„New Horizons“: budite pripravni,
uskoro stiže na cilj!
Nasina sonda „New Horizons" predstavlja jednu od najbržih letilica ikad napravljenih. Lansiran još 2006. godine i prevaljujući dnevno skoro 1.300.000 km, njegova destinacija je jedno od najdaljih tela solarnog sistema, bivša planeta Pluton.
Nema sumnje da je ovo trenutno moja misija-favorit. Još od detinjstva sanjam da vidim slike najdalje (tada) planete. Bio sam debelo razočaran kada sam se suočio sa činjenicom da će „Voyageri“ posetiti sve spoljnje planete SEM PLUTONA! Zato sam bio oduševljen kada je NASA 2006. pokrenula misiju „New Horizons“ ka mom ljubimcu. Utoliko pre što su noseću raketu „Atlas V“ dotad neviđene konfiguracije (imala je jedinstven treći stepen[1]) pokretali moćni i premoćni ruski raketni motori РД-180. Malo sam se plašio malera, jer je pred lansiranje raketu pogodio hariken Wilma a pre toga vrata hangara su iskrivila jedan od pet bočnih bustera.
Dospevši u kosmos, sonda je upućena na jedinstvenu trajektoriju bega od Zemljine i Sunčeve gravitacije, postavivši rekordnu brzinu u odnosu na Zemlju: 58.536 km/h, što je 50 puta brže od puščanog metka! Samo godinu dana kasnije, NH je proleteo pored Jupitera i dobio na ubrzanju dodatnih 14.000 km/h, čime je putovanje do Plutona skratio za tri godine.
Prikaz promene herliocentrične brzine sonde od momenta lansiranja. Jasno je vidljiv skok prilikom preleta pored Jupitera.
Nakom flybya, „Horizons“ je većinu vremena provodio u stanju hibernacije: rezervne komponente kao i sistemi za navođenje i kontrolu položaja su isključeni radi produženja njihovog radnog veka. Tokom hibernacije, brodski računar nadgleda rad vitalnih sistema i redovno šalje kratak kodiran izveštaj Zemlji: „zeleno“ ako je sve u redu, ili „crveno“ ako zaključi da je potrebna pomoć kontrolora. Na taj način, sonda je godišnje „budna“ samo oko dva meseca i za to vreme vrše se porovere sistema i kalibracija instrumenata. Prva hibernacija NH započeta je 28. juna 2007.
Najnovija vest je da je „New Horizons“ kompletirao dvonedeljnu proveru која је usledila nakon brzog buđenja 17. januara, i da je ponovo “uspavan”. Sonda će biti ponovo probuđena sredinom juna na jedno 10 nedelja, kada će biti obavljene poslednje aktivne provere na putu ka Plutonu. Potom će ponovo uslediti kratka dremka od kraja avgusta do decembra, kada će se sonda konačno probuditi radi posla zbog kojeg je i poslata na putovanje.
“New Horizons” je proleteo pored Jupitera 28. januara 2007, proletevši na 2,3 mil. km od planete. Bila je to prilika da se provere svaki od 7 naučnih instrumenata i optički proveri navigacija. Ovim manvrom brzina sonde je povećana na 84.000 km/h a put skraćen za 3 godine.
Obzirom da je NH lansiran u januaru 2006. godine, znači da bez prestanka leti preko osam godina – duže od trajanja mnogih kosmičkih misija. U ovo vreme sledeće godine, genijalci iz merilendske Laboratorije za primenjenu fiziku (APL) započeće početnu fazu prilaska Plutonovom sistemu. Najbliži prolet pored Plutona trenutno se nalazi na samo 16 meseci! To možda i ne izgleda tako blizu, ali posle 97 meseci leta to je za kontrolore misije tu, iza ćoška. Mnogi ljudi možda ne shvataju da je je 2014. poslednja godina, zauvek, u kojoj će Pluton i njegovi meseci biti tretirani samo kao blede tačkice svetlosti ili mutne sličice u okularima snažnih teleskopa.
