Uprkos poznatim problemima sa finansiranjem projekata privatnih kosmičkih brodova (KB), NASA je namerava da u septembru 2014. odabere dve kompanije kojima će poveriti prevoz američkih astronauta do Medjunarodne kosmičke stanice (MKS). Medjutim, za to je potrebno mnogo novca koga Kongres ne odobrava. Pored toga, pravne začkoljice vezane za regulative potpuno novog načina leta u kosmos mogu da odlože prva lansiranja za još nekoliko godina.
NASA je pod velikim pritiskom Kongresa da smanji budžet za finansiranje tri privatne kompanije Boeing, SpaceX i Sierra Nevada Systems (SNS) koje učestvuju u programu gradnje komercijalnog kosmičkog broda. Boeing i SpaceX rade na razvoju kosmičkih brodova CTS-100 i Dragon ("Zmaj") u obliku kapsule, dok SNS projektuje mini-šatl Dream Chaser ("Drim čejzer" - "Maštolovac"). Dok SpaceX planira da za lansiranje Dragona koristi svoju raketu-nosač (RN) Falcon 9v 1.1 ("Falkon" - Soko"), kosmičke brodove Boeing i SNS će u orbitu poneti RN Atlas 5 kompanije Lockheed Martin. Do sada, NASA je potrošila 1,1 milijardu dolara iz džepova ionako već poprilično osiromašenih američkih poreskih obveznika za finansiranje privatnih kosmičkih projekata. Boeing je dobio od NASA-e 611 miliona dolara, dok su kompanije SpaceX i SNS dobile 545, odnosno 363 miliona.
Kosmički brod CST-100 kompanije Boeing
Rukovodstvo NASA-e bi želelo da već krajem 2017. počne da koristi kosmičke brodove dve kompanije koji bi trebali da godišnje po dva puta lete prema MKS. Da bi to postigla, NASA treba da ubedi Kongres da odobri svake godine do tada punu željenu sumu od 800 miliona dolara, znači ukupno više od tri milijarde dolara. Medjutim, Kongres u kome se nikada nije blagonaklono gledalo na korišćenje narodnog novca za finansiranje toliko privatnih kompanija, nikada nije odobrio više od 525 miliona dolara godišnje. NASA će se naći pred vrlo teškim izazovom - da umesto dva kandidata odabere samo jednu kompaniju. Kao i u slučaju programa privatnih teretnih brodova, u kome je NASA odabrala dve kompanija (SpaceX i OSC), u američkoj kosmičkoj agenciji žele da u svakom trenutku, ako nešto ne ide kako treba, imaju rezervu. Medjutim, da bi imala dve kompanije u igri, NASA mora da ima mnogo više novca od onoga što Kongres želi da odobri.
Teretna verzija kosmičkog broda Dragon kompanije SpaceX pred spajanje sa MKS
Medjutim, pored novca, postoji još nekoliko ozbiljnih problema koje NASA mora da reši što pre ukoliko želi da vidi prva lansiranja američkih astronauta sa teritorije SAD u narednih nekoliko godina. Naime, federalni zakoni poznaju samo takozvanu nacionalnu kategoriju kosmičkih letova sa ljudskim posadama. Ne postoje nikakve regulative koje uredjuju pravila i legalne aspekte letova američkih astronauta na privatnim kosmičkim brodovima koji su delom finansirani državnim parama. Tu je naravno osiguranje jedno od gorućih pitanja. Zbog toga NASA intenzivno radi sa Federalnom agencijom za avijaciju (FAA) u cilju koordinisanja ovih itekako složenih problema, ali se izgleda njihovi stavovi još uvek poprilično razlikuju. Kada se ovome doda da NASA tek treba da započne nimalo lakše razgovore sa Ratnim vazduhoplovstvom (USAF) onda situacija oko skorašnjih lansiranja prvih privatnih kosmičkih brodova ne izgleda baš ružičasto. USAF naime kontroliše lansirne rampe kosmodroma na Kejp Kanaveralu sa kojih privatni kosmički brodovi trebaju da lete prema MKS.
Očigledno, dok tri privatne kompanije grozničavo rade na prvim testiranjima kosmičkih brodova u nameri da u septembru 2014. dobiju poverenje NASA-e, iza kulisa se odvija prava drama kako omogućiti Americi da predje sa nacionalnog na model privatnog kosmičkog programa.
Mini-šatl Dream Chaser kompanije Sierra Nevada na vrhu rakete Atlas 5
Pored toga, NASA je od 2012. do 2017. platila Rusiji ukupno 1,7 milijardu dolara za letove svojih (i evropskih) astronauta prema MKS. Svako sedište u ruskom "Sajuzu" košta izmedju 47 i 70 miliona dolara i Kongres dodatno pritiska NASA-u da nešto uradi i smanji, ili bolje rečeno ukine ovu za SAD već sramnu situaciju. U ovome medjutim leži velika zamka u koju NASA ne želi da upadne. Naime, ako Kongres ne odobri onoliko koliko je potrebno da dva privatna igrača ostanu na sceni i NASA mora da odabere samo jedan kosmički brod, kakve su garancije da će kompanija koja je izvan državne kontrole biti u stanju da omogući bezbedan, redovan i efikasan prevoz američkih astronauta do MKS. Bilo kakav problem koji bi mogao da ugrozi živote astronauta NASA-e može da prizemlji privatni kosmički brod godinama. I ne samo brod, nego i američke astronaute, budući da će tada NASA već okrenuti ledja ruskim "Sajuzima".
Logika NASA-e pred Kongresom je jednostavna; dajte koliko tražimo da isfinansiramo do kraja projekte kosmičkih brodova dve privatne američke kompanije, ili ćemo morati da nastavimo sa plaćanjem Rusiji ako želimo da obezbedimo stalno prisustvo Amerikanaca u kosmosu! Amerika, medjutim nikada čak i onda kada je bila mnogo bogatija nije imala u isto vreme dva različita kosmička broda, pa uz to još i privatna, tako da je pitanje hoće li ovu logiku u Kongresu razumeti.