Dva satelita navigacionog sistema “Galileo” koja su lansirana u kosmos ruskom raketom “Sajuz-ST-B” u petak, 22. avgusta 2014. iz evropskog kosmičkog centra u Kuruu, postavljeni su u pogrešnu orbitu. Odmah su u Arianespace i “Roskosmosu” formirani timovi stručnjaka koji treba da utvrde šta se desilo za vreme lansiranja. Istovremeno, na tri od četiri eksperimentalna satelita ovog sistema koja su lansirana ranije uočeni su problem. Pored toga, ESA i dalje planira da do kraja 2017. u orbitu postavi svih 30 operativnih satelita “Galileo”.
Za razliku od četiri prethodna satelita FM, koja se koriste za testiranje tehnologija navigacionog sistema “Galileo”, dva satelita koja su dospela na pogrešnu orbitu su prvi potpuno operativni aparati (FOC). Lansiranje je, prema prvim izveštajima Ariansepace proteklo bez problema, sve dok posle odvajanja satelita od gornjeg stepena “Fregata” nije ustanovljeno da postoji razlika izmedju planiranih i postignutih parametara orbite.
Lansiranje dva satelita Galileo iz Centra u Kuruu 22. avgusta 2014.
Dva aparata Galileo-5 i-6 inače nose imena “Doresa” i “Milena” (lepo ime) po devojčicama čija su imena izvucena iz bubnja u vreme kada su odabirana imena svih 30 satelita sistema “Galileo”. Njihova masa iznosi po 730kg.
Trenutak odvajanja dva satelita od gornjeg stepena “Fregata”
Sateliti su odvojeni od gornjeg stepena “Fregata” tačno na vreme, prema planiranom graifiku lansiranja. Sa njima je odmah uspostavljena stabilna radio-veza iz ESA-inog kontrolnog centra ESOC u Darmštatu (Nemačka). Medjutim, potonja radarska osmatranja su pokazala da se tri objekta (dva satelita i potisni blok “Fregata”) nalaze na eliptičnoj orbiti parametara 13,720 x 25,920km, pod nagibom od 49,8 stepeni u odnosu na ekvator. Planirana orbita je medjutim kružnog oblika visine 29,900km, sa nagibom od 55,04 stepeni.
Iako je prerano donositi zaključke, po svemu sudeći glavni krivac je gornji stepen “Fregata”. Podaci govore da je motor tokom oba impulsa, posle odvajanja od drugog stepena RN, radio planirano vreme. Medjutim, izgleda da je tokom poslednjeg (ili možda oba) impulsa bilo problema u radu sistema za orijentaciju. Zanimljvo je da izvori iz Centra “Progres” (proizvodjač rakete-nosače “Sajuz”) i NPO “Lavočkin” (gde se prave gornji potisni blokovi “Fregata”) govore da svi do sada raspoloživi podaci pokazuju normalno funkcionisanje njihovih sistema.
U toku su detaljne analize na nekoliko nivoa, u Centru Kuruu, u sedištu Ariansepace blizu Pariza, u ESA-i (koja je naručila lansiranje satelita) i u Moskvi, u “Roskosmosu”, “Progresu” i “Lavočkinu” ogdgovornom za rad rakete-nosača. Radom komisija rukovodi lično Stefan Izrael (Stéphane Israël), direktor Arianspace.
Operativna verzija satelita Galileo
Problemi sa postavljanjem dva poslednja satelita evropskog navigacionog sistema “Galileo” nisu jedni sa kojima se suočavcaju stručnjaci ESA-e. Naime, već izvesno vreme na tri od četiri ranije lansirana eksperimentalna satelita ove serije uočavaju se problemi u radu sistema za napajanje električnom energijom. Za sada je izvesno da napojni sistemi tri probna satelita na kojima se testiraju tehnologije evropskog navigacionog sistema, rade sa smanjenim kapacitetom. Takodje, uočeno je da sateliti sve vreme rade problematično na odredjenim frekvencijama. Stručnjaci medjutim ne mogu da utvrde razloge za ove anomalije, povrh svega i zbog toga što medju njima, pos vemu sudeći nema povezanosti. U toku su testiranja sve opreme satelita i intenzivan rad sa firmama OHB System i SSTL koje grade satelite.
Bez obzira na to, ESA je odlučila da nastavi ambicioznu “kampanju” lansiranja satelita “Galileo” počev upravo sa petim i šestim aparatom - “Doresa” i “Milena”. Evropski navigacioni sistem “Galileo” je konkurent ekvivalentim sistemima SAD (GPS), Rusije (GLONASS) i Kine (“Bejdou”). Pored toga, preko “Galilea” ESA namerava da eliminiše zavisnost od američkog sistema GPS. Krajnji plan je da do kraja 2017. ESA postavi kompletnu flotu od 30 navigaciona satelita “Galileo” (tri će biti u rezervi). Lansiranja su planirana pomoću ruskih RN “Sajuz-ST-B” i evropske rakete Ariane-5. Tokom jednog lansiranja, RN “Sajuz-ST-B” srednje klase nosi dva, dok teška raketa Ariana-5 četiri satelita Ove godine, pored ova dva satelita, bilo je planirano lansiranje još dva aparata, dok se za 2015. predvidja lansiranje 6 do 8 satelita. Naravno, sasvim je moguće da posle ovog fijaska dodje do promene planova.
Prvo lansiranje „Sojuza ST-B“ (Galileo IOV-1)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