Leteći relativnom brzinom od 49.600 km/h, „New Horizons“ će 14. jula 2015. proleteti na samo ~10.000 km od Plutona[2]. Međutim, misija će započeti u januaru 2015. fotografisanjem pomoću kamere LORRI (Long Range Reconnaissance Imager). Tačan položaj Plutona nemoguće je precizno odrediti sa Zemlje, tako da će te fotografije biti od krucijalne pomoći kontrolorima misije da odrede mesto Plutona na nebu. U cilju testiranja LORRI kamere, Pluton je prvi put fotografisan još 21-24 septembra 2006. godine sa udaljenosti od 4,2 milijarde km, i tada je potvrđena sposobnost sonde da prati udaljene ciljeve, što će biti od kritične važnosti za manevrisanje oko Pluton i narednih objekata Kajperovog pojasa.
PRIČE
Početkom ovog leta, svi zajedno ćemo (ako Bog da!) proći kroz pripreme za istraživanje Plutonovog sistema. Pričaćemo priče koje će govoriti o prilasku, kulminaciji i opadanju aktivnosti i pokrivaće više od napredovanja u planu leta i prikupljenim podacima. Pored toga, takođe će biti reči i o tome kako i zašto je misija uopšte pokrenuta – nakon što je bila rangirana na prvo mesto po prioritetima za planetna istraživanja Nacionalne akademije. Takođe će biti reči i o vođstvi i dominaciji Amerike u istraživanju planeta, u čemu je NH jedan od pokazatelja.
Pričaćemo o opasnostima od sudara sa (nama) nevidljivim krhotinama sa kojima će se sonda suočiti prilikom munjevitog proletanja kroz Plutonov sistem u utorak ujutro 14. jula 2015. godine – i odlukama koje će tim doneti u vezi tog rizika[3]. Takođe ćemo govoriti o izuzetnoj upornosti čitave naučne zajednice i tima ove misije koja se suočavala sa pet otkazivanja misije, nedostatkom plutonijumskog goriva[4], smrću vodećih projektanata, i sl., a sve to da bi obezbedila sredstva za izgradnju i lansiranje prema rasporedu koji je bio tako skučen da su mnogi bili skeptični da će uopšte uspeti.
Govorićemo o tome kako je san o istraživanju Plutona postao stvarnost i o velikoj ulozi timskog rada u tome. Podsetićemo se radova astronomskih pionira XX veka kao što su Percival Lowell, Clyde Tombaugh i Gerard Kuiper – čije su odvažnost, upornost i lične osobine dovele do otkrića Plutona i Kajperovog pojasa.
Takođe će biti reči i o tome kako je „New Horizons“ lansiran brže i odleteo dalje od bilo koje kosmičke misije tokom njene primarne misije. Biće govora i o high-tech minijaturizaciji koja je dovela do „New Horizonsa“, naslednika „Voyagera“, koji je samo deo njihove veličine, težine i cene.
Zato budite pripravni, uskoro stižemo na cilj!
Sve do 2. decembra 2011. “Voyager 1” je držao rekord kao ljudska tvorevina koja je najbliže prišla Plutonu – na mamutskih 10,58 AJ. Danas niko ne može da se meri sa NH. Kada posle 3.462 dana leta bude proleteo pored Plutona, sondina kilometraža će pokazivati 4,76 mijijardi kilometara!
Šema leta sonde od lansiranja pa do priželjkivane posete nekom od tajanstvenih objekata Kajperovog pojasa. Očekuje se da bi misija mogla biti okončana tek 2026.
Položaj sonde na današnji dan. Od Zemlje je udaljena 4.384.713.600 km a od Plutona 605.871.378 km.
1 Taj ATK-ov III stepen “Star 48B“, takođe se našao na hiperboličnoj trajektoriji bega iz solarnog sistema, i stigao je do Jupitera čak pre letilice NH. Međutim, pošto njegov let nije kontrolisan, on nije dobio odgovarajuću gravitacionu asistenciju, te će proleteti pored Plutona tek na 200 mil. km.
2 Tada će biti i na 27.000 km od Charona.
3 Mislim da malo ljudi zna da tim za navigaciju predvode momci iz privatne kompanije KinetX Inc. iz Arizone. Oni su kompletno preuzeli odgovornost za softversko planiranje i korigovanje trajektorije tokom putovanja “New Horizonsa” kroz spoljnji solarni sistem.
Trenutno, procena je da je šansa od sudara sa nekim nama nepoznatim objektom u blizini Plutona oko 0,3%.
4 Još jedna moja omiljena tema! Pisao sam o tome u nekoliko navrata: Američki imperativ u borbi za vodeću poziciju, Plutonijumski smešak Nasi, NASA ostaje bez plutonijuma?, itd.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
