 Modul Destiny na MKS |
Evropa smanjuje budžet za program MKS
Evropska kosmička agencija (ESA) planira da krajem 2015. počne sa smanjenjem godišnjih troškova na održavanju MKS. Ukupno smanjenje će biti za 30% u odnosu na budžet iz 2010.
Za sada još uvek nije precizirano koji će evropski programi istraživanja koji se odvijaju na MKS da budu revidirani ili ukinuti. Od ranije se zna da će peti ATV koji će biti lansiran ove godine prema MKS, biti poslednji teretni brod ESA-e namenjen održavanju Kosmičke stanice. ESA je pod velikim pritiskom pojedinih članica EU, posebno Italije i Francuske koje zahtevaju smanjenje troškova održavanja laboratorijskog modula Columbus koji leti u sklopu MKS. Do sada je deset od dvadeset članica ESA-e podržalo funkcionisanje modula Columbus, dok su Italija i Francuska objavile da ne mogu više da izdvajaju toliko novca za njegovo održavanje.
Zanimljvio je da ESA pokriva 51% troškova održavanja modula Columbus, glavnog evropskog segmenta MKS. Ostatak od 49% pokriva NASA-e, što medjutim ESA svake godine otplaćuje NASA-i u u vidu usluga. U dolarskoj protivrednosti, evropske usluge NASA-i na MKS iznose oko 150 miliona eura (200 miliona dolara).
ATV se približava Stanici
Bela kuća podržava program MKS do 2024.
 Zarja |
Dok u ESA-i stežu kaiš, NASA je uspela da od Bele kuće dobije zeleno svetlo za nastavak eksploatacije MKS do kraja 2024! Do sada, misija MKS je trebala da traje do 2020. ali je Rusija već izvesno vreme lobirala da se korišćenje MKS produži do 2028. Ovo je bez sumnje veliki uspeh NASA-e posebno u svetlu kresanja njenog budžeta.
Konstrukcija MKS je započela krajem 1998. tako da je njen najstariji deo – modul "Zarja" već 15 godina u kosmosu. Iako je tipičan garantni rok većine sistema na MKS 15 godina, stručnjaci veruju da je pažljivim servisiranjem stanice moguće produžiti dvostruko njen vek - do 2028.
Ova odluka Bele kuće nije iznenadjenje budući da NASA investira stotine miliona dolara u komercijalne programe privatnih kompanija na gradnji kosmičkih teretnih (Dragon i Cygnus) i transportnih brodova (CST-100, Dragon i Dream Chaser).
Privatni teretni brodovi su uveliko u upotrebi.
 Cygnus |
Na primer, treći Cygnus (lansiran je 9. januara 2014. raketom-nosačem, Antares), nazvan u čast nedavno preminulog astronauta Gordona Falertona, upravo sada leti prema MKS. Spajanje je planirano za 12. januar. Za to vreme, očekuje de da će prvi komercijlani kosmički brodovi sa ljudskom posadom najverovatnije početi da lete krajem 2017. ili početkom 2018.
Neplanirani izlazak ruskih kosmonauta u otvoreni kosmos
 Oleg Kotov za vreme boravka izvan Stanice 2010. |
Ruski kosmonauti Oleg Kotov i Sergej Rjazanski će morati ponovo da izadju u otvoreni kosmos. Za razliku od dosadašnjih izlazaka, predstojeće leonovanje nije bilo planirano. Naime, za vreme poslednje kosmičke šetnje krajem decembra 2013. kosmonauti su na spoljašnju površinu modula "Zvezda" instalirali videokamere srednje i visoke rezolucije. Medjutim, kada su iz Centra upravljanja letom (CUP) pokušali da uključe kamere, ispostavilo se da ne rade.
Kosmonauti su ih demontirali i vratili natrag u stanicu.
U CUP-u ne planiraju dodatne zadatke tako da će kosmonauti tokom šestočasovne šetnje biti usredsredjeni samo na ovaj zadatak. Još uvek nije objavljeno kada će izlazak da bude obavljen, ali se očekuje da to bude 27. januara 2014.
ESA želi da saradjuje u gradnji mini-šatla Dream Chaser
 Dream Chaser |
U prvoj vesti u ovom nizu smo napomenuli da iako Italija i Francuska žele da smanje učešće ESA-e u programu MKS, nekoliko članica ove kosmičke agencije podržava dalje radove na stanici. Medju njima glavnu reč vodi Nemačka. Jan Woerner, direktor nemačke kosmičke agencije (DLR) je juče u Vašingtonu izjavio:
"Nemačka želi da koristi MKS do i posle 2020 – i tačka. To je pozicija Nemačke i mi se nadamo da će se ostale države članice (ESA-e) složiti i dati novac".
Profesor Woerner u Vašingtonu inače predvodi DLR i kao član tima ESA-e učestvuje u pregovorima sa menadžerima kompanije Sierra Nevada (SNC) koja gradi mini-šatl Dream Chaser koji treba da nosi astronaute do MKS i natrag.
Kao što se zna, već nekoliko godina posade MKS se rotiraju na stanici pomoću ruskih kosmičkih brodova "Sajuz TMA-M". Zbog toga, NASA pomaže trima privatnim kompanijama, uključujući SNC da razviju privatne kosmičke brodove i ukinu zavisnost od ruskih transportnih usluga. Mini-šatl Dream Chaser ("Maštolovac") bi trebao da bude lansrian na vrhu RN Atlas sa Kejp Kanaverala, na Floridi.
Očekuje se da će aparat obaviti prvi eksperimentalni let bez posade 2016. A da bi sledeće 2017. trebao da usledi prvi kosmički let sa dvočlanom posadom sa stavljenom od dva bivša astronauta NASA-e.
Ni DLR, ni ESA ne poseduje kosmičke brodove, niti rade na nekom od projekata koji bi Evropi jednoga dana omogućio nezavisan pristup kosmosu. Zbog toga, tamo nastoje da u saradnji sa onima koji rade na takvim projektima omoguće budućim evropskim astronautima misije ka MKS i u duboki kosmos. ESA je prvo odbila predlog "Roskosmosa" da pristupe projektu ruskog perspektivnog kosmičkog broda. Onda je početkom 2013. sklopila ugovor sa NASA-om da gradi servisni modul američkog (nacionalnog) kosmičkog broda Orion, o čemu smo već pisali. Sada se Evropa okreće još jednom proizvodjaču kosmičkih brodova na američkom tlu – kompaniji SNC.
U SNC, inače poznatoj po medjunarodnoj saradnji (njihove rakete Atares na primer pokreću ruski raketni motori), veoma blagonaklono gledaju na pruženu ruku iz Evrope. Po svemu sudeći, ESA će učestvovati u razvoju sistema za spajanje malog reketoplana sa MKS, kontrolne table i sistema očuvanja života sedmočlane posade.
Takodje, u DLR predlažu da rade na razvoju toplotnog štita malog šatla koji može biti efikasniji od postojeće verzije koja je razvijena u SNC. Pored efikasnosti, nemačka toplotna zaštita tela raketoplana tokom povratka kroz atmosferu je lakša, tako da Dream Chaser može da ponese veći koristan teret.
U DLR se na ovome ne zaustavljaju, već čak predlažu da se kao nosač mini-šatla koristi modifikovana verzija evropska RN Ariane 5 koja se lansira sa kosmodroma u Kuru, vrlo lepo pozicioniranog blizu ekvatora u Francuska Gvajana. To automatski znači još dodatnih kilograma korisnog tereta.
 Hermes |
Sa malo promena, stručnjaci mogu čak da smeste raketoplan ispod zaštitnog konusa RN. Istina, onda njegova krila treba da se smanje, što sigurno nije povoljno za SNC kada se zna koliko se NASA-i žuri da što pre povrati lansiranja svojih astronauta sa američkog tla. Alternativno, šatl može biti slobodno postavljen na vrh RN, onako kako to planiraju da urade sa američkom RN Atlas.
Kada je program gradnje RN Ariane 5 predložen, bilo je predvidjeno da jednoga dana RN bude korišćena za lansiranje evropskog mini-šatl Hermes sa astronautima.
Zbog finansijskih razloga, ovaj projekat nije zaživeo, tako da sada preko Dream Chaser-a američke kompanije SNC Evropa pokušava da ostvari jedan svoj davnašnji san.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
