Astronautika: misije

amblem

Američka automatska medjuplanetarna stanica (AMS) MAVEN dospela je 21. septembra 2014. na orbitu oko Marsa, posle desetomesečnog transplanetarnog leta.


Još jedan veliki uspeh američkih naučnika u oblasti istraživanja Crvene planete. Lansirana 18. novembra 2013. AMS MAVEN (Mars Atmosphere and Volatile Evoluation - aparat za istraživanje atmosfere Marsa i evolucije njenog isparavanja) je posle prevaljenih 711 miliona kilometara prešla na eliptičnu orbitu oko Marsa. U pericentru (najmanje rastojanje od površine planete), visina orbite je oko 150km, dok je maksimalno rastojanje (apocentar) 6300km.

Mars-MAVEN-Orbiter-20140921

Početak nove misije na orbiti oko Marsa - MAVEN iznad Crvene planete

MAVEN je prvi aparat koji će istraživati gornje veoma tanane slojeve atmosfere, njihovu strrukturu, hemijski sastav i interakciju sa sunčevim vetrom i radijacijom. Naučnici očekuju da će pomoću podataka sa AMS MAVEN uspeti da odrede količinu gasa koji je iz marsijanske atmosfere dospeo u okolni kosmički prostor tokom kompletne istorije planete i razjasne mehanizme ovog procesa. Podaci sa MAVEN-a će omogućiti naučnicima da bolje razumu istoriju atmosfere ove planete, kako se tokom vremena klima menjala i kako su se ove promene odrazile na evolutivne tokove na površini Marsa, uključujući i na one vezane za stvaranje potencijalnih uslova za nastanak života.    

Prve signale sa MAVEN-a koji su potvrdili uspešan prelazak AMS sa transplenaterne putanje na orbitu oko Marsa primljeni su preko mreže "Duboki kosmos" NASA-e blizu Kambere (Australija, imao sam zadovoljstvo da posetim pre nekoliko godina posetim ovaj centar). Signali su prosledjeni u operativni centar misije kompanije Lockheed Martin u Litltonu (Kolorado) i Laboratoriju za mlaznu propuzliju (JET) NASA-e u Pasadeni (Kaliforniji). Iako je ranije bilo slučajeva da su skupa sa inženjerima NASA-e stručnjaci Hopkinsovog univerziteta učestvovali u kontroli leta medjuplanetarnih letelica, ovo je prvi put da se kontrola jedne medjuplanetarne misije odvija iz centra privatne kompanije. Kompanija Lockheed Martin, poznata po gradnji marsijanskih letelica, je za potrebe NASA-e izradila i ovaj aparat.

img 0421

Kontrola misije MAVEN-a u kompanije Lockheed Martin

Posle ulaska na orbitu oko Marsa, MAVEN će tokom šest nedelja obaviti detaljna ispitivanja sopstvenih sistema i šest naučnih instrumenata. Ova etapa "samotestiranja" će takodje obuhvatati manevrisanje na orbiti u cilju formiranja finalne "naučne" orbite. Posle toga kreće jednogodišnja primarna misija, koja obuhvata merenje sastava, strukture i količine gasa koji iz gornjih slojeva atmosfere (jonosfere) odlazi u kosmičko prostranstvo i udela Sunca i sunčevog vetra u ovim procesima.      

Primarna misija obuhvata pet "zaranjanja" aparata u atmosferu Marsa čime će pericentar njegove orbite biti smanjen sa početnih 150km na oko 125km. Tokom ovih "zaranjanja", MAVEN će istraživati različite slojeve atmosfere kroz koje će leteti i omogućiti naučnicima da naprave njen profil, sve do nivoa gde se donji i gornji slojevi dodiruju.  

MAVEN se na orbiti oko Marsa pridružio američkim aparatima Mars Odissey (kruži oko Crvene planete od oktobra 2001) i MRO (nalazi se na marsijanskoj orbiti od marta 2006.) i evropskoj letelici Mars Express koja već gotovo jedanest godina istražuje Mars.  

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 7 sati ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 1 dan ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 2 dana ranije
  • kizza said More
    Zanimljiv je i zakjljučak vladine... 4 dana ranije
  • Miroslav said More
    Mora da se šalite, pa pitanja su na... 4 dana ranije

Foto...