Astronautika: misije

Kao što smo javili, kineski eksperimentalni aparat je posle obletanja Meseca uspešno vraćen na Zemlju. Time je simuliran let aparata Chang’e 5 koji treba 2017. Da sa površine Meseca donese uzorke tla. Prethodno, mala kapsula u obliku aparata za povratak kosmičkog broda “Šenžou”, odvojena je od servisnog modula - matične letelice koja je ostala u kosmosu. Tada se nisu znali planovi sa njom, ali sada je jasno šta mudri Kinezi žele da urade.


Kapsula eksperimentalnog mesečevog aparata Chang’e 5 snimljena odmah posle ateriranja se jasnim tragovima vatrenog prolaska kroz atmosferu

kapsula

Servisni modul mesečevog eksperimentalnog aparata je razvijen na bazi projekata Chang’e 1 i 2. Posle odvajanja kapsule koja je zaronila u atmosferu Zemlje, servisni modul je proleteo pored naše planete i u tački perigeja obavio je korekciju putanje leta. Sada je, ni manje, ni više nego na putanji leta prema Lagranžeovoj tački L2 sistema Zemlja – Mesec. Tačka L2 je gravitaciono stabilna lokacija sa one strane orbite Meseca, sa koje kosmički aparat može praktično da krene uz minimalne energetske gubitke prema različitim destinacijama u dubinama kosmosa.

Po Lagražnu, oko dva tela velikih masa koja na kružnim orbitama rotiraju oko zajedničkog centra mase, postoje pet tačaka u kojima treće telo zanemarljivo male mase u odnosu na ova dva može stabilno da održava svoj položaj u odnosu na dva veća tela.

Kina je već tokom misije Chang’e 2 uspešno poslala kosmički aparat u istu tačku L2, sa koje je krenuo u susret asteroidu Toutatis. Za razliku od Chang’e 2, eksperimentalni servisni modul aparata Chang’e 5 će posle dolaska u tačku L2 tamo ostati izvesno vreme, posle čega će krenuti – prema Mesecu. Naime, planirano je da eksperimentalni aparat Chang’e 5 predje na orbitu oko Meseca u cilju testiranja navigacionih i sistema orijentacije tokom leta aparata na velikim rastojanjima od Zemlje.

lagrange

Lagranžeove tačke

Ako uspe, biće to još jedan veliki uspeh kineskih naučnika, jer ća oni na orbiti Meseca imati jedan kosmički aparat, dok se drugi Chang’e 3 nalazi na površini Meseca. Konačno, tamo je takodje, istina nepokretan, ali još uvek operativan mali mesečev rover “Jujti”. Praktično, prava mala lunarna mreža sastavljena od orbitera, lendera i rovera kakvu nema ni jedna druga država. Ako ruski mesečevi planovi budu uspešni, tek za oko pet godina možemo očekivati da pored kineske, oko i na Mesecu vidimo i rusku mrežu automatskih letelica.

Sa misijom eksperimentalnog aparata vezana je zanimljivost oko njegovog imena, jer do dana današnjeg on i nema posebno ime. Kako je namenjen za testiranje tehnologija koje će se koristiti za transport uzoraka sa Meseca na Zemlju u misiji Chang’e 5 strani analitičari kineskog kosmičkog programa su ga nazvali eksperimentalni aparat letelice Chang’e 5. Kako je poslednji kineski mesečv aparat Chang’e 3 od prošlog decembra na Mesecu, ovo bi trebala biti misija Chang’e 4. Medjutim, iz nekih razloga, Kinezi nisu odlučili da ovom aparatru daju tu rednu oznaku. Za sada čak i nezna hoće li uopšte Chang’e 4 biti lansiran, jer se uglavnom govori o transportu uzoraka sa Meseca u misiji Chang’e 5 koja je planirana 2017.

servisni modič

Servisni modul eksperimentalnog aparata Chang’e 5 posle obletanja Meseca, ide ka Lagranžeovoj tački L2

Ako misija Chang’e 4 bude ostvarena, pretpostavljam da će to biti mesečev orbiter koji će biti korišćen kako za snimanje mesta spuštanja Chang’e 5, tako i za precizno kartografisanje površine Meseca radi preprema budućih misija.

Koliko je misija Chang’e 4 tajanstvena, još se manje zna o mestu spuštanja lendera aparata Chang’e 5 sa koga će biti obavljeno sakupljanje uzorka tla i njihov transport na Zemlju. Kako očekujem da će kineski stručnjaci biti vrlo pragmatični, nebih se iznenadio da Chang’e 5 sleti ili u neku od oblasti oko Južnog pola, gde su otkriveni tragovi vodenog leda, ili, što bi bilo vrlo spektakularno, jedinstveno i originalno, na suptornu stranu Meseca.

Kao što vidimo sa eksperimentalnim aparatom Chang’e 5 koji sada brodi ka Lagranžeovoj tački, sa one strane Meseca, kada su Kinezi u pitanu, onda je sve moguće.        

 Lagranžove tačke  

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Okavango said More
    Helikopter, ili "rotary wing aircraft" -... 1 dan ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ne slažem se.

    “Mahanje krilima... 2 dana ranije
  • Miroslav said More
    Ajde da pitanjem odgovorim na pitanje... 2 dana ranije
  • yagodinac said More
    Nema veze jedrenje, letenje, pletanje,... 2 dana ranije
  • Miki said More
    @Okavango,
    Pa i ptica koja maše krilima... 2 dana ranije

Foto...