14. maja 2014. u 05.57 (moskovsko vreme), na Zemlju je sleteo aparat za povratak kosmičkog broda “Sajuz TMA-11M” sa 39. posadom MKS – Mihailom Tjurinom (“Roskosmos”), Koići Vakatom (JAXA-Japan) i Ričardom Mastrakiom (NASA). Aparat je aterirao u planiranu oblast, jugozapadno od Džezkazgana na severu Kazahstana.
Oko tri po sata ranije, brod se odvojio od modula “Rasvet” MKS-a i započeo autonomni let. Tada se MKS nalazila iznad Mongolija. Kada je brod leteo iznad Tihog okena usledila je njegova orijentacija, paljenje kočećeg motora je obavljeno iznad zapadnih delova Atlantskog okeana, odbacivanje orbitalnog i instrumentalnog odseka i ulazak aparata za povratak u atmosferu iznad Afrike. Kapsula je preletala Mediteran, Tursku, južne delove Rusije i uz pomoć padobrana i malih raketnih motora postavljenim sferno na njenom dnu sletela u kazahstansku stepu. Zanimljiivo, posle kontakta sa tlom i odbacivanja padobrana, kapsula je ostala u vertikalnom položaju, što zahteva drugačiju metodiku evakuacije kosmonauta iz tesne kabine aparata od one kada aparat leži na boku.
Sve operacije su se odvijale automatski, prema osnovnoj takozvanoj “šemi kontrolisanog povratka” (rezervna je povratak po balističkoj putanji).
Tako je završena još jedna uspešna ekspedicija na MKS koja je trajala 188 dana. Tjurin, Vakata i Mastrakio su za to vreme prevalili 127 miliona kilometara i obletelu Zemlju više od 3,000 puta. Za to vreme, na oba segmenta MKS (američkom i ruskom) obavljeno je gotovo 200 eksperimenata, sa stanicom je spojeno nekoliko teretnih brodova, uključujući i privatne aparate Dragon (kompanije SpaceX) i Cygnus (OSC), dok je posada takodje imala dosta profilaktičkih radova uglavnom vezanih za otklanjanje kvarova na i izvan stanice. Neki od njih su, kao u slučaju kvara na sistemu za hladjenje američkog segmenta i kompjutera koji se koristi za upravljanje aparaturom izvan stanice, zahtevali izlaske u otvoreni kosmos u kojima je iz ove posade u nekoliko navrata učestvovao Mastrakio. Još jedan kuriozitet ove misije je da Vakata prvi Japanac kome je poverena uloga komandanta MKS.
Pored toga, ova će misija biti upamćena po tome što je tokom nje došlo do uvodjenja obostranih sankcija na pojedine sfere saradnje u kosmosu izmedju SAD i Rusije, koja je kulminirala odlukom Rusije da po isteku 2020. napusti program MKS i preorijentiše planove na druge prioritetnije projekte.
Na MKS misiju nastavlja ekspedicija MKS-40 sastavljena od dva Rusa Aleksandra Skvarcova i Olega Artemjeva i Amerikanca Stivena Svensona koji je ujedno komandant stanice. Njima će se 28. Maja pridružiti članovi sledeće misije MKS-41 – Maksim Surajev (“Roskosmos”), Alekasnader Gerts (ESA – Nemačka) i Rid Vajzman (NASA).
Lansiran kosmički brod "Sajuz TMA-11M" sa posadom misije MKS-38/39
Biografija članova posade kosmičkog broda "Sajuz TMA-11M" i misije MKS-38/39
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
