila uz MKS treba da bude spojen još jedan ruski teretni brod “Progres M-27M”.  

Povratak Škaplerova, Kristoforeti i Virtsa sa MKS planiran je 12. maja 2015. Njihova misija treba da traje 169 dana.

image001 image002
Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži